Rada Trajković o izborima na severu Kosova i krivičnoj prijavi protiv Vučića i Đurića
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: N1

U subotu 12. januara biće održan šesti po redu građanski protest pod parolama „Počelo je“ i „1 od 5 miliona“. Na prethodnim protestima, desetine hiljada građana šetalo je najpre protiv nasilja, da bi se zahtevi protesta polako formulisali iz nedelje u nedelju.

Na šestom protestu, pored organizatora Branislava Trifunovića, govoriće Rada Trajković, predsednica NVO Evropski pokret na Kosovu.

Rada Trajković je za Talas podelila svoje motive za dolazak na protest, kao i svoje viđenje uloge opozicije i očekivanja u vezi sa istragom ubistva Olivera Ivanovića.

 

Zašto dolazite i govorite na šestom građanskom protestu?

„Ja mislim da su Srbi sa prostora Kosova i Metohije prvi osetili režim Aleksandra Vučića. Pre kapuljača u Savamali, kapuljače su se pojavile na KiM i za cilj su imale kontrolu Srba na jedan neprimeren način.

Srbi na Kosovu su imali iskustvo da Briselski sporazum, tačnije njegovu implementaciju, sprovodi mafija, i da su Srbi prepušteni disciplinovanju od strane Vučića sa ljudima koji pripadaju podzemlju. I na kraju, doživeli smo politički terorizam u smislu ubistva Olivera Ivanovića. To su veliki motivi da se dođe u Beograd i da se dogovori onde gde jedino može da se utiče na promenu vlasti u Srbiji.“

 

Pogledajte i: Političari, akademici, umetnici, aktivisti o tome zašto šetaju subotom od 18h.

 

Kako vidite ulogu opozicije u protestima? Da li opozicija treba da bojkotuje izbore i zašto?

„Ne treba da bude sukoba između građanskog i stranačkog karaktera protesta koji će rezultirati smanjenjem otpora. Treba motivisati ljude da u što većem broju izađu i šetaju i pokažu koliko su nezadovoljni. Mi samo zajedno možemo da utičemo da broj građana pokaže koliko je veliko nezadovoljstvo. Ali svakako, u parlamentu, unutar institucija, ulaze partije i ulazi se kroz partije. To je jasno i onima koji žele da protest bude građanski. Na kraju će građani odlučivati glasanjem.“

 

A što se tiče izbora – ne treba mnogo pameti za sve to. Dovoljna je realnost u kojoj živimo. Iz dana u dan, mediji koji su imalo bili slobodni, polako se preuzimaju od strane režima Aleksandra Vučića. Od onih koji su sa nacionalnim frekvencijama, videli smo sada i sa Prvom i sa O2, do lokalnog nivoa, malo gde osete da ima opozicione reči, sve se preuzima. U takvom raspoloženju i odnosu snaga, u momentu kada imamo potpunu nemogućnost slobode govora, izražavanja, sučeljavanja, pa zar zaista može da se izađe na izbore? Pravo rešenje jeste bojkot.“

 

Pročitajte: Da li opozicija treba da bojkotuje izbore?

 

U Beogradu će biti održan i skup povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića – da li mislite da treba da ima karakter protesta ili pomen okupljanja? Koliko je realno očekivati da se uskoro otkrije pozadina ubistva a nalogodavci budu privedeni pravdi – i od čega to zavisi?

„Mislim da šetnja treba da bude potpuno mirna. Sa jasnim obeležjem i žalošću svih nas za stradanje nevinog čoveka. To svakako. Bez ikakvih parola, reči, možda samo sa svećama i onim što će simbolizovati, u stvari, Olivera. On je to i zaslužio.

Sa druge strane, što se tiče istrage, ja sam uvek optimista. Ukoliko prepustimo slučaj vladavini prava, vrlo brzo će se otkriti nalogodavci, i mislim da Priština ima, kazala bih, i previše podataka da proces možda privede blizu kraja. Opstrukcija koja dolazi nažalost jeste opstrukcija iz Beograda, i to je strašno.

Ja bih volela da poligraf ne bude sredstvo koje će abolirati ljude koje je kosovska policija htela da privede i da ih istraži u smislu umešanosti u proces.

Naprotiv, Beograd treba da bude taj koji se neće više predstavljati kao sigurna kuća za ljude koji su osumnjičeni, već će učestvovati aktivno u posmatranju procesa u Prištini i doprineti na jedan najiskreniji način, a to podrazumeva izolaciju i odgovornost onih koji su učestvovali u političkom terorizmu, i koji su svakako odgovorni za nešto što je organizacija, ali preko njih i nalogodavca koji je to naredio.

Jedino na taj način, aktivnim i iskrenim učešćem, Beograd će sa sebe očistiti odgovornost koju mu svi mi negde pripisujemo, a možda nismo u pravu.“

 

Dan nakon tog skupa zakazan je dolazak Vladimira Putina i nešto što se u javnosti već označava kao kontramiting – u medijima je čak unapred najavljen broj od 70.000 ljudi koji će prisustvovati. Kako to komentarišete?

„Moram nešto da vam kažem – ja znam da i sada, kada šetamo svake subote, među građanima ima i onih koji navijaju ili su opredeljeni za bliskiju saradnju sa Rusima, i onih koji su za EU ili Ameriku. Ali svi zajedno smo veoma razočarani da jedna zemlja kakva jeste Rusija, jedan predsednik, donese odlikovanje ma kakve vrednosti i kog nivoa bilo, koje će da ukrase grudi čoveka koji je ubio demokratiju. Čoveka koji nam rastura zemlju, koji nam razbija i privatizuje sve ono što su najveće bogatstvo i resursi ove države.

U tom kontekstu organizovati miting ili kontramiting i sve to suštinski pod nečim što podrazumeva Putinovu podršku, a u principu stranačko okupljanje – sve to je za mene potpuno kompromitovanje.

On ima autobuse, sendviče, novac, pratnje bez registarskih tablica, batinaše. Mi na ulicu izlazimo na sasvim drugačiji način.

Mi samo izražavamo ljubav i želju da volimo Srbiju – kao demokratsku, slobodnu zemlju koja će biti otvorena i dati šansu svakome ko ima kvalitete da se predstavi. U tom kontekstu, ti kontramitinzi zaista biće uterivanje naroda u autobuse, a naši jesu šetnje dobre volje i opredeljenja ljudi.“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *