Foto: Medija centar Beograd
Nakon Filozofskog fakulteta Univertiteta u Beogradu, podršku građanskim protestima pružilo je i 84 profesora, docenata, asistenata i saradnika Fakulteta političkih nauka. Oni u svom saopštenju navode da su vrednosti na kojima počiva program studija na Fakultetu političkih nauka dovedene u pitanje, a to su: demokratija, građanske i političke slobode, uljudni dijalog s neistomišljenicima, nezavisnost institucija, podela vlasti i sloboda medija.
O podršci protestima, aktuelnoj političkoj situaciji i mogućim političkim promenama razgovarali smo sa docentom Dušanom Spasojevićem, jednim od inicijatora podrške FPN-a građanskim protestima.
Šta je za vas bio povod da podržite aktuelne građanske proteste?
Još krajem prošle godine smo na inicijativu kolege Ivana Stanojevića razmatrali način na koji da reagujemo na kršenja demokratskih procedura i principa, ali nismo uspeli da nađemo adekvatnu formu. Onda su počeli masovni građanski protesti, pa je saopštenje kolega sa Filozofskog fakulteta predstavljalo dodatni podsticaj i potvrdu da je neophodna podrška akademske zajednice.
Kako komentarišete činjenicu da je ovako veliki broj nastavnika i saradnika potpisao saopštenje podrške protestima?
Činjenica da je velika većina kolega potpisala saopštenje znači da nema nikakve dileme oko osnovne ocene, a to je da smo izgubili ionako niske demokratske standarde i da sada moramo svi zajedno ponovo da ih izgradimo.
Kako vidite naredni korak u artikulisanju postojećeg građanskog nezadovoljstva?
Po meni, protest se mora konsolidovati kroz nekoliko dimenzija.
Prvo, kroz konkretnije zahteve oko demokratskih vrednosti, principa i mehanizama koje je moguće ispuniti, što nije baš lak zadatak.
Drugo, protest mora naći način da izgradi odnose s opozicijom koji će omogućiti prinipijelnu podršku oko pravila igre, ali i buduće građenje sistema koji će sprečiti ovakve krize. To je još teži zadatak.
Zbog toga je važno imati u vidu da proces izgradnje demokratije neće prestati sa uspehom ali ni sa eventualnim neuspehom protesta, pa je zbog toga važno uvesti nove oblike artikulacije i pritisaka poput ovog našeg saopštenja, ali i brojnih drugih inicijativa koje dolaze iz civilnog društva.
Na koji način danas u Srbiji može da dođe da političkih promena i ko treba da ih predvodi?
Do promena može najlakše doći ukrštenim i koordinisanim pritiskom građanskog protesta, opozicije, civilnog društva i međunarodne zajednice. Svaki od spomenutih aktera ima svoje partikularne interese, prednosti i mane, i otvoreno je pitanje da li će do sinhronizacije pritiska doći u dogledno vreme.
Po mom mišljenju, jasno je da politički akteri moraju imati vodeću ulogu, ali im je neophodna podrška jer nemaju dovoljan kredibilitet, a možda ni kapaciteta da iznesu proces.
Kako biste nazvali postojeći politički sistem u Srbiji?
Za opisivanje stanja u devedesetim godinama smo često koristili termin „kompetitivni autoritarizam“ koji podrazumeva dolaženje na vlast izborima ali u nefer uslovima.
Može se govoriti i o reverzibilnom talasu demokratizacije, ali se meni lično dosta sviđa kovanica „iliberalna demokratija“ jer ukazuje na zajedničke karakteristike krize demokratije u Srbiji, Mađarskoj ili Poljskoj, iako nije reč o teorijski dovoljno utemeljenom pojmu, niti je reč o demokratiji u uobičajenom razumevaju pojma.
Da li možete da opišete hipotetičku situaciju političkog pada Aleksandra Vučića?
Ne vidim nikakvu drugu opciju za politički pad Vučića od izbornog poraza do koga će doći veoma teško. Zapravo, SNS bi imala značajnu podršku birača i da smo mnogo slobodnije društvo koje poštuje demokratska pravila.
Nažalost, kada dođe do izbornog poraza SNS, verovatno će doći i do političkog raspada stranke jer je u prevelikoj meri uspostavljena na liderskim i klijentelističkim osnovama.
Kažem nažalost, jer će to onda partijski sistem opet uvesti u stanje nestabilnosti što će se preneti na stanje demokratije i otežati uspostavljanje novih i otpornijih institucija.
Autor