Foto: iStock
Dobre ekonomske politike često zvuče manje primamljivo jer deluju apstraktno, pa je lakše dobiti podršku za mere kod kojih je korist odmah vidljiva i koju građani lakše razumeju. Međutim, za održiv privredni rast su važne upravo ove prve.
Dok sa jedne strane ekonomski populisti žele da reše problem visoke nezaposlenosti i niskih zarada u Srbiji dijapazonom barem sumnjivih, ako ne otvoreno suludih ekonomskih politika, na drugoj strani se nalazi najveći broj tržišno orijentisanih ekonomista koji osnovni preduslov blagostanja vide u uspostavljanju vladavine prava, funkcionalnom radu javnih institucija i poboljšanju poslovnog ambijenta.
Dok su politike koje nude ekonomski populisti jasne (od visokih subvencija za održavanje državnih gubitaša i subvencija za privlačenje stranih investicija, preko predstavljanja poljoprivrede i ekonomske saradnje sa Rusijom kao razvojne šanse do uspostavljanja državne razvojne banke) i nailaze na prijemčivu podlogu među građanima usled decenija etatističke politike, autoritarne političke kulture i niskog nivoa osnovne ekonomske pismenosti, politike koje nude ekonomisti su apstrakne, pa ih je teže povezati sa direktnim uticajem na privredu.
Na ovo treba dodati da sve vlade u Srbiji baš i nisu bile ljubitelji sistemskih reformi, jer one mogu da ih politički skupo koštaju.
Zamislite kada bi se privatizovao Telekom Srbija, da li bi onda iz njega mogle da se izvlače pare za finansiranje političke kampanje, da se u njemu zapošljavaju partijski ljudi, ili kao što se sada dešava, da se preko njega osvoja medijski prostor?
Zato je reformi bilo relativno malo u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji, usled čega ne treba ni da nas čudi loš ekonomski rezultat koji Srbija ostvaruje u odnosu na Estoniju, Poljsku, pa čak i Rumuniju.
SNS nije sproveo ni blizu toliko reformi koliko se hvali
Koaliciona Vlada SNS-a (u različitim oblicima od 2012) se hvali mnogim reformama, ali ako zanemarimo gašenje požara u javnim finansijama, samo je nekoliko pravih reformi i bilo izvedeno: promene Zakona o radu, inspekcije i proces izdavanja građevinskih dozvola. Proces izdavanja građevinskih dozvola sada je znatno brži i jeftiniji, pošto je smanjena neophodna papirologija, uvedeni kraći rokovi a ceo proces odvija se elektronski.
Ovo je značajno uticalo na skok Srbije na Doing Business listi Svetske banke – sa 186. mesta u ovom segmentu u DB 2015, na 139. u DB 2016, potom na 36. mesto u DB 2017. i čak na 10. mesto u DB 2018.
Dobijanje građevinske dozvole u Srbiji. Izvor: Doing Business.
Da li su ekonomisti u pravu kada traže bolje poslovno okruženje? Da li je poboljšanje poslovnog ambijenta u domenu izdavanja građevinskih dozvola imalo pozitivne rezultate? Kada pogledamo broj izdatih građevinskih dozvola, nesumnjivo je da je odgovor na oba pitanja potvrdan.
Broj izdatih građevinskih dozvola (ljubičasta linija označava broj izdatih dozvola na mesečnom nivou; crna linija desezonirani trend; crvena boja trenutak uvođenja elektronskih dozvola)
Izvor: Zavod za statistiku; podaci za 2018. zaključno sa novembrom
Kao što nam grafik pokazuje, veliki skok u broju izdatih građevinskih dozvola počinje tokom 2016. godine, upravo kada počinju da se izdaju elektronske građevinske dozvole, usled čega je smanjen broj neophodnih procedura, a značajno su smanjeni i troškovi i vreme čekanja. Dok je broj izdatih dozvola u 2015. dostigao nivo pre krize 2008, ove cifre su brzo prestignute već naredne godine.
Broj izdatih građevinskih dozvola na godišnjem nivou. Izvor: Zavod za statistiku.
Ako želimo rast, potrebno nam je još mnogo dubinskih reformi
Smanjenje ovog administrativnog opterećenja nije jedino što je uticalo na broj izdatih građevinskih dozvola, već su to i drugi faktori poput niskih kamatnih stopa usled ekspanzivne monetarne politike ECB-a, pa je deo likvidnosti počeo da se plasira u izgradnju nekretnina, usled čega je povećan broj zahteva za građevinskim dozvolama.
Ali je takođe tačno i to da je ECB sa svojim programom kvantitativnih olakšica počela mnogo pre reforma procesa reforme građevinskih dozvola, pa ne znamo da li i koliko bi bilo izdato dozvola da reforme nije bilo. Možda investicije ne bi otišle u nekretnine da je proces ostao dugotrajan i skup, a možda dozvole uopšte bile izdate jer bi administrativni kapaciteti bili zagušeni.
Zato možemo sa značajnom sigurnošću da kažemo da je reforma procesa izdavanja građevinskih dozvola imala značajan efekat na njihov broj. Ako je dubinska reforma u samo jednom segmentu imala ovako dobre rezultate, zamislite posledice po srpsku privredu ako bi se umesto samo nekoliko, sprovele desetine sličnih dubinskih reformi u celom nizu sektora: katastar, poreska uprava, RGZ, opštinska administracija, sudovi, javna komunalna preduzeća, zdravstvo, obrazovanje itd.
U tom slučaju srpska privreda bi mogla da računa na visoke stope rasta u dužem vremenskom periodu, a to je upravo ono što je neophodno da bi se otvorila nova radna mesta i da bi rasle plate. Ali sprovođenje ovakvih reformi je takođe ono što većini političara ne odgovara.
Glavni urednik Talasa