Foto:iStock
Nakon smrti 3 tinejdžera usled psihoaktivnih supstanci tokom leta prošle godine Vlada Srbije stvorila je Komisiju za borbu protiv droge, sa ciljem „povećanje svesti građana o štetnosti upotrebe narkotika”, nakon čega je započeta kampanja pod sloganom “Škola da, droga ne”.
Ova kampanja dobro oslikava premisu borbe protiv narkomanije u Srbji već decenijma. Fokus je na apstinenciji i svim štetnim posledicama upotreba droga, međutim ovo nije jedini pristup prevenciji narkomanije. Holandija i Island pružaju ideju drugačijeg i potencijalno boljeg pristupa.
U Holandiji možete besplatno testirati drogu
„Srbija još ima staromodan i rigidan odnos koji se pre svega zasniva na ratu protiv droga i na utopističkoj ideji da je svet bez droga moguć. Pitanje je koliko se toga čvrsto možemo držati i koliko je pogrešno ne pokušati neke druge aktivnosti“ istakao je za Talas Milutin Milošević, izvršni direktor organizacije Drug Policy Network South East Europe.
Holandija je jedan od pionira drugačijeg pristupa regulisanju upotrebe psihoaktivnih supstanci. Prodaja kanabisa i drugih lakših droga dozvoljena je u kafićima, ali je zabranjeno reklamiranje, prodavanje mlađima od 18 godina i strogo je propisana količina koja se može kupiti.
U edukaciji mladih u Holandiji veliku ulogu ima i ideja „smanjenja štete” koja polazi od činjenice da će deo mladih probati neku vrstu droge, pa je bitno u tom slučaju da imaju što više informacija.
Drugslab je kanal na Jutjubu finansiran od strane holandske vlade gde nekoliko mladih ljudi svake nedelje proba različite vrste droga i beleži svoje iskustvo. Voditelji govore koja količina je bezbedna za uzimanje, kako ih je najsigurnije uzimati i šta su potencijalna neželjena dejstva.
Veliki problem sa konzumiranjem narkotika jeste i taj što nikada niste sigurni potpuno u njihovu jačinu i sadržaj što može imati smrtonosne ishode, a Holandija je odlučila da taj problem reši uvođenjem laboratorija za testiranje droga. Trenutno postoji 31 takva laboratorija u kojoj možete anonimno ostaviti uzorak narkotika, a u većini slučajeva rezultate analize dobijate za jedan dan.
Svake godine holandska vlada na osnovu ovih rezultata izdaje listu najopasnijih narkotika i izveštaj o trendovima u proizvodnji sintetičkih droga.
Island: zdrav život i vanškolske aktivnosti drže decu dalje od droga
Ono što se često zaboravlja kod prevencije droga jeste da narkomanija, naročito kod mladih, nije izolovan problem. Zloupotreba narkotika je uvek duboko povezana sa širim društvenim kontekstom i porodičnom situacijom u kojoj mladi odrastaju.
Island je tokom devedesetih imao velikih problem sa narkomanijom i alkoholizmom među mladima, a danas je to na rekordno niskom nivou. Međutim, Island ovo nije postigao prisustvom policije u školama ili velikim kampanjama o štetnosti narkotika. Umesto toga primenjen je pristup koji se ne bavi direktno narkomanijom, već promocijom novog i zdravijeg načina života mladih.
Harvi Milkman, američki profesor psihologije, doneo je na Island inovativna rešenja u borbi protiv narkomanije koja su isticala značaj fizike aktivnosti, grupnih sportova,kreativnih radionica i drugih aktivnosti kojima mladi mogu da ispune svoje vreme, a veliki broj islandskih gradova je njegova saznanja primenio u praksi.
U Rejkjaviku, prestonici Islanda, roditelji dobijaju vaučere kojima mogu da plate deo vanškolskih aktivnosti dece čime se osigurava učešće dece iz siromašnih porodica.
Takođe, akcenat je sa škole pomeren na značaj uloge roditelja u životu tinejdžera. Različite nevladine organizacije su roditeljima održavale predavanja o značaju razgovora i provedenog vremena sa decom, a neke škole su podstakle roditelje da potpišu neformalna obećanja o aktivnijem učešću u nadgledanju vanškolskih aktivnosti dece.
U periodu između 1997. i 2002. godine procenat tinedjžera koji provodi vreme sa roditeljima vikendom porastao je sa 23% na 46%, a udvostručio se i broj dece koji najmanje 4 puta nedeljno učestvuje u nekoj sportskoj aktivnosti. Tokom istog perioda drastično se smanjilo korišćenje cigareta i alkohola, a broj mladih koji je probao kanabis pao je na oko 7 posto.
„Samo reci NE drogama“ nije efikasan pristup
Milošević navodi da je jedan od apsurdnijih primera neadekvatnosti našeg zakonodavstva u tome što je prema sadašnjem Krvičnom zakoniku zabranjeno „omogućavanje korišćenja droga“.
„Ovo u praksi znači da ukoliko želite da dajete nove igle zavisnicima od heroina vi to legalno ne možete, iako je deljenje igala jedan od glavnih uzroka pojave HIV-a kod heroinskih zavisnika“ dodaje Milošević.
On ističe da je potreban pristup koji uzima u obzir to da mladi vole da eksperimentišu i da je to deo mladosti, ali je moguće pružiti im zdrave modele života i drugačije uzore. „Apsolutno je jasno da je u svim zemljama gde postoji moderniji pristup borbi protiv droga on bio uspešan“ zaključio je Milošević.
Očigledno je da je Srbija daleko od promene trenutnih politika i da se „rat“ protiv droga nastavlja. Mantra da svi narkotici imaju isti rzik i da samo treba reći „ne“ u stvarnosti ne radi zato što će veliki broj mladih svakako probati narkotike, a dublji problemi zbog kojih se narkomanija javlja i dalje ostaju.
Ukoliko želimo da narkomanija postane retka pojava u našem društvu potrebne su mere koji se zasnivaju na podacima, istraživanjima i iskustvu uspešnih zemalja. Nova Komisija će po svemu sudeći nastaviti utabanim putem edukacije o svim neželjenim efektima različitih narkotika što će za posledicu imati nekoliko uplašene dece, ali će dugoročno rešenje izostati.
Autorka