Zašto ne treba da pomognemo kompaniji Air Serbia?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

U internom mejlu kompanije Air Serbia, čiju je autentičnost potvrdila sama kompanija, navodi se da u njihovom salonu (lounge) na aerodromu Nikola Tesla treba voditi računa o časopisima koje gosti ostavljaju i momentalno ih skloniti, a posebno obratiti pažnju na nedeljnike NIN, Vreme i Nedeljnik i „novine koje su sličnog sadržaja“.

 

 

U zvaničnom odgovoru kompanije na pitanje N1 piše da Air Serbia nema ugovore o kupovini i distribuciji sa navedenim novinama, ali da ih ima sa Večernjim novostima, Blicom, Alo i Srpskim telegrafom.

Na pitanje zašto su posebno naglasili pomenute nedeljnike – nema odgovora. Air Serbia je jednostrano prekinula ugovor sa Nedeljnikom pre nekoliko godine, piše glavni urednik ovog lista Veljko Lalić.

Reč je o još jednoj u nizu kontroverzi oko rada kompanije Air Serbia. Koji su sve problemi poslovanja nacionalnog avio-prevoznika?

 

14 miliona evra za letove Beograd – Njujork

Istraživanje KRIK-a pokazalo je da je tokom 2017. godine iz budžeta Srbije isplaćeno 14 miliona evra na račun kopanije Air Serbia – za pokrivanje troškova letova na relaciji Beograd-Njujork, kao i za troškove goriva na drugim letovima.

Izračunali smo da su roditelji za taj novac, da nije bez znanja građana uzet iz njihovih džepova, mogli svim učenicima osnovne škole da kupe po jedan par gumenih čizama – kad već putevi nisu očišćeni kako treba.

Isto tako, mogli smo da kupimo čak 15 magnetnih rezonanci.

Na kraju, mogli smo da platimo 14.000 karata za Njujork, umesto što smo bez znanja o tome doplatili nepoznatim osobama letove do SAD-a.

Da ste mogli da birate, da li biste pristali da se vaš novac ovako troši?

 

Srbija platila višestruko više od Etihada

U dokumentima koje je BIRN objavio 2014. godine kada je Air Serbia tek formirana, mogli smo da vidimo da se Srbija obavezala da plati višestruko više od Etihada, partnerske kompanije iz UAE:

„Samo u 2013. godini, prema podacima iz ugovora, Srbija je bila u obavezi da plati preko 90 miliona dolara dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za 49% vlasničkog udela uplatio 40 milona dolara u vidu zajma. Pored ovoga državi je ostalo da plati sva dugovanja koja su bila procenjena na preko 230 miliona dolara“, navodi se u istraživanju BIRN-a.

Insajder je u svom serijalu „Srpsko-arapska posla“ pokušao da dođe do odgovora na više pitanja u vezi sa poslovanjem Air Serbia i Etihada. Dok su davanja Srbije bespovratna, Insajderovo istraživanje pokazalo je da je Etihad u periodu od 3 godine zaradio oko 40 miliona evra.

Sve tri epizode serijala dostupne su na Jutjubu:

 

 

Država nastavila da finansira Air Serbia

Iako je ugovorom predviđeno da se iz budžeta Srbije isplaćuju sredstva kompaniji Air Serbia do kraja 2016. godine, sa ovom praksom se nastavilo i nakon toga.

U 2017. godini kanal je pronađen kroz Strategiju o razvoju turizma, a 2018. smo saznali da je iz budžeta Srbije isplaćeno 14 miliona evra za pokrivanje troškova letova Beograd-Njujork.

Uprkos brojnim izjavama zvaničnika kako država više neće finansirati kompaniju Air Serbia, izgleda da se sa tom praksom i te kako nastavilo.

 

Miša Brkić: Neznalice koje vode kompaniju znaju da će država da pokriva njihovo nesposobno poslovanje

Novinar Miša Brkić kaže za Talas da je najveći problem kompanije Air Serbia to što posluje sa gubicima:

„Drugi najveći problem je to što kompaniju vode neznalice, a treći to što te neznalice znaju da će država da pokriva njihovo nesposobno poslovanje.“

Kada je reč o daljem poslovanju, Brkić ocenjuje da se ništa neće promeniti jer, kako kaže, Air Serbia nema kapacitet i sposobnost da promeni poslovne trendove.

„Srbija će i dalje ulagati u kompaniju, pokrivati njene gubitke i pričati kako ona pozitivno posluje.“

Brkić se osvrnuo i na preuzimanje aerodroma u Nišu od strane države i naveo da pretpostavlja (budući da detalje ugovora o koncesiji ne znamo) da je to urađeno na zahtev koncesionara kako bi se sprečila konkurencija.

„To znači da će država, kao i sve firme kojima upravlja, i aerodromom upravljati na katastrofalan način i dovesti ga do prosjačkog štapa. A onda će ga ili prodati za mali iznos, ili nastaviti da pokriva gubitke hvaleći se da je to u nacionalnom interesu“, zaključuje Brkić.

 

Etihad se povlači iz upravljanja 1. januara, a neka pitanja i dalje ostaju nerazjašnjena

Spisak kontroverzi i nerazjašnjenih pitanja u vezi sa poslovanjem Air Serbia je pozamašan, dok ovih dana očekujemo izmenu u upravljanju kompanijom.

Naime, ugovor sa Etihadom ističe 1. januara 2019, a budući da nije obnovljen, predviđeno je da upravljanje u potpunosti pređe u ruke Vlade Srbije.

Slobodan Georgiev iz BIRN-a u izjavi za Talas objašnjava da nema naznaka da će se bilo šta menjati – Vlada Srbije će upravljati kompanijom preko nadzornog odbora, dok će, kako saznaje iz uprave kompanije, izvršni direktor ostati Dankan Nejsmit koga je predložio Etihad.

 

 

„Ostaje pitanje zašto se odustalo od novih aviona koji je trebalo da stignu ove jeseni, a taj plan je napušten još prošle zime.

Ovih 5 godina od osnivanja Air Serbia samo je potvrdilo ono što smo isticali od početka – Srbija za svojih 51% udela ulaže znatno više, dok je partner iz UAE za 49% udela u kompaniji do sada uplatio 40 miliona dolara u vidu zajma“, dodaje Georgiev i podseća da Srbija nastavlja da pokriva gubitke kompanije.

Istraživanja BIRNa pokazala su i da je tokom 2017. godine za kompaniju Air Serbia avionima upravljalo 12 pilota koji prethodno nisu prošli provere MUP-a i BIA-e, kao i da je 56 pilota angažovano preko kompanije AvioGo uprkos tome što je ustanovljeno da postoji sukob interesa između Vladimira Nikolića, doskorašnjeg direktora letačkih poslova Air Serbia, i navedene kompanije.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *