Foto: iStock
Srpska napredna stranka objavila je brošuru „150+“ čiji uvod potpisuje Aleksandar Vučić, na prvom mestu predsednik SNS-a, a potom predsednik Republike Srbije. Reč je o spisku ostvarenih rezultata u Srbiji od kada je SNS na vlasti, a kako se veliki broj stavki odnosi na privredu, odlučili smo da proverimo koliko u svemu tome ima istine.
Izdvajamo top 10 načina na koje je istina našminkana ili izmanipulisana u brošuri „150+“:
1. „Srbija je u prvoj polovini 2018. godine imala privredni rast od 4,9%, što nas svrstava među najuspešnije ekonomije u Evropi“
Srbija jeste u prvoj polovini 2018. imala visok ekonomski rast od 4,9%. Međutim, on je posledica jako niske osnovice iz prethodne godine, u kojoj je privreda Srbije rasla po stopi od 2%, dok su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) koje su postale deo EU rasle u proseku 4,3%. Ekonomski rast je u drugoj polovine godine u Srbiji počeo da usporava, sa projekcijom da će činiti oko 4,5% na kraju godine. Ove 2019. godine rast je procenjen na 3,5% BDP-a, što je u nivou ili ispod nivoa proseka zemalja CIE – iako bi Srbija trebalo da raste znatno brže od njih jer se nalaži na nižem nivou dohotka.
Zato treba pogledati niz od nekoliko godina, gde su pravi rezultati ekonomske politike ove Vlade, pošto ona upravlja državom u raznim izdanjima od 2012. A podaci nam pokazuju da su ekonomski rezultati katastrofalni jer se Srbija nalazi pri dnu zemalja po rastu dohotka od 2012-2017. godine.
Izvor: MMF
2. „Od propalog JAT-a do“… propale Air Serbia
Air Serbia se navodi kao uspešan primer upravljanja i starteškog partnerstva sa Etihadom, a kao super poslovni potez navodi se i linija za Njujork iz Beograda. Pisci pamfleta su zaboravili samo da je ovaj genijalni poslovni potez Air Serbia zapravo jedna od glupljih poslovnih ideja u rangu kanala Morava – Vardar; kao što smo već pisali, ova linija postoji samo zato što je debelo podmazana subvencijama iz državnog budžeta.
Air Serbia takođe, iako se hvali profitom, zapravo opstaje zahvaljujući visokim subvencijama koje država i dalje nemilice sipa u ovaj bunar bez dna – bez subvencija profit bi se pretvorio u gubitak.
3. Agencija Bloomberg proglasila dinar drugom najjačom valutom na svetu
Kada se pažljivo pogleda njihovo saopštenje, vidi se da su državne obveznice u dinarima investitorima donosile najviši profit u regionu, usled viših kamatnih stopa i jačanja dinara prema dolaru. Ovo je sigurno dobra vest za investitore, ali za nas ostale baš i nije.
4. „Državna preduzeća konačno ostvaruju profit“
U brošuri piše da su javna preduzeća ostvarila dobit od 23,6 milijardi dinara u 2017. godini. Na stranu to što pisci pamfleta ne razlikuju državna i javna preduzeća, ovi profiti došli su prvenstveno od pozitivnih kursnih razlika u iznosu od 28 milijardi dinara (podaci APR-a).
Drugim rečima, poslovanje javnih preduzeća i dalje je veoma loše, i pored rekordno niskih kamata i cena energenata, te svetske konjukture. Drugim rečima, ona su i dalje tempirane bombe koje čekaju da eksplodiraju. Ovo pokazuju i podaci o prinosu na kapital i imovinu, gde javna preduzeća daleko zaostaju za privatnim preduzećima.
Izvor: APR
5. „EPS ostvaruje profit’’
To jeste tačno, ali EPS je i dalje preduzeće koje zapošljava preveliki broj zaposlenih, sa previsokim platama koje čak nisu bile smanjene 2015. uvođenjem smanjenja plata u javnom sektoru. Troškovi za amortizaciju (46,4 milijarde RSD u 2017) ovog preduzeća kontinuinirano su niži od investicija (41,8 milijardi), što znači da ova strateška infrastruktura gubi na kvalitetu svake godine.
Neto dobitak preduzeća od samo 6,3 milijarde u 2017. je veoma nizak i potpuno bi se istopio da nije bilo prihoda od pozitivnih kursnih razlika i niskih investicija.
6. „Smanjen dug Telekoma’’
Ali u ovo nije uračunat novi dug koji je Telekom preuzeo da bi otkupio druge manje kablovske emitere, čiji su vlasnici bliski vrhu SNS-a i koji su tim novcem potom kupili dve televizije sa nacionalnom frenkvencijom. Tom prilikom Telekom je ove emitere debelo preplatio.
Pored hvaljenja visokim investicijama Telekoma, zaboravlja se da su 2017. rashodi za amortizaciju ipak bili nešto niži od rashoda za investicije. Profitabilnost Telekoma kao „zlatne koke“ je upitna – imajući u vidu podatke o prinosu na kapital i imovinu, koji su dosta niži nego kod npr. Telenora.
Izvor: APR
7. „Podignut kreditni rejting Srbije“
Navodi se da su međunarodne kreditne agencije Standard and Poor’s, Fitch i Moody’s podigle kreditni rejting Srbije u 2017. To jeste tačno, ali se izostavlja da je nivo kreditnog rejtinga Srbije i dalje na nivou špekulativnog – takozvani „junk bonds“.
Više o tome pročitajte ovde.
8. „PKB ima budućnost“
Privatizacija PKB-a kompaniji Al Dahra na tenderu predstavljena je kao sjajna stvar koja će kompaniji dati novi život, ali se po svojim efektima može porediti samo sa ozbiljnim kriminalom. Jeste tačno da je PKB godinama tavorio i pravio gubitke, ali ovako organizovan tender na kome je PKB sa ogromnim zemljišnim fondom prodat za malo preko 100 miliona evra je prosto za nevericu.
PKB je trebalo privatizovati, ali tako da se poljoprivredno zemljište proda odvojeno od građevinskog; da se pritom isparceliše na manje parcele; da se preduzeće smisleno podeli na delove koji se bave različitim poljoprivrednim sektorima (povrtarstvo, mlekarstvo) i da se oni prodaju posebno.
Tako bi se osiguralo veće interesovanje investitora, pa i malih poljoprivrednika, što bi dovelo i do značajno više cene. Ovako je samo ostalo da plačemo nad prosutim mlekom.
9. Beograd na vodi kao nova budućnost Beograda
Oko projekta Beograd na vodi mnogo se već pisalo – od neuklopljenosti u ambijentalnu celinu grada, do usvajanja lex specialis-a i međunarodnog sporazuma sa UAE da bi se izbeglo domaće zakonodavstvo, do nepostojanja procene koristi za državu koja je za ovaj projekat dala veoma vredno zemljište, da bi sve kulminiralo suspendovanjem pravne države u Savamali tokom izborne noći 2016, za šta počinioci još uvek nisu pronađeni ni kažnjeni.
Beograd na vodi će ostati kao arhitektonski ožiljak na licu Beograda, sa mogućim desetinama krivičnih prijava iza sebe, dok će rušenje u Savamali ostati trajan spomenik potpunoj kontroli državnih institucija koju je izvršio SNS.
10. „Brzim prugama u Evropu“
Navodi se da su započeti radovi na brzoj pruzi Beograd – Budimpešta, na sektoru Beograd – Novi Sad, što je finansirano delimično iz kredita NR Kine, a delimično kredita Ruske Federacije. Jedino nije napisano prema kojoj to studiji izvodljivosti će ovaj projekta biti isplativ, pošto iznosi preko 800 miliona evra, a nije poklon, nego se novci moraju vratiti, i to sa kamatom. Koji su to milioni ljudi koji će da koriste ovu železnicu, po kojoj ceni su planirane da se prodaju karte, šta je sa kargo prevozom itd. Umesto da dobijemo ove odgovore, nama ostaje samo da otplaćujemo tu prugu.
