Foto: Talas
Na jučerašnjem prijemu premijerke Ane Brnabić za predstavnike medija, najveću pažnju privukla je majica koju je na poklon doneo Marko Somborac, a na kojoj je karikatura predsednika Vučića koji drži ključeve zatvorskih vrata iza kojih je zaključana – istina.
U izjavi za medije, premijerka je ocenila da je to pokušaj provokacije i da nije ispoštovana osnovna crta pristojnosti i fer odnosa, uz naglašavanje da se „nikome ništa neće desiti“. Pored toga, konstatovala je i da je ovaj poklon pokazatelj demokratije i slobode medija u Srbiji.
Reakcije koje su usledile na društvenim mrežama su raznolike i kreću se od odobravanja, preko uvreda do osude što su mediji uopšte bili prisutni na ovom prijemu.
Pitali smo Somborca zašto je otišao na prijem i kako komentariše čitav događaj.
Oni su majstori marketinga, bio sam svestan da mogu da spinuju kako im odgovara
Zašto si otišao na prijem kod premijerke Ane Brnabić?
„Otišao sam na prijem jer sam video priliku da pošaljem poruku na mestu koje će biti više medijski propraćeno – u većem tiražu, šeru i riču nego što inače mogu.
Bio sam potpuno svestan, budući da su oni majstori marketinga, da mogu to da spinuju kako im odgovara, ali mi ipak deluje da je bolje što sam bar pokušao da pošaljem onu sliku u veći medijski prostor.“
A koju poruku si hteo da pošalješ?
„Onu koja je na majici, ali izgleda da ipak mora da me se pita. Mali je print, zumirajte sliku i pokažite, to je poruka sa kojom sam došao.
Neki kažu „super je“, neki „izdao si“, a sa pozicione strane „šta hoćeš, vidiš da imamo demokratiju i slobodu medija“, ili „glupo, neduhovito, užas“, uz primitivna vređanja.“
Kako inače ocenjuješ odnos vlasti prema medijima u Srbiji?
„Kao što sam pokazao na majici. Obični čitaoci koji ne prate toliko detaljno vesti i izjave zvaničnika ne vide pravo stanje stvari, već verziju vlasti. Mi živimo u jednoj virtuelnoj realnosti što se tiče stanja koje nam ova vlast servira.“
Hoćeš li ići na prijem sledeće godine, ukoliko budeš pozvan?
„Videću. Možda ako smislim nešto još efektnije.“
Note to myself: sledeci put stigni da ranije pokupis majicu sa duplo vecim printom pic.twitter.com/4Rz6lid2bB
— Marko Somborac (@somboracmarko) December 26, 2018
Oglasila se i Brnabić: šalite se na moj račun, a ne na račun ’nekoga ko nije tu’
Nakon prijema, rasprava je nastavljena na Tviteru.
Premijerka je najpre ocenila da je ponosna što se mediji osećaju slobodnima da kritikuju bez straha, ali i da nije fer šaliti se sa njom na račun nekoga ko nije tu, aludirajući na predsednika Vučića koji se našao na karikaturi.
Marko, 1) drago mi je što si bio na prijemu; 2) uživam u tvojim stripovima, posebno onim na moj račun; 3) ova vlast ne zastrašuje novinare, ali (pre svega Poreska) ne pušta da se krši zakon; 4) fer je da u mom prisustvu šale budu na moj račun, a ne nekog ko nije prisutan.
— Ana Brnabic (@anabrnabic) December 27, 2018
Somborac je prethodno reagovao budući da je, kako kaže, iznenađen time što je na samom prijemu komunikacija bila korektna, dok je tek naknadno čuo da je bilo nekih problema:
ovo uopste nisam cuo?
‘poklon bio pokušaj provokacije i da to nije u redu, kao i da nije ispoštovana ni osnovna crta pristojnosti i fer odnosa.— Marko Somborac (@somboracmarko) December 26, 2018
Prijem za novinare – prilika da se postave pitanja ili pošalju poruke
Imajući u vidu kontekst u kojem se odigrava ova priča – prvenstveno stanje medija u Srbiji, pokušaj ubistva novinara Milana Jovanovića, konstantna zastrašivanja i politički pritisci na medije – razumljivo je da se otvaraju pitanja oko samog odlaska na prijem. Posebno nakon premijerkine ocene da je dolazak novinara pokazatelj demokratije i slobode medija.
Poklon Marka Somborca koji premijerka verovatno neće mnogo koristiti vizuelno odražava jasan stav sa kojim se danas mnogi slažu – istina je zarobljenik jednog čoveka u Srbiji koji drži ključeve za njeno oslobađanje.
Satirična karikatura je nekada smešna, nekada opominjuća. Prikaz utamničenja istine je premijerki prvo bilo smešno, a potom nekorektno. Ne zbog istine, već zbog tamničara.
Svako ko vidi ovu karikaturu može i sebe da zapita – koliko je smešno, a koliko je opominjuće.