Na protestima gradimo novu kulturu ljudskih prava - o položaju manjina na građanskim protestima
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Iako već duže vreme izgleda da je srpska politička scena spala na jako niske grane političkog diskursa nedavno je pristigao novi dokaz.

Pripadnici grupe Marks 21 nakon poslednjeg protesta „Stop krvavim košuljama“ započeli su verbalni konflikt sa Draganom Đilasom, liderom opozicionog Saveza za Srbiju. Ovo se završilo afektivnom Đilasovom psovkom „Jebem li ti mater pedersku“ a snimak događaja kasnije je deljen na društvenim mrežama.

Nema govora da je za osudu vikati „Vučić, Đilas, ista govna“ opozicionom lideru u lice dok su njegova maloletna deca prisutna. Svaka parola ovakvog sadržaja postaje dodatno odvratna ukoliko mogu da je uživo čuju deca osobe koju vređate.

Đilasova psovka, s druge strane, očigledan je primer homofobije u kom pokušavate da nekoga unizite tako što ćete ga osloviti pežorativnim nazivom za gej muškarca.

Nakon objavljivanja snimka Đilas je dao dobro poznatu „izvini-ali-ne-izvini“ izjavu u kojoj izražava žaljenje zbog „psovke“ ali ne pominje homofobiju i upotrebljenu reč.

 

Ostatak opozicionog kampa, čak i „liberalniji“ deo, takođe je izrazio veliku empatiju prema Đilasovoj reakciji, ali bez propratnih simpatija za LGBT+ deo populacije koji je Đilas svojom izjavom uvredio.

 

Opšte poznato je da stav Saveza za Srbiju o LGBT+ pravima varira od potpune ambivalentnosti do otvorene homofobije, ali je mnogo problematičnije ponašanje organizatora protesta „Stop krvavim košuljama“ koji se trude da svake subote stvore široku koaliciju građana. Odnos organizatora protesta prema raznim marginalizovanim grupama do sada je bio neadekvatan i ne postoji naznake da će se on promeniti u budućnosti.

 

Nema sluha za različitosti na protestima

Kao pokušaj otvaranja debate o inkluzivnosti protesta u nedelju je održana tribina „Učešće marginalizovanih grupa u građanskim protestima“ u Prajd info centru.

Ljupka Mihajlovska, narodna poslanica, istakla je kako uprkos obećanjima organizatora na protestu do sada nije obezbeđen poseban deo za osobe sa invaliditetom na početku kolone čime bi se osigurala njihova bezbednost. „Nije namera mog predloga bila da se osobe sa invaliditeom na bilo koji način ističu ili da fokus bude na njima. Obezbeđenje ovog prostora bi podstaklo na dolazak ljude koji inače ne izlaze iz kuće“ rekla je Mihajlovska.

Foto: Da se zna

„Ne očekujem ja od organizatora obezbeđenje da me niko ne udari na protestu jer na to oni ne mogu da utiču. Nejasno mi je ipak kako im nije u interesu da makar ćute. Ne mora baš organizatorka protesta da koristi „pederu“ kao pežorativ za gej muškarca kad govori o Vučiću“ smatra Sonja Sajzor, aktivistkinja za prava transrodnih ljudi.

Sajzor je dodala da ni jedan problem u društvu ne deluje isto na različite grupe ljudi i da treba ići na proteste sa LGBT+ transparentima i zastavama sve dok se organizatori ne ograde od homofobije. Ona smatra da bismo videli drastično drugačiju reakciju organizatora da je na jednom od protesta umesto Prajd info centra gađana grudvama neka sinagoga.

 

„Mi smo protest u protestu“

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava ističe da su protesti prilika da se razgovara o teškim temama, ali da je umesto toga vidljiv nedostatak elementarnog dijaloga. „Svaki put kad smo došli na proteste sa LGBT+ zastavama bilo je nekih problema i vi se bojite šta će se dogoditi sledeći put. Mi smo bili protest u protestu“ rekao je Milosavljević.

Kao organizator protesta protiv rušenja u Savamali Dobrica Veselinović iz pokreta Ne davimo Beograd smatra da protesti moraju da daju prostor grupama koje nemaju snagu. „Mi smo nakon fotografije žute patke sa LGBT+ zastavom doživeli haos na društvenim mrežama. Dogodio se neki pad popularnosti nakon toga, ali je bitno da ljudi vide kako stojite iza svojih vrednosti“ istakao je Veselinović.

 

View this post on Instagram

 

Gde ste bili kad sam bila niko? ??️‍???️‍???️‍???️‍???️‍?? #našgrad

A post shared by NE DAVIMO BEOGRAD (@nedavimobgd) on

 

Organizatori jasno da pokažu da su protesti za sve

Aleksandar Savić, moderator tribine, rekao je da se Jelena Anasonović, jedna od organizatora protesta, nije odazvala pozivu za učešće u panelu.

Problemi u odnosima organizatora protesta sa različitim grupama se delimično mogu pripisati neiskustvu i lošoj komunikaciji. Organizovati proteste na kom svakog vikenda prisustvuje preko 10 hiljada građana nije logistički jednostavan poduhvat.

Međutim, razlog lošeg odnosa organizatora je i u njihovom strahu da će ukoliko jasno i otvoreno zastupaju određene vrednosti doći do sukoba sa Savezom za Srbiju, kao i da će udaljiti deo građana. Ovo je klasičan primer političkog kukavičluka u kom vam je bitnija masovnost protesta i podrška građana od dugoročne borbe za izgradnju tolerantnog i demokratskog društva.

Liderstvo je stati u odbranu i zaštitu ranjivih grupa čak i ako vas to košta pada političke podrške. „Šetaj, ne zanovetaj“, slogan jedne protestne šetnje, pokazatelj je stava da se sve razlike brišu dok se trenutna vlast ne smeni i da svi koji ukazuju na propuste protesta postaju „saučesnici vlasti“. Protesti „Stop krvavim košuljama“ ne treba da budu samo platforma na kojoj vičemo da želimo smenu Aleksandra Vučića, već mesto na kom počinjemo da gradimo Srbiju gde se uvažavaju ljudska prava svih.

Ukoliko organizatori ne pokažu solidarnost za najugroženije neće je dobiti nazad. Dobra komunikacija i malo više pažnje nisu preveliki zahtevi. Ako se ni taj minimum ne ispuni ne preostaje nam ništa drugo do zaključka da u nekim aspektima naše buduće društvo neće biti toliko drugačija od trenutnog. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *