Foto: iStock
Već godinama nam mediji serviraju jednu dobru vest tokom februara kada im stignu podaci iz Uprave za javni dug, naime da je javni dug niži u januaru nove godine, nego što je to bio slučaj u decembru prethodne.
Da li se mi to baš početkom svake godine razdužujemo? Naravno da ne. Reč je o načinu na koji računamo javni dug.
Problem je u tome što računamo javni dug na osnovu očekivanog, a ne na osnovu ostvarenog rasta
Naizgled manji javni dug je posledica kreativnog računovodstva Ministarstva finansija. Prema Zakonu o javnom dugu, nivo javnog duga u BDP-u meri se u odnosu na projektovani godišnji BDP. Drugim rečima, kada nastupi nova godina, menja se delilac u formuli time što se on pomnoži sa očekivanim ekonomskim rastom.
Problem je u tome što je ovaj rast očekivan, ali ne i ostvaren. Već smo imali slučajeve, npr u 2012. i 2014, kada smo očekivali ekonomski rast a umesto toga dobili recesiju, pa BDP nije porastao nego je smanjen. Ovakav način obračuna tokom većeg dela godine potcenjuje nivo javnog duga – on u apsolutnom iznosu iznosi isto, ali u relativnom manje nego što to realno jeste.
Ovo se primećuje na grafikonu, gde u okviru označenih krugova jasno vidimo pad javnog duga prema BDP-u iz decembra u januar, iako se sam nivo javnog duga u evrima nije značajnije promenio.
Javni dug po mesecima 2015-2018; Izvor: Uprava za javni dug
Ovo je još vidljivije u sledećoj tabeli:
Nivo javnog duga u decembru i januaru; Izvor: Uprava za javni dug
Javni dug ostao isti, a na papiru 4% manji
Usled ovakvog načina obračuna nivoa javnog duga, on je u odnosu na BDP smanjen u 2015, uprkos tome što je u evrima zapravo porastao. Gotovo polovina velikog smanjenja javnog duga u januaru 2017. otpada na ove računovodstvene kalkulacije.
One se tu ne završavaju – izmena načina na koji računamo BDP tokom 2018. dovela je do toga da se nivo javnog duga u avgustu ove godine smanji za 4 odsto – sa 60,4% na 56,6%, iako je nivo javnog duga u evrima ostao potpuno isti (24,3 milijarde evra).
Ova računovodstvena fikcija čini da javni dug na početku godine izgleda znatno niže nego što zaista jeste. Ovaj podatak je netačan, i samo pravi šum u realnim ocenama stanja javnog duga.
Umesto toga, bilo bi poželjno koristiti drugu metodologiju obračuna: umesto projektovanog nivoa BDP-a za celu godinu, trebalo bi koristiti nivo BDP-a ostvarenog u prethodna 4 kvartala ili prethodnih 12 meseci.
Moramo da promenimo način računanja javnog duga da bismo mogli da vidimo šta i kako dalje
Prema sadašnjoj formuli, u januaru 2019. nivo javnog duga u evrima podeliće se sa iznosom BDP-a u 2018. i očekivanog ekonomskog rasta od 3,5%, ali bolji način bio bi prikaz javnog duga bez ovog rasta pošto on tek treba da se ostvari. Takođe, npr. u aprilu ćemo imati situaciju da se koristi ista projekcija BDP-a, dok je bolje rešenje da se uzmu podaci o nivou BDP-a od maja 2018. do aprila 2019.
Ovo bi omogućilo bolji pregled realnost stanja javnog duga, a tek pošto znamo pravo stanje stvari možemo da vidimo kako ga unaprediti. Ili u ovom slučaju, stvarno smanjiti javni dug.
