Naš dohodak je tek 60% dohotka Rumunije - kako da Srbija postane bogatija?
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Sa televizije nas bombarduju podacima da je Srbija među najbrže rastućim zemaljama u Evropi, kako smo stigli u zlatno doba i da pristižemo ubrzano druge zemlje Evrope.

Ne treba nam neka posebna nauka da vidimo da to baš i nije tako, dovoljno je da pogledamo u naše novčanike. Ali postoji još jedan problem: veliki broj ljudi u javnom životu zalaže se „država d’uradi nešto“ povodom velikog broja postojećih i nepostojećih društvenih problema, jer se tako radi u razvijenim evropskim zemljama.

Međutim, svi zaboravljaju da Srbija nije bogato društvo, kao što su to zemlje u Zapadnoj Evropi. Zato ovde dajemo podatke o Srbiji prema odabranim zemljama da bi bolje shvatili gde se nalazimo, i shodno tome, u kom pravcu treba da krenemo.

Za poređenje koristimo BDP po stanovniku u međunarodnim dolarima iz 2011. godine. Ova mera najbolje omogućava poređenje između različitih zemalja – usled razlike u cenama nije moguće porediti samo BDP po stanovniku: kako je kafa u Leskovcu jeftinija nego u Beogradu, tako je i kafa u Beogradu jeftinija nego u Rimu. Pošto ova mera usklađuje kupovnu moć među različitim zemljama, ona smanjuje jaz među siromašnijim i bogatijim zemljama koji je uočljiv kada se porede samo pomoću BDP-a po stanovniku.

 

Kako stojimo u odnosu na region?

Najbolji odgovor na ovo pitanje jeste: srednje žalosno.

Srbija se nalazi pri sredini lestvice dohotka zemalja regiona, ali se polako približavamo dnu. Srbija je bogatija od Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije, ali je zato siromašnija od Rumunije, Hrvatske i Bugarske. Dohodak u Srbiji nalazi se tek na 75% onog u Bugarskoj, ili 60% dohotka u Rumuniji ili Hrvatskoj.

 

BDP po glavi stanovnika u regionu u međunarodnim dolarima iz 2011; Izvor: Svetska banka

 

Kakvi smo u odnosu na Evropu?

Jaz koji postoji u odnosu na uspešnije zemlje iz regiona samo se produbuljuje kod drugih uspešnijih zemalja u tranziciji, da bi zapravo postala provalija u poređenju sa centralnim zemljama EU. Dok dohodak u Srbiji čini polovinu dohotka u Poljskoj ili Mađarskoj, ovo pada na ispod 38% u slučaju proseka zemalja EU, i tek oko 30% u slučaju Nemačke ili Austrije.

 

BDP po glavi stanovnika u odnosu na Evropu; Izvor: Svetska banka

 

Gde smo u odnosu na ostatak sveta?

Ispostavlja se da srpska ekonomija zaostaje i za velikim brojem zemalja u razvoju. Svetski dohodak po stanovniku iznosio bi oko 15.500 dolara, te tako Srbija zaostaje i za svetskim prosekom. Nalazimo se iza velikog broja zemalja za koje bismo na prvu loptu rekli da su sigurno siromašnije od nas, kao što su Brazil, Kina, Bocvana iili Tajland. Ako nam je to uteha, barem još uvek bežimo Šri Lanki ili Južnoj Africi.

 

BDP po glavi stanovnika u odnosu na zemlje sveta; Izvor: Svetska banka

 

Loša pretpostavka je majka svih grešaka. To što je Srbija geografski u Evropi, ne znači da je njena privreda snažna kao druge evropske privrede. Sa dohotkom od 14.000 dolara PPP (paritet kupovne moći), srpska ekonomija se zapravo geografski nalazi u Latinskoj Americi, koliko iznosi njen prosek.

Ovo treba stalno imati u vidu – u slučaju kada se želi da država neki problem reši, gotovo nikada se ne raspravlja o tome da li ovoliko slaba privreda tako nešto može da finansira.

Svi žele državu blagostanja – visoke i sigurne penzije, dobru zdravstvenu zaštitu, socijalna davanja za siromašne ali i sve građane, puteve bez rupa itd. Ali ona je nemoguća bez razvijene privrede u kojoj se plaćaju visoki porezi. U suprotnom dobija se ono što imamo danas – plaćamo visoke poreze, ali penzije nisu ni visoke ni sigurne, socijalna davanja idu na kašičicu, zdravstvo je diskutabilno, putevi su u džombama i rupama. Jednostavno, preduslov za bilo kakvu raspodelu je da ima šta da se raspodeli.

Sagledavanje podataka o razvijenosti srpske privrede je korisno jer nam ukazuje na naš najveći problem: nizak nivo razvoja. Srbija dugoročno treba da se bavi samo i isključivo politikama koje će da ubrzaju i održe visoke stope ekonomskog rasta, da bismo nakon nekoliko decenija mogli da sustignemo prvo zemlje u regionu, a onda potom druge zemlje u Evropi i da se odlepimo sa dna statistike.

Međutim, ovo ne znači megalomanske državne projekte ili jaka državna preduzeća, već pre svega izgradnju tržišnih institucija i vladavine prava – da sudovi budu efikasni i nezavisni, da državna administracija bude sposobna i meritokratska, a ne partijska i korumpirana, da zakoni ne opterećuju poslovanje i da se primenjuju jednako za sve.

A posledica ovakvog okruženja je oslobađanje preduzetničke energije i ekonomski rast.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *