Poslanici da vrate mandate – dalji koraci opozicije?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Talas

Kao što smo najavili na Talasu, pokret Ne davimo Beograd izašao je u javnost sa predlogom za „pojačavanje pritiska na režim“ zajedno sa Građanskim frontom. Prethodno je Nova stranka predstavila svoj plan za formiranje privremenog tela – Nacionalnog demokratskog saveta.

Najveća opoziciona grupacija, Savez za Srbiju, u predlogu Sporazum sa narodom u koji je Talas imao uvid ponudila je svoj program od 30 tačaka kao polaznu osnovu za saradnju opozicije, tako da u ovom trenutku na stolu imamo tri opoziciona predloga za dalje delovanje.

U narednim danima, pre protesta u subotu, očekuje se novi sastanak opozicionih partija i pokreta na kojem će se razgovarati o sledećim koracima.

O čemu se radi? Koliko unutar opozicije postoji slušanja i razumevanja – da li se, i kako, međusobno komunicira i šta možemo dalje da očekujemo?

 

Deklarativno povlačenje iz Skupštine ne znači mnogo, treba vratiti mandate

Jedna od tačaka predloga Ne davimo Beograd osnosi se na privremeni izlazak iz parlamentarnih institucija. U ponedeljak, 28. januara, opozicioni poslanici koji podržavaju proteste odlučili su da ne prisustvuju poseti predsednika Slovenije Boruta Pahora. To je pokrenulo debatu na društvenim mrežama oko značenja bojkota – da li bojkot podrazumeva pojedinačne akcije ili vraćanje mandata, odricanje od primanja iz državnog budžeta?

Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd kaže za Talas da je tema bojkota sledeći korak i da bi debata za sada trebalo da se fokusira na izborne uslove i stanje medija:

„Odluka o bojkotu je veoma odgovorna i treba je dobro promisliti. Deklarativno povlačenje ne znači mnogo osim naslova u medijima, treba vratiti mandate, a o tome treba da se donese zajednička odluka.“

Lazović ističe da je cilj njihovog predloga fokus na predizborne uslove, a ne bavljenje izborima koje će, kako kaže, opozicija svakako bojkotovati:

„Mislim da je rad na tim izbornim uslovima ogroman posao koji se shvata dosta neozbiljno, zato smo i predložili široki front i učešće organizacija civilnog društva.

Treba da se fokusiramo baš na ta pitanja – da se nađe pravi način kako bi i sledeća vlast bila smenjiva.“

Dodaje i da je inicijativa mnogo puta pokazala kako građanska neposlušnost može da izgleda, kao i da trenutno nemaju konkretan predlog za akcije tog tipa, ali da se zalažu za nastavljanje protesta i borbu za demokratiju:

„Neophodno je da na protestima učestvuju sve različitosti, ljudi različitih seksualnih opredeljenja ili etničke pripadnost, a ranije smo videli da je to problem. Svakako ćemo se baviti i različitim protestnim aktivnostima kao vidom građanske neposlušnosti.“

 

Različiti predlozi pokazuju da opozicija slabo komunicira

Predlog Nove stranke jeste formiranje Nacionalnog demokratskog saveta u kojem bi predstavnici građana (NVO, sindikata, organizacija) i predstavnici opozicionih partija i pokreta bili ravnomerno zastupljeni.

Predsednik Saveta Nove stranke Aris Movsesijan u izjavi za Talas objašnjava da je reč o jednom od modaliteta za odgovor na zahteve koji već 8 nedelja stižu sa protesta:

„Zahtev je bio da se unutar opozicije iskomunicira konkretan plan – sa politčarima i organizacijama, a predlog Nove stranke je jedan od modaliteta kako bi to moglo da izgleda.

Trenutno postoje tri odvojena predloga i mislim da je sada na opoziciji da pokaže kompromis – da je spremna da izađe sa nečim. Dobro je da se to dešava na zatvorenim sesijama gde svi mogu da učestvuju ravnopravno, a ne na društvenim mrežama ili preko medija.“

Movsesijan dodaje da između ova tri plana nije postojala koordinacija, te da to „nažalost pokazuje da opozicione partije i pokreti imaju slabu komunikaciju“, ali i da izgleda da su upravo građani na protestima naterali opoziciju da sedne i razgovara.

Konkretna ideja je, dakle, formiranje tela koje bi predstavljalo građane i opoziciju u komunikaciji sa aktuelnom vlašću:

„Savet je zamišljen kao jedno telo koje će funkionisati kao pregovarački tim za komunikaciju sa vlašću. Ono treba da formuliše zahteve. Ukoliko zahtevi ne budu sprovedeni, onda postoje druge institucije koje mogu da nadgledaju protest, poput OEBS-a ili drugih međunarodnih organizacija.

Tu se dobro uklapa predlog Ne davimo Beograd o uključivanju organizacija poput CRTE ili CESiD-a“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da do sada za predlog Nove postoji samo neformalna podrška, a da će se o daljem toku dogovarati na pregovorima.

Kada je reč o građanskoj neposlušnosti, ocenjuje da to nije pitanje za političare već za građane, te da su političari svojim deklarisanjem već pokazali da su „prilično neposlušni“:

„Građanska neposlušnost je verovatno nešto što bi dalo znak opozicionim političarima da ovo što rade nije uzalud.”

“S druge strane, dosta se govori o bojkotu – bojkot Parlamenta bi imao smisla samo ako izazove nešto, a nisam siguran da sada imamo signal da bi se to desilo“, zaključuje Movsesijan.

 

Protestima nedostaje političko telo sa ovlašćenjem da pregovara

Za razliku od prvih par nedelja aktuelnih građanskih protesta, pitanje više nije da li će opozicija bojkotovati eventualne izbore, već da li može da se dogovori oko važnih pitanja – kako će taj bojkot izgledati i kako će opozicija međusobno komunicirati.

U tom smislu, predlozi Nove stranke i pokreta Ne davimo Beograd su korak ka oblikovanju zajedničkog plana za dalje nastupanje opozicije. Ipak, još uvek nije izvesno koliko postoji sluha za njihove predloge.

Ono što je sigurno jeste da protestima nedostaje jasno definisano političko telo koje će zastupati interese građana. To telo bi moralo da ima ovlašćenje da pregovara u ime građana, da postavlja jasne zahteve, daje rokove za njihovo ispunjenje i kaže šta su posledice i naredni koraci ako vlast ne ispuni zahteve. Bez toga, komunikacija sa aktuelnom vlašću ostaje na nivou kakofonije različitih zahteva bez odgovornosti za one koji ih postavljaju i one od kojih se očekuje da ih ispune.

Isto važi i za bojkot – pojedinačne akcije i komunikacija na društvenim mrežama ne znače mnogo bez zvaničnog dogovora čitave opozicije o strategiji bojkota i doslednosti svih opozicionih aktera.

Napuštanje Skupštine tokom posete slovenačkog predsednika nije bojkot. Vraćanje mandata i odricanje od državnih primanja jeste.

Građani su svoje pokazali – protesti širom Srbije traju skoro dva meseca. Sada je red na opoziciju da pokaže da je dorasla zadatku i da su opozicione partije i pokreti u stanju da preuzmu odgovornost za dalje korake.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *