Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: N1

Pre tačno godinu dana Srbiju je potreslo ubistvo Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative SDP. Iako su danas opozicija i građanska javnost u Srbiji ujedinjene u zahtevu da se rasvetli pozadina ubistva i dalje nema sloge oko toga kakve kritike su prihvatljive na račun Milene Popović, njegove supruge.

 

Kritike Milene- primer mizoginije u Srbiji

Ne postoji pravi odgovor na pitanje kako treba žaliti i do kada „treba“ da izgledate skrhano u slučaju smrti partnera. Patnja koju proživite uvek je lična i ne sme biti predmet javnog preispitivanja.

Ovo dobija posebnu dimenziju ako uključimo rodnu dinamiku koja postoji u Srbiji.  Ukoliko udovice nakon smrti supruga izgledaju relativno spokojno ili, još gore, pronađu novog partnera količina uvreda i komentara koja ih čeka je nepregledna.

Slučaj Milene Popović  je klasičan primer neosetljivosti i seksizma  koji su prisutni u našem društvu. Nakon što je Popović podelila fotografiju u svečanoj haljni na svom Instagram profilu usledila je uobičajena i nepohvalna reakcija.

Nakon nekoliko dodatnih fotografija na kojima Popović deluje relativno srećno komentari na sličnoj liniji su se pojavili čak i od političara koji bi trebalo da promišljenije biraju reči. Željko Veselinović, jedan od lidera SzS-a kome mizoginija nije strana, objavio je tvit sledeće sadržine:

“Pored ovakve žene Oliveru neprijatelj nije bio potreban. Žena koja par meseci nakon ubistva muža đuska po beogradskim klubovima i ne dođe na godišnji parastos ubijenom mužu je žena đavo”.

Bez potrebe za dubljom analizom neukusa i nepristojnosti tvita, veru u to da postoji određena odgovornost za izgovorenu reč u Srbiji vratila je reakcija opozicionih lidera koji su bili ujedinjeni u kritici Veselinovića nakon čega je on podneo ostavku na svoju funkciju u Savezu.

Ne smemo relativizovati političko nasilje

Kad se otarasimo seksizma i neukusa ostaje ipak prostor za razumnu kritiku Milene Popović koja je potrebna ako težimo intelektualnoj iskrenosti i objektivnosti. U trenutku kada je krenula da u medijima daje svoj sud i komentare o ubistvu Ivanovića ona je postajala javna ličnost čije izjave treba kritički posmatrati, iako će uvek biti prisutna doza nelagode u tome s obzirom na njenu specifičnu poziciju.

Popović je za Politiku izjavila da se „Oliver ni u jednom trenutku nije osetio nebezbednim“ što je suprotno stavu koji je njen suprug izneo neposredno pre ubistva.

U intervjuu za N1 početkom novembra 2017. godine Ivanović je na pitanje da li zna ko stoji iza paljenja njegovog automobila odgovorio žustro:

Vrlo je jasno, zna se ko je izveo to i zašto je izveo, ko mu je naložio, koliko mu je platio i koliko ih je bilo… Malo dete u Mitrovici da pitate to zna.

On je dodatno rekao da postoji direktna sprega između kriminala i  političkih partija, a da se policija plaši da se upušta u istragu. „Meni su uradili sve što su mogli do sada, samo što nisu pucali na mene, ali ko zna, ni to nije isključeno“ poručio je Ivanović.


Iz ovih izjava nedvosmisleno možemo zaključiti da je Ivanović bio svestan pretnje po njega i da je nije procenjivao kao marginalnu. Pokušaj Milene Popović da ublaži njegov osećaj ugroženosti se može tumačiti dvojako. Prvo tumačenje, dobronamerno, jeste da kroz privatne razgovor sa Oliverom ona nije osećala njegov strah i zabrinutost.

Drugo tumačenje jeste da su njene izjave pokušaj negiranja sistematske povezanosti ljudi iza Ivanovićevog ubistva i političkih struktura na Kosovu i Beogradu i da služe relativizaciji političkog nasilja.

Pretnje, zastrašivanje, fizički i napadi na imovinu odlika su prisustva političkog nasilja na Kosovu i u Srbiji. Ono što je Oliver Ivanović u pomenutom intervjuu opisao udžbenički je primer toga i ne treba ga odbacivati rečenicom da se on nije osećao ugroženim.

Popović svojim izjavama pomaže da se iz ubistva Ivanovića izbriše pridev „političko“ čime bismo izbegli diskusiju o političkim implikacijama i odgovornosti vladajućih struktura, dok se političko nasilje dalje normalizuje.

 

Položaj udovice vas ne štiti od opravdanih kritika

Druga legitimna kritika je na njenu trenutnu poziciju u kabinetu Ane Brnabić. Ona od juna prošle godine radi u timu premijerke koji se bavi kreativnim industrijama.

 

View this post on Instagram

 

Радна субота. ??

A post shared by Milena Ivanović Popović (@milena_bogdan) on

Nejasno je na koji način je ona izabrana na tu poziciju, kakve su njene kvalifikacije i koji su mogući motivi iza toga. Ovo su sve informacije koje bi trebalo znati s obzirom na to da njena plata dolazi direktno od poreskih obveznika.

Poslednja oblast kritika jesu njene zamerke na nedavne proteste koji su u svoje zahteve uključili rasvetljivanje ubistva Ivanovića. Popović je u nedavnom intervjuu za Prvu TV istakla da se danas ime njenog supruga zloupotrebljava i da ga organizatori protesta koriste kako bi obezbedili masovnost i posećenost.

Iako je razumljiva iritacija na činjenicu da njena lična tragedija ne može da bude privatna, ubistvo Ivanovića je političko ubistvo što je neprihvatljiva u zemlji koja pokušava da bude demokratska. To što nakon godinu dana ne znamo mnogo toga razlog je da se svakog dana razgovara o tome i stvara pritisak na vlast. Oliver Ivanović je bio političar čije ubistvo ima političke posledice koje ne možemo ignorisati radi „stvaranja mira“ bilo kome, a implicirati da ga neko koristi radi povećanja masovnosti skupa je besmisleno.

 

Treba da postoji jasna linija između dozvoljenih i nedozvoljenih kritika

Biti javna ličnost uvek je teško i nezavidno, naročito onda kad se u žiži interesovanja nađete ne svojom voljom, ali kritika je uvek podrazumevana. Ako bismo izjave Milene Popović pripisali bilo kom drugom političaru reakcije bi bile oštre što je dobra metrika.

S druge strane, politički diskurs u Srbiji je već na toliko niskom nivou da ga ne bi trebalo dodatno unižavati procenjivanjem količine nečije žalosti i tuge, kao i seksističkim komentarima koji imaju premisu da nakon smrti muža žene nemaju pravo na nastavak relativno normalnog života.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *