Autorka

Politika,Vruće teme |
January 17, 2019
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Preko 15 organizacija civilnog društvo danas je objavilo saopštenje u kom osuđuju svečani doček Vladimira Putina, predsednika Rusije.

Kao naročito problematične sa aspekta ljudskih prava se ističu se „anti-gej čistke“ u Čečeniji u kojima je veliki broj gej i biseksualnih muškaraca bio izložen mučenju i nehumanom tretmanu.

S obzirom na količinu pompe i glorifikovanja koja je uložena u Putinov doček potrebno je malo dublje pogledati kakvo stanje ljudskih prava on neguje u svojoj zemlji.

Izbori namešteni i poznati

Demokratija u Rusije je prema izveštaju međunarodne organizacije Freedom House ocenjena kao „neslobodna“. Izbore održane 2017. godine karakterisala je snažna kontrola vladajuće Ujedinjene Rusije i korišćenje javnih sredstava za potkupljivanje glasača.

Dodatno, Aleksej Navalni, najpopularniji opozicioni političar, zatvaran je više puta tokom proteklih godina zbog različitih osnova. Kada je Navalni najavio da bi se kandidovao za predsednika na predsedničkim izborima 2018. godine Centralna izborna komisija mu je to zabranila zbog prethodnih presuda protiv njega. Ministri Saveta Evrope su tu odluku ocenili kao arbitrarnu i neopravdanu.

Foto:Wikimeda Commons

Prvo ubistvo novinara od 2013. godine

Ako na umu imamo nepovoljnu političku klimu očekivano je loše stanje i u medijima.

Tokom prošle godine dvojica istraživačkih novinara su ubijeni. Dmitri Popkov, urednik online portala Ton-M koji je bio poznat po kritici vladajuće partije, ubijen je hicima iz pištolja. Nikolaj Andrušenko, osnivač novina Novi Peterburg  poznatih po istraživanju korupcije i policijske brutalnosti umro je u aprilu od posledica brutalnog prebijanja.  Julija Latnina, istraživačka novnarka,  pobegla je nakon mnogobrojnih pretnji iz Rusije.

Po šablonu poznatom javnosti u Srbiji medijska grupa RBC koja je objavljivala sadržaje sa kritičkim osvrtom na Putinove poslovne partnere prodata je u junu bliskom Putinovom savezniku.

 

Napad vlasti na internet

U  zemljama sa autoritarnom vladavinom sloboda govora i okupljanja se uvek posmatraju kao moguće pretnje po stabilnost režima i stalno se radi na njihovom ograničavanju. S razvitkom interneta i digitalnih tehnologija raste i izazov kontrole za nedemokratske režime .

Vlasti u Rusiji su neuspešno pokušale da blokiraju drušvenu mrežu Telegram zbog njihovog odbijanja da predaju ključ softverskog koda koji bi omogućio vlastima pristup porukama korisnika. Pomoću zakona o „kontraterorizmu“ nadležni organi su krivično gonili pojedince zbog sadržaja koji su postavljali na društvenim mrežama, od kojih su neki uključivali i mimove.

U daljem nastojanju ograničavanja digitalnih sloboda Duma je usvojla zakon koji penalizuje medijske organizacije zbog postavljanja linkova ka zabranjenim sajtovima u Rusiji. Nedavno se pojavio i predlog zakona koji bi dao vlastima odrešene ruke u kotrolisanju internet sadržaja i zabrani pristupa određenim sajtovima.

 

Samo neki mogu da se javno okupe

Okupljanje bez pritiska policije u Rusiji mogu da priušte samo grupe koje su bliske vlasti. Za sve ostale protesti podrazumevaju nepotrebnu upotrebu fizičke sile od strane policije i oštre novčane ili zatvorske kazne. Osmoro aktivista je osuđeno na kazne od 1 do 3 godine zatvora nakon velikih opozicionih protesta u Moskvi 2017. godine.

U decembru prošle godine Lev Ponomarev, borac za ljudska prava koji imam 77 godina, proveo je 16 dana u pritvoru zbog navodnog kršenja pravila o javnom okupljanju.

Manjine najviše osećaju brutalnost Putinovog režima

U decembru prošle godine OEBS je potvrdio postojanje progona LGBT+ osoba u Čečeniji, a ruska organizacija LGBT+ Network saopštila je da je početkom ove godine počeo novi talas čistki u kom je preko 40 osoba zatvoreno i mučeno. Vlasti u Rusiji redovno ostaju tihe na homofobične napade, a nedavno su preduzeti koraci ka gašenju sajta koji se bavi podizanjem svesti o rasprostranjenosti HIV-a među gej muškarcima.


Nakon odluke Ustavnog suda 2017. godine zabranjen je rad religijske organizacije Jehovini svedoci, a od tada su vlasti širom Rusije zatvarale, mučile i uznemiravale veliki broj članova.

Nasilje u porodici je takođe veliki problem ruskog društva koji je samo pogoršan  odlukom da se dekriminalizuje nasilje koje ne nanosi ozbiljne fizičke posledice. Ovo je, prema priznanju nekoliko zvaničnika, dovelo do porasta broja slučajeva nasilja.

 

Pompezan doček sramota za Srbiju

Međunarodni odnosi su većinski vođeni utilitarnom računicom i to je činjenica politike. Mnogobrojne veze koje postoje između Srbije i Rusije, kao i značaj Rusije za pitanje Kosova, opravdani su razlozi za dobre diplomatske odnose sa predsednikom Putinom.


Međutim, ovo što trenutna vlast poručuje svečanim dočekom i skupom je više od toga. Zamišljeni skup je omaž i odavanje počasti koje treba rezervisati samo za lidere koji su svojom vizijom i principima to zaslužili. Vladimir Putin je autokrata koji sa klikom oligarha sistematski uništava svaki privid demokratije i ljudskih prava u Rusiji i ne zaslužuje ni trunku od dočeka na kom bi hiljade ljudi trebalo da prisustvuju.

Zbog svih onih koji u Rusiji ne mogu slobodno da protestuju, glasaju,  anonimno komuniciraju preko interneta ili ispoljavaju svoju seksualnu pripadnost glorifikovanje Putina od strane državnog vrha Srbije je ljaga koja će nažalost  ostati zapisana u istoriji.