Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto:Wikimedia Commons

Jedina izvesnost američke politike jeste da kampanje nikada ne prestaju. Nakon završetka prošlogodišnjih izbora za Senat i Kongres krenula je rasprava o predsedničkim izborima 2020. godine, a nekoliko kandidata je već najavilo kandidature.

Prema istraživanjima, predsednika Trampa podržava manje od 40% Amerikanaca, a veliki je broj potencijalnih izazivača različitih snaga i dometa. Većina dolazi iz Demokratske stranke, iako postoje naznake kandidatura nekoliko vanstranačkih kandidata.

 

Kandidati koji su najopasniji po Trampa

 

Džo Bajden

Džo Bajden je ime poznato srpskoj javnosti. On je bio potpredsednik SAD-a tokom dva mandata Baraka Obame, a izabrao je da se ne kandiduje 2016. godine. Iako i dalje nije objavio kandidaturu, isticao je da ostavlja sve opcije otvorene.


Bajden ima dobar rejting među glasačima koji pripadaju nižoj srednjoj klasi što je značajno s obzirom da deo Trampove podrške nalazi upravo od njih, a popularan je i među Afroamerikancima.

Njegova velika prednost je u tome što je godinama prisutan na političkoj sceni pa je veliki broj birača upoznat sa njim. Ankete u Ajovi, prvoj državi gde će biti održani unutarstranački izbori Demokatske partije, stavljaju Bajdena na prvo mesto sa 30% podrške, dok ostali potencijalni kandidati nisu prešli 20%.

Međutim, ankete godinu dana pre prvih izbora ne znače mnogo. Dodatno, Bajden je kod ekonomskih pitanja bliže centru nego većina glasača Demokratske stranke. Demokrate su nakon izbora 2016. godine napravile iskorak u levo, a Bajdenov centrizam može predstavljati negativnu stranu za one glasače koji žele progresivnog kandidata koji podržava veće državne izdatke.

 

Berni Sanders

Iako neočivano, Berni Sanders je zadao veliki izazov Hilari Klinton tokom izbora 2016. godine, a nedavno je izjavio da razmišlja“ o kandidaturi na narednim izborima.

Poznat po zalaganju za državu blagostanja poput one u skandinavskim zemljama i kritici elite Demokratske partije, dobio je veliku podršku mlađih glasača Demokratke partije koji negativno posmatraju kapitalizam. Prema anketi sa početka decembra, 37% ispitanika bi glasalo za Trampa, a 38% za Sandersa.

 

Međutim, pitanje je koliko podrške tokom 2016. godine Sanders duguje činjenici da je Hilari Klinton, i u okvirima Demokratske stranke, bila nepopularna. On će takođe morati da privuče Afromerikance i latinoameričke glasače koji su tokom 2016. godine većinski birali Klintonovu.

 

Izazivači koji su najbolji na papiru

 

Elizabet Voren

„Nadam se da će se ona kandidovati na izborima, mislim da bi bilo jako lako protiv nje“, izjavio je Tramp komentarišući kandidaturu Elizabet Voren, senatorke iz Masačusetsa.


Vorenova pripada levom krilu Demokratske partije i mogla bi se nazvati ekonomskim populistom, ali ne u istoj meri kao Sanders.

Međutim, ona je izrazito polarizujuća figura. Nedavno je objavila rezultate genetskog testa za koje tvrdi da dokazuju njeno indijansko poreklo, ali je veliki deo indijanske zajednice odbacio rezultate što je izazvalo dalje kritike Vorenove.

Dodatno, ona je u 7 različitih anketa imala podršku oko 5 procenata što nije obećavajuće, a rana najava kampanje će joj dati dovoljno vremena da se strateški pozicionira.

 

Kamala Haris

Veliku šansu za podršku različitih demografskih grupa glasača ima Kamala Haris, senatorka iz Kalifornije, koja je u jednom jutarnjem programu najavila svoju kandidaturu.

Prema političkim stavovima Harisova je ekonomski bliže centru nego Vorenova i Sanders, ali na polju društvenih pitanja naginje ka levom krilu Demokratske partije.

Njena rasa i poreklo takođe imaju značajnu ulogu – njena majka je indijskog poreka, a otac je sa Jamajke. Ona bi mogla da računa na sličnu podršku koju je Obama dobio 2008. godine, ali je upitno da li će biti jedina Afroamerikanka među kandidovanim demokratama.

Najveća mana koju Harisova ima kao kandidat jeste što je nepoznata većem delu američke javnosti. Prema istraživanjima 57% ispitanika je reklo da mora da „čuje više o njoj“ pre nego što kažu da li bi je podržali na izborima.

 

Beto O’Rurk

Kongresmen i političar sa upečatljivim prisustvom na društvenim mrežama Beto O’Rurk za kratko vreme postao je zvezda u usponu Demokratske stranke. Iako je u trci za senatora Teksasa izgubio od republikanca Teda Kruza, ostvario je najbolji rezultat za Demokratsku stranku u poslednjih nekoliko godina u toj državi.


O’Rurk ima značajnu podršku mlađih glasača, a uspeo je i da tokom kampanje za senatora prikupi dosta novca u donacijama. On nema veliki broj jasnih predloga politika koji su poznati javnosti.

Kao i Harisova, O’Rurk je relativno nepoznat široj američkoj javnosti (55% ispitanika je reklo da mora da „čuje više o njemu“).

 

Sigurni gubitnici

Kirsten Džilibrend, senatorka iz Njujorka, u jednoj poznatoj večernjoj emisiji najavila je svoju kandidaturu. Na početku karijere imala je konzervativnije stavove u vezi sa migracijom i kontrolom posedovanja oružja, ali se vremenom udaljila od toga i danas dosta govori o feminizmu i interseksualnosti.

Hulio Kastro, bivši gradonačelnik San Antonia i član bivše administracije Baraka Obame, jedini je kandidat latinoameričkog porekla za sada, ali je nepoznat široj američkoj javnosti.

Potencijalnu kandidaturu kao nezavisni kandidat najavio je i Hauard Šulc, bivši direktor kompanije Starbaks.

 

Protiv Trampa može samo mali broj kandidata

Uprkos Trampovoj nepopularnosti, ona sama po sebi nije dovoljna za njegov poraz 2020. godine. Ukoliko demokrate ne budu nominovale nekoga čije ime je poznato širom Amerike, politike koje predlaže neće biti bitne.

Tenzija između dela Demokratske stranke koji želi progresivnog kandidata, poželjno člana neke manjine, i onih koji smatraju da je potrebno nominovati kandidata bliže centru, sigurno će oblikovati izbore u Demokratskoj stranci. Zanimljivo i potencijalno značajno za izbore će biti iza kog kandidata će stati bivši predsednik Obama koji i dalje uživa veliku popularnost među glasačima demokrata.

Prvi izbori za demokratskog kandidata zakazani su za 3. februar 2020. godine u Ajovi, a do tada kandidati imaju manje od 400 dana da se predstave javnosti i obrazlože zašto baš oni treba da budu Trampovi protivnici na predsedničkim izborima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *