Foto: Svetski ekonomski forum, 2003.
Na današnji dan pre 18 godina formirana je prva demokratska Vlada Srbije na čelu se premijerom Zoranom Đinđićem. Sastavljena od koalicije Demokratske opozicije Srbije ovo je sigurno vlada sa najviše političkih stranaka u njoj, dok ova koalicija predstavlja verovatno najuspešniji politički projekat u Srbiji.
Do sada je dosta toga napisano o namerama, uspesima i dometima vlade Zorana Đinđića. Međutim, bitno je da se i danas, 18 godina kasnije, navodi primer Đinđićeve vlade i njena tadašnja namera da se uspostave temelji civilizovane demokratske države. Još bitnije je da se to ponavlja u atmosferi kada Đinđić i njegova politika pokušavaju da se diskredituju, dok se u javnom prostoru iznova legitimišu ljudi koji su bili izvođači radova Miloševićeve politike.
Činjenica da o tom periodu imam samo blede slike, podstaklo me je da istražim šta je Zoran Đinđić rekao u svom ekspozeu pred narodnim poslanicima kao mandatar za sastav nove vlade. Isto tako je bitno naglasiti i diskontinuitet koji je Đinđićeva vlada ostvarila u odnosu na prethodni period i kakva je bila Srbija koju je on zamišljao tada.
Tim povodom razgovarao sam i sa potpredsednikom Đinđićeve vlade, Žarkom Koraćem.
Neke od stvari koje je Đinđić tada isticao kao prioritet i preduslov za normalno funkcionisanje jedne države, za zdravu privredu i vlast odgovornu građanima danas deluju kao farsa s obzirom da i 18 godina kasnije pričamo o gotovo istim stvarima.
Uspostavljanje osnovnih demokratskih temelja
Nakon pada diktatorskog režima Slobodana Miloševića, jedan od prvih zadataka nove vlasti bilo je uspostavljanje demokratskih procedura i temelja za funkcionisanje i uređenje novog političkog sistema. To je podrazumevalo definisanje osnovnih zakona, prava i i institucija demokratije. Prema rečima Zorana Đinđića to je bila prilika za uspostavljanje demokratske civilizacije u našoj državi.
Ovim povodom razgovarao sam i sa potpredsednikom vlade Zorana Đinđića, prof. Žarkom Koraćem koji ističe da je Đinđić smatrao da su nam pre svega potrebne stabilne i čvrste institucije kako više ništa ne bi zavisilo od volje pojedinca.
Korać: Zoran Đinđić je verovao da država znači stabilna institucija.
Foto: Medija centar, Beograd
Profesor Korać dodaje i da danas ne vidi nikoga ko ima Đinđićevu hrabrost i optimizam da Srbija zaista može da se promeni, uprkos tome što danas postoje ljudi koji žele uspešnu Srbiju.
Žarko Korać: Đinđić je bio jedini političar za mog života koga sam video a koji je smatrao da sve zavisi od nas samih i nikada nije pravio izgovore na račun stranih sila kao ni na istoriju ili tradiciju.
Vlada Zorana Đinđića tada je predstavljala vladu diskontinuiteta sa prošlim režimom. Odmah po preuzimanju Vlade smenjen je bivši načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković, dok su uhapšeni i Branko Đurić (šef beogradske policije), kao i Milan Radonjić (šef beogradskog DB-a).
Ukinut je drakonski Zakon o informisanju iz 1998. godine koji je služio kao disciplinska palica za nezavisne medije. Ukinut je i represivni Zakon o univerzitetu, dok su imenovani novi dekani i rektori. Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević uhapšen je i isporučen Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
Povratak na međunarodnu scenu
Osim radikalnih unutarpolitičkih promena na samom početku mandata, Đinđićeva vlada povratila je Srbiju kao ravnopravnu članicu međunarodne zajednice. Nakon prethodnog perioda izolacije, tadašnja vlada vratila je Srbiju u Ujedinjene nacije, dok je obnovljeno članstvo i u drugim međunarodnim organizacijama.
Krajem 2001. godine jedan srpski premijer prvi put se sastao sa američkim predsednikom, u ovom slučaju sa Džordžom Bušom. Nakon ubistva Zorana Đinđića Srbija je primljena i u Savet Evrope što je bio još jedan od pokazatelja ispravnog kursa i postignutih rezultata njegove vlade.
Šansa za povratak na pravi put
Uprkos teškim uslovima i ostavljenom nasleđu, pre 18 godina Đinđić je ukazao na veliku šansu koju njegova generacija ima da jednu zemlju ponovo vrati na njen pravi put. Bitna je i njegova poruka da odgovornost za dešavanja u prethodnoj deceniji ne snose građani, već sama vlast koja je sve podredila sebi i svojim interesnim grupama.
Potpredsednik Đinđićeve vlade, Žarko Korać navodi tri uspeha za vreme tog mandata među kojima ističe da je to bio prvi put u modernom vremenu da je neko kod nas uputio građanima poruku da uspeh Srbije i drušva zavisi od nas samih. Zoran Đinđić je verovao da ljudi sami menjaju istorijske okolnosti i da razvoj jedne države počiva na samim ljudima.
Dodatno, u kratkom vremenu Đinđić je pokazao ogromnu sposobnost da okupi ljude na različitim projektima sa verom koja je za njega bila jedinstvena da može da pridobije i ljude koji mu na prvi mah ne veruju, smatra Žarko Korać.
Korać: Mi pobeđujemo, svi dobijaju, u to je verovao Zoran Đinđić.
Đinđićevih 5 prioriteta za novu Srbiju
U svom ekspozeu premijer Đinđić istakao je tada pet neophodnih prioriteta koje treba ispuniti kako bi se zemlji ponovo vratili kredibilitet i dostojanstvo.
- Politička stabilnost regiona
- Stabilne demokratske institucije – nezavisno sudstvo i nezavisni mediji kao glavni stubovi kontrole vlasti
- Dobro zakonodavstvo, pre svega u oblasti poslovanja
- Kvalitetna saobraćajna infrastruktura
- Kvalifikovana radna snaga i kvalitetan menadžment u srpskoj privredi
Kao posebna tačka i preduslov uspešnosti ovih prioriteta, bilo je neophodno i svođenje računa sa prošlošću, i to onih koji se odnose na teška krivična dela ubijanja ljudi iz političkih razloga.
Autor