Antisemitizam u porastu u Evropi i SAD

Autorka

Politika,Vruće teme |
January 27, 2019
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto:iStock

Svet  27. januara obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Mnogo pre Holokausta, postojao je antisemitizam tj. predrasuda i neprijateljstvo prema Jevrejima. Iako smo daleko odmakli od doba nacističke Nemačke, antisemitizam je i dalje prisutan, a antisemitski incidenti u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama su prema istraživanjima česti.

 

Najveći problem sa antisemitizmom je u Francuskoj

„Antisemitsko uznemiravanje postalo je toliko često da ga žrtve u velikom broju slučajeva i ne prijavljuju” zaključak je izveštaja EU Agencije za fundamentalna prava (FRA). Oko 16 hiljada Jevreja koji žive u Evropi intervjuisano je za izveštaj, a prema rezultatima preko 89% ispitanika smatra da je antisemitizam na internetu problem u njihovoj zemlji.

Kao dokaz problema sa kojima se Jevreji susreću u Evropi jeste i to da 47% ispitanika brine o antisemitskim uvredama, a 34% je nekoliko puta izbegavalo prisustvovanje jevrejskim događajima zbog straha za svoju fizičku bezbednost.

Najveći problem sa antisemitizmom postoji u Francuskoj. Čak 95% Jevreja u Francuskoj vidi antisemitizam kao realan ili veliki problem. Francuska ima najveću populaciju Jevreja u Evropi, a u poslednje vreme pokrenulo se pitanje antisemitizma muslimanskog dela populacije. Odnosi između ove dve zajednice postaju naročito napeti tokom većih sukoba između Izraela i Palestine.

Prošla godina će u Francuskoj ostati upamćena po ubistvu 85-ogodišnje Mireile Knol koja je preživela Holokaust, a napadač je pre ubistva uzvikivao „Alahu Akbar“.

 

Džeremi Korbin i optužbe za antisemitizam

Laburistička partija partija u Britaniji nedavno je bila u centru kontroverze koja se ticala definicije antisemitizma, a zatim se u problemu našao i Džeremi Korbin, lider Laburističke partije.

Grupa International Holocaust Remembrance Alliance dala je sveobuhvatnu definiciju antisemitizma uz dodatne primere. Između ostalog, kao primer antisemitizma navodi se „negiranje Jevrejima pravo na samoopredeljenje ili tvrdnja da je postojanje Izraela rasistički poduhvat“ i „povlačenje paralela između sadašnjih politika Izraela i nacista“.

Laburisti su prvobitno odbili da usvoje definiciju sa svim primerima, nakon čega su usledile nesuglasice unutar partije i kritike javnosti. Rešenje je pronađeno dodavanjem izjava da ovo ne treba da ugrožava slobodu govora i kritike politike Izraela, što su mnogi doživeli kao moguće opravdanje otvorenog anitsemitizma u budućnosti.

Džeremi Korbin našao se na udaru kritika prošlog avgusta zbog komentara u kojima je za grupu britanskih cionista rekao da „nemaju osećaj za englesku ironiju“.

On je u Tunisu 2014. godine prisustvovao događaju u čast počinilaca masakra u Minhenu 1972. godine kada je 11 članova izraelskog olimpijskog tima ubijeno. U maju 2012. godine Korbin se našao pod lupom javnosti zbog poruke podrške koju je poslao autoru jednog antisemitskog murala.

Najgori napad na Jevreje u američkoj istoriji

U napadu na sinagogu u Pitsburgu ubijeno je 11 ljudi u oktobru prošle godine što predstavlja najgori antisemitski zločin u istoriji SAD.  Napadač je tokom pucnjave uzvikivao „Svi Jevreji moraju umreti“, a jedan od ubijenih je preživeo Holokaust.

Prema podacima Anti-Defamation League, grupe koja prati napade i govor mržnje, u SAD  je 2017. godine prijavljeno 1,986 antisemitskih incidenata. Ovo predstavlja povećanje od 60% u odnosu na 2016. godinu, a uz to je i druga po redu godina sa najviše prijavljenih incidenata od 1970. godine.

Veliki broj medija je optužio predsednika Trampa ističući da je on svojom retorikom i sporom osudom ekstremne desnice doprineo porastu antisemitizma.

Pripadnici jevrejske zajednice naročito su osudili reakciju nakon sukoba na protestima esktremne desnice u Šarlotsvilu kada su okupljeni uzvikivali „Jevreji nas neće zameniti“, a jedna osoba je ubijena. Predsednik Tramp je tom prilikom prvobitno izjavio da je bilo „loših ljudi na obe strane“, a tek nakon oštre reakcije javnosti je eksplicitno osudio esktremnu desnicu.

 

Marš za žene, ali ne one jevrejskog porekla

Iako se antisemitizam u svojoj najgoroj formi najčešće pojavljuje na desnici, ni dominantno liberalne organizacije nisu ostale imune.

Nakon pobede Trampa na izborima, održan je jedan od najvećih američkih protesta – Marš za žene, koji je bio reakcija na izbor predsednika koji je više puta optuživan za seksualno uznemiravanje.

Kontroverza je nastala usled bliskih veza organizatora i Luisa Farakona, lidera grupa Nation of Islam. Farakon je godinama poznat po svojim antisemitskim stavovima, od kojih je neke i javno podelio na Tviteru. „Ja nisam protiv Jevreja, ja sam protiv termita“, „Jevreji su odgovorni za svu prljavštinu koju Holivud proizvodi“ i „Smrt Izraelu“ su samo deo Farakonove retorike.

Uprkos tome što su svi ovi komentari javni i poznati, Tamika Malori, jedna od glavnih organizatorki Marša, na Instagramu je podelila svoju fotografiju sa njim nazivajući ga „najvećim svih vremena“. Blizak odnos sa Farakonom već godinama ima i Linda Sarsur, jedna od organizatorki Marša i borac za prava Palestinjana.

 

Svako može da uradi nešto povodom antisemitizma

Antisemitizam je problem star koliko i jevrejski narod, a realnost Jevreja širom sveta su i danas sinagoge sa velikim obezbeđenjem. Zbog toga je moralno ispravno i potrebno ustati protiv antisemitizma kad god ga primetimo, bez obzira na političku pripadnost. Iako je antisemitizam drugačijeg porekla i prirode treba da se tretira sa istom ozbiljnošću kao rasizam i seksizam.

Izjave poput „Jevreji vladaju svetom“, svaka relativizacija Holokausta ili negiranja prava na postojanje Izraelu su klasični primeri antisemitizma koji ni na koji način i nikada ne mogu biti opravdani.

Prema istraživanjima oko 35% ispitanika širom sveta nije nikada čulo za Holokaust, pa je ovo odlično mesto da se počne. Razgovarajte sa decom i prijateljima o  tome, pogledajte film, dokumentarac ili ispovest nekoga ko je preživeo Holokaust. Minimum duga prema narodu koji je kroz vekove trpeo ogromna stradanja i diskriminaciju jeste da nikada ne zaboravimo i da uvek glasno pričamo o tome.