Foto: iStock
Šta nas čeka u 2019. kada je reč o privredi Srbije?
Da li je na pomolu neka nova privatizacija? Kako će izgledati privredni rast i u kom pravcu će se kretati ekonomske politike?
Ekonomski novinari Milan Ćulibrk, Biljana Stepanović, Vojislav Stevanović i Anica Telesković podelili su za Talas svoja predviđanja za narednu godinu.
Manji privredni rast, privatizacija Komercijalne banke
Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, kaže za Talas da je već sada jasno da tempo rasta usporava i da sledeće godine neće biti privrednog rasta kao 2018:
„Ispucali smo te kratkoročne efekte koje su posledica sporog rasta 2017. jer je tada naša privreda rasla samo 1,9%.
Srbija je bila u grupi od samo 40 zemalja koje su rasle sporije od 2%, dok je ceo svet rastao brže od toga.
Procena MMF-a za ovu godinu je da će globalni rast biti 3,9%, pa ovaj naš od 4,1 ili 4,2 nije mnogo veći od svetskog proseka. Tek ove godine počinjemo da trčimo istim tempom, do sada smo trčali sporije, naš rast je bio 1,5% u proseku.“
Da li možemo da očekujemo neku privatizaciju?
„U sledećoj godini eventualno možemo da očekujemo prodaju Komercijalne jer je raspisan tender za privatizacionog savetnika i izabran je francuski Lazard.
Država je, kada je sklapala strateško partnerstvo sa EBRD pre 12 godina, postigla načelni dogovor da će Komercijalna banka biti privatizovana, a sada ćemo videti ko će biti kupac i po kojoj ceni će biti prodata.“
Partijsko zapošljavanje, subvencije, bez reforme javnih preduzeća
Biljana Stepanović, glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije, u izjavi za Talas kaže da očekuje da, ukoliko ne dođe do promene vlasti, neće biti nikakvih promena u ekonomskoj politici i da će privreda Srbije, kao i do sada, biti „mrtvo more“:
„Konkretno – Srbija će ostati na začelju Evrope u pogledu privrednog rasta jer nema signala da će odjednom da nastupi neki bum.
Neće biti reforme javnih preduzeća niti poreske uprave. Partijsko zapošljavanje neće biti ukinuto. Ugovori sa investitorima neće biti objavljeni, kao ni to koliko su državu koštali pojedini ekonomski poduhvati – od Er Srbije nadalje. Bojim se da će se nastaviti i subvencije po kriterijumima koji nam nisu poznati.
Sigurno očekujem da će se i dalje i ekonomska politika i celokupna ekonomija voditi iz jednog centra, iz jedne glave, a to je Aleksandar Vučić.
To nije dobro ni za jednu zemlju – da jeste, ni razvijene zemlje ne bi uvodile institucije.
Ne očekujem ni povećanje plata, osim u slučaju da se raspišu izbori, jer će tada penzioneri dobiti nekoliko hiljada dinara, a možda dođe i do povećanja plata glasačkoj mašini, ljudima u javnom sektoru.
Ne bih želela da zvučim kao pesimista pred početak nove godine ali, sublimirano, ne vidim ni jedan znak da će se desiti nešto radikalno drugačije.”
Obratiti pažnju na inostrana tržišta novca; izmena Zakona o radu
Vojislav Stevanović, novinar N1, naglasio da se generalno uzdržava od predviđanja, ali da bi obratio pažnju na dešavanja na inostranim tržištima novca:
„Ne kažem da će novac da poskupi, to sada ne znamo, već samo mislim da treba obratiti pažnju na signale koji ukazuju na ovu mogućnost.
Rejting Srbije je takav da i dalje imamo dosta visok rizik zaduživanja, naše zaduživanje je skuplje u odnosu na druge zemlje. Trenutno nije skupo zato što je novac jeftin, ali ako bi se taj trend ponovo preokrenuo i kamatne stope bile više, poskupelo bi i zaduživanje.
Da bismo nastavili da se razdužujemo, i dalje moramo da pozajmujemo pare spolja. Mi ne otplaćujemo dugove iz budžeta, viškova, suficita.
Sada imamo dobar predlog da se novac od koncesije iskoristi za otplaćivanje dugova i to je nešto što treba praktikovati. Ove godine smo na taj način vratili nekoliko stotina miliona evra, a sledeće godine, ukoliko stigne tih 500 miliona evra, treba ih iskoristiti za vraćanje – da se što više umanji apsolutni iznos duga.
Takođe, ako bi novac poskupeo, mogli bismo da očekujemo rast kamatne stope za građane. To je posebno važno za one koji imaju štednju u promenljivim kamatnim stopama – na duži rok. Ako im se sada čini da je kamata niska, jeste, ali može da poraste, tako da treba obratiti pažnju na trendove koji se preokreću.
Postoje, naravno, različite analize, neki međunarodni ekonomisti upozoravaju da postoje signali da bi moglo da dođe do poskupljenja novca na međunarodnom tržištu, neke prognoze su radikalnije a neke umerenije.
Kada je reč o Srbiji, ono što bih ja voleo da vidim jeste da prestane subvencionisanje privatnih kompanija, mada nisam siguran da će se to desiti.
Takođe, premalo se izdvaja za socijalna davanja, veoma malo investiramo u obrazovanje ili zdravstvo u odnosu na druge zemlje. Ne vidim da će se to uskoro preokrenuti, ali svakako treba da razmišljamo o tome.
Uskoro nas očekuje i promena Zakona o radu, a ja se nadam da se neće ići ka daljem umanjenju prava radnika, ka legalizaciji fleksibilnih oblika rada i stvaranju još više prekarnog rada. O tome se kod nas ne priča dovoljno, prekarijat je sve više omasovljen, i to ne onaj dobrovoljni kao što je slučaj sa mladim IT stručnjacima, već kada je reč o ljudima koji bi voleli da imaju neku sigurnost.“
Neće nužno biti krize, ali treba obratiti pažnju na signale
Anica Telesković, novinarka RTS-a, izjavila je za Talas da joj se ne sviđa što su „i spolja i iznutra vidljive nestabilnosti“:
„Kada je reč o spoljnim nestabilnostima, mislim pre svega na pad na svetskim berzama, pad cena nafte, rast kamatnih stopa američke centralne banke (FED), dok je Evropska centralna banka ugasila štampariju.
Ne kažem da će nužno biti krize, ali to nisu dobri znaci i trebalo bi da ih imamo u vidu.
Zemlje koje su naši glavni spoljnotrgovinski partneri ne stoje dobro kada je reč o privrednom rastu – Nemačka je u jednom kvartalu skliznula u minus, Velika Britanija i Francuska su malo iznad nule, a preko 60% izvoza iz Srbije ide u zemlje EU.
U pogledu nestabilnosti iznutra – to su takse sa Kosovom i politički protesti. Već postoje računice u vezi sa Kosovom – ukoliko se mera od 100% zadrži tokom cele godine, to bi moglo da smanji naš privredni rast za 0,5 – 0,7%.
Donosioci ekonomskih politika su planirali da rast bude na nivou od 3,5%, što je usporavanje u odnosu na ovu godinu.
Ovo će biti i godina raspleta kada je reč o Komercijalnoj banci, budući da sporazum za MMF-om predviđa da ona do kraja godine treba da se nađe u privatnom vlasništvu.“
Autorka