Hoće li penzionerima zaista biti isplaćena razlika?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Juče je na društvenim mrežama i u medijima objavljena prvostepena presuda od 16. oktobra 2018. koja je ponovo pokrenula raspravu o eventualnom isplaćivanju razlike nakon smanjenja penzija 2014. godine.

Naime, presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci nalaže se da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) isplati jednom penzioneru razliku pripadajućeg i isplaćenog iznosa penzije za period od septembra 2015. do kraja 2017. godine.

 

 

Podsećamo da je Ustavni sud ocenio da smanjenje penzija 2014. godine nije bilo neustavno. Postavlja se pitanje – kako je moguće da prvostepeni sud donese ovakvu odluku uprkos oceni Ustavnog suda?

Čemu mogu da se nadaju penzioneri? Da li vredi ulagati žalbe i zahtevati isplaćivanje razlike?

Razgovarali smo sa advokatom Mihailom Pavlovićem koji je objasnio kako ovi procesi funkcionišu i šta o svemu kaže Evropski sud za ljudska prava.

 

Objavljena je prvostepena presuda kojom se nalaže da PIO isplati razliku između isplaćene i pripadajuće penzije za period od septembra 2015. do kraja 2017. godine. Šta možemo da očekujemo od ovog procesa? Da li misliš da će presuda biti preinačena pred drugostepenim sudom?

„Za početak možemo da očekujemo žalbu PIO fonda protiv prvostepene presude sa izglednim šansama za uspeh. U ovom trenutku je moguće videti samo izreku prvostepene presude i voleo bih da mogu da pročitam i obrazloženje koje je sud dao za ovakvu odluku.

Ovo posebno iz razloga što se i Ustavni sud Srbije bavio ovim pitanjem 2014. godine i zaključio da smanjenje penzija koje je izvršeno Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije neustavno. S obzirom da ova presuda trenutno nije dostupna javnosti, veoma me zanima koji prostor je prvostepeni sud iskoristio da donese presudu koja je načelno suprotna stavu Ustavnog suda.

Ukoliko prvostepeni sud nije pronašao argumente koji u ovom konkretnom slučaju opravdavaju obavezivanje fonda PIO da isplati razliku između pripadajućeg i isplaćenog iznosa penzije, čini se da će drugostepeni sud ukinuti prvostepenu presudu ili je preinačiti u korist fonda PIO.“

 

Foto: Medija centar Beograd

 

Ovaj proces vođen je u Vojvodini – kako izgleda praksa u Beogradu?

„Što se tiče prakse beogradskih sudova, ona je dosta šarenolika, iako je većinski stav sudija u osnovnim sudovima u Beogradu da se ovakvi tužbeni zahtevi odbijaju, primarno na temelju odluke Ustavnog suda.

Koliko znam, još uvek nema pravnosnažnih presuda u ovim predmetima tako da se očekuje od žalbenih sudova da donesu odluke ili da se Vrhovni kasacioni sud izjasni zauzimanjem pravnog stava.“

 

Ustavni sud ocenio je da smanjenje penzija nije bilo neustavno. Budući da je reč o privremenoj meri, da li možemo da očekujemo da u nekom momentu građanima bude isplaćena razlika? Kakav je stav Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) o ovom pitanju?

„Obrazloženje odluke Ustavnog suda je utemeljeno na odlukama ESLJP koji se ovim pitanjem bavio u nekoliko navrata (u odlukama protiv Grčke, Portugala ili Litvanije i sl) i u kojima je iznet stav da je smanjenje zarada, penzija i drugih davanja iz budžeta opravdano ukoliko „javni interes“ opravdava takvo smanjenje i ukoliko odluka o smanjenju nije lišena svakog razumnog osnova.

Pored toga, ESLJP je naveo još nekoliko važnih stvari:

(1) da je primarno na nacionalnim vlastima država članica da odluka o donošenju zakona kojima se usklađuju državni prihodi i rashodi uključi razmatranje političkih, ekonomskih i socijalnih pitanja;

(2) da je polje slobodne procene nacionalnih vlasti još i šire kada pitanja uključuju procenu prioriteta u pogledu raspodele ograničenih državnih resursa;

(3) da će međunarodne sudije poštovati odluke nacionalnih vlasti, osim ukoliko nisu utemeljene na razumnim osnovima;

(4) da je postignuta pravična ravnoteža između mera preduzetih u cilju zaštite opšteg interesa zajednice sa jedne strane i zaštite individualnih prava građana sa druge strane i

(5) da nije uloga ESLJP da utvrđuje da li su postojala adekvatnija rešenja kojima bi se postiglo smanjenje budžetskog deficita, odnosno da međunarodne sudije nemaju ulogu da kažu da li je postojeće zakonsko rešenje najbolje za rešavanje postojeće krize ili je problem bilo moguće adekvatnije rešiti na drugi način.

Što se tiče pitanja da li se može očekivati da u nekom momentu građanima bude isplaćena razlika između pripadajućih i neisplaćenih penzija, ono još uvek nije dobilo adekvatan odgovor.

Stav ESLJP je takav da se član 1 Prvog protokola (pravo na imovinu) ne može tumačiti na način da se pojedincu daje pravo na penziju u određenom iznosu (videti Skorkiewicz protiv Poljske, Janković protiv Hrvatske) ili na zaradu u određenom iznosu (videti Panfile protiv Rumunije).

Međutim, ono što je naročito značajno jeste činjenica da je ESLJP zauzeo stav da ovakve mere moraju biti privremenog karaktera, odnosno da mogu trajati onoliko dugo koliko je potrebno da se postigne željeni rezultat (poput konsolidacije budžeta).

To vuče obavezu države da na tom oporavku odistinski i radi. Ukoliko bi se desilo da smanjenje penzija i zarada traje bezrazložno dugo i da nije praćeno merama države usmerenim ka konsolidaciji budžeta, pretpostavljam da bi se legitimno moglo otvoriti i pitanje povraćaja neopravdano uzetih sredstava od građana i nesrazmernog tereta koji im je nametnut.“

 

Ovo nije jedina prvostepena presuda u Srbiji

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS), piše portal penzin.rs, od 2014. godine bavi se ovom temom, prvenstveno kada je reč o ustavnosti odluke o privremenom smanjenu penzija.

U saopštenju USPVLS povodom aktuelne presude navodi se:

“U ovom trenutku postoji nekoliko presuda osnovnih sudova u Srbiji kojima su zahtevi oštećenih penzionera prihvaćeni i Fond PIO obavezan da naknadi štetu sa kamatom. Ovi primeri pokazuju da i među sudijama postoje samostalne, stručne i društveno odgovorne sudije.”

Međutim, kako je naš sagovornik ocenio, bar za sada je najverovatniji ishod preinačenje prvostepene presude i odbijanje zahteva za isplatu razlike penzija – uz akcenat na privremenom karakteru mere smanjenja penzija.

Ostaje da vidimo kako će se stvari dalje odvijati, to jest da li će, i kada, razlike u penzijama biti isplaćene.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *