Foto: Talas
Na trećem protestu „1 od 5 miliona“ pažnju su privukle zastave u duginim bojama, kao i transparenti sa porukom da su homofobija i transfobija nasilje. Ovo je izazvalo različite reakcije i komentare, od kritičara ali i podržavalaca protesta. Na protestu koji se održao nedelju dana ranije, neki od učesnika su gađali grudvama i pljuvali po izlogu Prajd Info Centra.
Iza zastava i poruka ne stoji nijedna LGBT+ organizacija, već aktivisti, a sa nekima od njih smo razgovarali o motivacijama i utisku sa protesta.
Filip Vulović
Foto: Medija centar Beograd
“Na protest sam otišao najpre iz razloga što, dok je protest i dalje, na papiru, građanski, ja kao građanin mogu da bar malo promenim diskurs tog protesta i sam pokažem kakvu Srbiju ja želim u budućnosti – a to je Srbija za sve i Srbija bez fašizma. U glavnom opozicionom savezu imamo ultradesničarsku partiju predvođenu čovekom koji je imao niz homofobičnih izjava, koji želi da ‘zakonom zabrani promociju homoseksualizma’ kao npr. u Rusiji i tako dalje, a sve mu to stoji i na sajtu njegove partije.
Imali smo neprijatnost sa redarima na početku, jer su uporno hteli da spustimo zastave vodeći se besmislenim argumentima da na istom nisu dozvoljena nikakva obeležja stranaka ili nekih grupacija, dok smo im mi objašnjavali da ove zastave ne predstavljaju nikakvu grupaciju već njene boje simbolizuju različite termine, kao na primer, mir, slobodu, toleranciju… Na kraju su nas zadržali da kamion i šetalica malo odu kako ne bismo bili u centru pažnje i blizu tih istih desničarskih grupacija, a onda su nas pustili da šetamo.
Reakcije građana su bile super, neki su se i pridruživali i uzimali zastave da mašu, neko neočekivano pozitivno iskustvo.”
Ana Damnjanović
“Motivacija za izlazak na protest mi je bila to što su nedelju dana pre ovog protesta učesnici protesta pljunuli na Prajd info centar. Ukoliko se ljudi već zalažu za prestanak nasilja nad svim osobama onda je ono što su neki učesnici protesta uradili jako kontradiktorno za njih same. Učinili smo pravu stvar izavši na protest sa našim zastavama.
Pokazali smo da smo i mi ljudi kao i svi ostali i da nećemo trpeti ponižavajuće komentare i ponižavajuće situacije.
Bio mi je prvi put da šetam sa LGBT+ zastavom i osećaj je bio predivan. Ceo skup ljudi koji su bili oko nas su nas podržavali i čestitali.”
Marko Mihailović
“Iako nisam neki podržavalac ekipe koja organizuje protest bilo mi je važno da podržim aktiviste koji su imali ideju da se pojavimo tamo sa rainbow/trans zastavama i parolama da su homofobija i transfobija takođe nasilje. Smatram da je jako važno pokazati prisustvo LGBT+ zajednice u mainstream građanskom životu jer smo i mi građani ovog grada/zemlje i moramo stalno skretati pažnju na probleme sa kojima sa borimo.
Iskustvo mi je jako pozitivno, izuzev nespremnosti organizatora da se otvoreno solidarišu sa nama i da osude homofobični napad na Prajd Info Centar koji se desio na protestu pre ovog.
Najlepše je bilo videti ljude koji su nam se spontano pridruživali i tražili da i oni mašu rainbow zastavom.”
Dušan Čvorović
“Nakon što su pljuvali i gađali grudvama Pride info centar shvatio sam da to može dovesti do većih posledica ukoliko ne istupimo kao zajednica i osvestimo da smo i mi tu, na njihovoj strani, i mi želimo promenu vlasti i bolje stanje u državi.
Ali ako to isključuje LGBT+ zajednicu onda bolje da se protesti i ne održavaju.
Mnogo je ljudi došlo, pružilo podršku i osetilo potrebu da bude pored nas kako bi sa nama poslalo poruku mira. Jedna žena je čak uzela i od kutije za cipele napravila transparent “Stop psihičkom i fizičkom ugnjetavanju LGBT+ osoba“.”
Sofija Todorović
“Želimo da organizatore podstaknemo da prostor za slobodu osvajaju zajedno sa građanima a ne da ga sužavaju i guše. Da konačno preuzmu odgovornost koja im kao organizatorima sleduje a ne da se služe zabranama da bi priklili svoju nedovoljnu rešenost da stanu iza vrednosti za kojima ova zemlja vapi.
Na početku nije bilo prijatno. Policija nas je upozorila da postoje bezbednosne opasnosti, a organizatori su zatražili da uklonimo zastave. Odbili smo ovakve neprimerene naloge jer su ulice slobodne i ovo je naš grad.
Na protest se ne zove, na protest se dolazi jer imaš nešto da poručiš i da iskažeš nezadovoljstvo.
Ponašanje redara je bilo krajnje diskriminatorno. Jednu aktivistkinju je pljunuo neko iz mase i bilo je nekoliko dobacivanja. Kako je šetnja odmicala stanje se primirilo, i šetali smo kao i svi ostali. Deo ekipe iz Ne davimo Beograd je bio sve vreme sa nama, nosili su zastave, a kasnije su nas zbog bezbednosti i otpratili. Ovoga nam fali, ovako moramo ako želimo da svi budu slobodni.”
Na pitanje da li će doći na sledeći protest, aktivisti odgovaraju da ta odluka tek treba da se donese.