Foto: Kremlin.ru
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov ruski kolega Vladimir Putin sastaće se po 14. put u Beogradu u četvrtak 17. januara. Ovo će biti još jedan u nizu dugo iščekivanih susreta po pisanju srpskih tabloida, dok se ruski mediji do sada nisu ozbiljnije bavili predstojećom posetom ruskog predsednika.
Do sada smo saznali da će se tokom posete ruske delegacije potpisati kao i uvek niz strateških i važnih sporazuma koji se odnose na energetiku, poljoprivredu, infrastrukturu i odbranu. Nezaobilazna tema razgovora biće i rešavanje odnosa Srbije prema Kosovu o čemu je bilo reči prilikom prethodne posete predsednika Vučića Moskvi.
Dok čekamo susret dva predsednika, prilika je da se upoznamo sa onim što je do sada Aleksandar Vučić naučio ili uči o politici autoritarnog vladanja od Vladimira Putina.
Lekcija broj 1: Zavladaj medijima i širi propagandu
Pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, Srbija je postala država gde je nebezbedno biti novinar, navodi se u izveštaju Reportera bez granica – sloboda medija u Srbiji je u poslednjih nekoliko godina ozbiljno erodirana.
Vladimir Putin je odavno ustrojio rusko medijsko tržište po svojim željama, uz jaku državnu propagandu i državni uticaj u medijima. Gotovo sve televizije sa nacionalnom frekvencijom nalaze se pod direktnom ili indirektnom kontrolom Kremlja, dok novinski portali i agencije sa kritičkim stavom imaju mali udeo na medijskom spektru i meta su politički motivisanih sudskih procesa.
Većina medija funkcioniše sa svešću da će, ukoliko ne slede vladajući narativ, vlast upotrebiti svoja sredstva da ih zatvori.
Mediji u Rusiji uglavnom su zavisni od državnih subvencija ili privatnih vlasnika koji su bliski vladajućim strukturama ili samo ne žele da se zamere vlastima. Državna preduzeća imaju veliki udeo u reklamnom prostoru novinskih agencija i portala, dok privatne kompanije oprezno biraju u kojim medijima će se oglašavati u zavisnosti od njihovog odnosa prema predsedniku Putinu i njegovoj politici. Osim finansijske vrste pritiska, novinari su često i meta raznih policijskih ispitivanja i poreskih inspekcija preko kojih država vrši pritisak nad njima.
Kad je reč o izbornim kampanjama, skoro svi mediji favorizuju aktuelnog predsednika države i njegovu partiju, a monitoring OEBS-a je pokazao da je čak 90% izveštaja o izbornoj kampanji za parlamentarne izbore 2016. godine bilo posvećeno Vladimiru Putinu i njegovoj stranci ’Ujedinjena Rusija’.
Lekcija broj 2: Uguši slobodu izražavanja
Tokom 2016. godine Vladimir Putin potpisao je set zakonskih amandmana Yarovaya laws, poznatijih kao anti-teroristički set zakona, kojima se obavezuju mobilni i internet provajderi da čuvaju celokupnu komunikaciju svojih korisnika na period od 6 meseci omogućujući time službama bezbednosti da u bilo kom trenutku pristupe potrebnim informacijama.
Zloupotreba službi bezbednosti pod okriljem terorizma i ekstremizma u lične i partijske svrhe spada u sovjetsku metodu koja je bila korišćena u svojoj neslavnoj istoriji, ali se koristi i danas.
Cilj je da se prate aktivisti, novinari i opozicioni političari koji javno istupaju protiv aktuelnog režima. Tako je jedan korisnik društvene mreže u Rusiji bio osuđen na dve godine zatvora zbog deljenja dva sadržaja koji su bili kritički u odnosu na rusku politiku prema Ukrajini.
Nekoliko godina ranije, u Rusiji je stupio na snagu zakon kojim se od organizacija civilnog društva, pogotovo onih koje se zalažu za veće medijske slobode, traži da budu registrovane kao strani agenti ukoliko se utvrdi da novac za svoje projekte i delovanje dobijaju iz inostranstva. Tako su glavni predstavnici civilnog sektora u Rusiji deklarisani kao strani agenti, a medijska atmosfera je kreirana tako da budu predstavljeni kao neprijatelji Rusije i ruskog naroda uprkos njihovom zalaganju za veće medijske i političke slobode u Rusiji što je u suprotnosti sa aktuelnom politikom predsednika Putina.
Lekcija broj 3: Kontroliši izborni proces
Iako je popularnost Vladimira Putina u padu, na drugoj strani političkog spektra i dalje ne postoji neko ko bi mogao da mu izađe na crtu, a posledica toga jesu kontrolisani izbori i mediji i politički pritisci na neistomišljenike.
Izbori u Rusiji nazivaju se administrativno kontrolisanim, jer osim što u njima nema kandidata koji nisu odobreni od strane Kremlja, postoji zloupotreba javnih dobara i novca poreskih obveznika kako bi kandidati Putinove ’Ujedinjene Rusije’ ostvarili benefite i osvojili odnosno zadržali vlast.
Samo nekoliko dana pošto je opozicioni lider Aleksej Navalni objavio nameru da izazove Putina na izborima 2018 godine, Centralna izborna komisija zabranila mu je učešće zbog navodno prethodne sudske presude koja ga čini neprihvatljivim kandidatom. Opoziconi političari i aktivisti u Rusiji često su meta fabrikovanih kriminalnih slučajeva i drugih oblika administrativnog nasilja kreiranog da obeshrabri ili onemogući njihovo učestvovanje u političkim procesima.
Lekcija broj 4: Kontroliši sudstvo
Sudstvo u Rusiji nalazi se pod jakim uticajem izvršne vlasti, dok je napredovanje među sudijama i tužiocima usko povezano sa njihovom poslušnošću prema Kremlju. Osim zavisnosti od izvršne vlasti, zakoni se primenjuju selektivno u zavisnosti od veze okrivljenog i vladajućih struktura.
Sudstvo podložno korupciji i slaba zaštita vlasničkih prava predstavljaju glavne prepreke u daljem razvoju ruske ekonomije i njene atraktivnosti za strane investitore i ulaganja. Takav politički sistem bi se mogao okarakterisati kao kleptokratija gde vladajuće elite zloupotrebljavaju javna dobra i sredstva poreskih obveznika zarad ličnog bogatstva.
Lekcija broj 5: Primenite prethodne četiri lekcije zajedno kako biste ostvarili autokratski sistem po merilima Vladimira Putina.
Tekst je napisan zahvaljujući izveštajima nekoliko svetskih organizacija koje se bave medijskim, političkim i ekonomskim slobodama. Izveštaji koji se odnose na Srbiju sve više počinju da liče na izveštaje o Rusiji zbog čega se stiče utisak da srpski predsednik do sada uspešno primenjuje lekcije svog mentora o politici autoritarnog vladanja.
Svi oni koji se danas u Srbiji bore protiv autoritarne vladavine Aleksandra Vučića, a istovremeno podržavaju ruskog lidera, treba da budu svesni da su to iste metode koje Vladimir Putin primenjuje nad svojim građanima kako bi se održao na vlasti.
Autor