Vreme čitanja: 4 minuta

Srbija zaostaje za gotovo svim zemljama Evrope po dohotku. To nije ništa novo, dosta je samo da pogledamo u naše novčanike da bismo to videli. Ali problem nije samo u tome što je naše društvo siromašno, već i to što privreda sporo raste – samim tim mi moramo dugo da čekamo da bi nam bilo bolje. Ovde smo napravili kalkulaciju kako će rasti dohodak u Srbiji u naredne dve decenije, i da li ćemo u tom periodu uspeti da stignemo zemlje koje su trenutno razvijenije od nas. Napravili smo 3 scenarija sa različitim pretpostavkama o nivou ekonomskog rasta.

Scenario crnog rasta – Srbija do 2040. ne sustiže druge u Evropi. 

Ovaj scenario podrazumeva dugoročnu stopu rasta koja je jednaka ostvarenoj tokom prethodnih pet godina (2012-2017). Ovaj scenario je pesimističan jer je Srbija tada iskusila nekoliko negativnih eksternih faktora, dok je na domaćem terenu vodila neodgovornu fiskalnu politiku koja je zamalo dovela do bankrota. 

Udvostručeni dohodak, ali Srbija i dalje na dnu.  

Ovaj realistični scenariopodrazumeva dugoročnu stopu ekonomskog rasta koja je istovetna stopi rasta tokom prethodne decenije (2001-2017). Ovu projekciju smatramo realističnom pošto obuhvata i periode krize nakon 2008, ali i period snažnog ekonomske uspona nakon 2000.

Ni u najoptimističnijem scenariju Srbija ne sustiže Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju –

Ovaj optimistični scenario kao dugoročnu stopu ekonomskog rasta uzima projekcije rasta za narednih pet godina (2018-2023). Ovu projekciju posmatramo kao optimističnu, jer počiva na projekcijama u trenutku snažne svetske ekspanzije.

 

1. Scenario crnog rasta – Srbija do 2040. ne sustiže druge u Evropi. 

Prema pesimističnom scenariju, Srbija neće nikada sustići druge zemlje Evrope po dohotku. Zapravo, do 2040. dokle ide naša projekcija, razvijene zemlje kao Austrija i Nemačka će čak i povećati svoje rastojanje od Srbije. Ovo isto važi i za Rumuniju i Bugarsku – umesto 1,6 puta koliko je razlika sada, Rumunija će biti tada skoro 2,5 bogatija. Dohodak u Srbiji biće 2040. tek neznatno veći nego danas, a Srbija bi jedino mogla da malo smanji svoje zaostajanje za Hrvatskom.

 

 

2. Udvostručeni dohodak, ali Srbija i dalje na dnu.  

 

Prema realističnom scenariju, Srbija i dalje stoji na začelju evropskih zemalja po dohotku. Dohodak u Srbiji će se udvostručiti, ali će zaostajanje za Hrvatskom da ostane isto, dok će za Bugarskom i Rumunijom čak i da se značajno poveća. Sustizanje Nemačke i Austrije baš i neće da bude epohalno: umesto da Nemačka bude bogatija od nas 3 puta, biće bogatija ’’samo’’ 2,3 puta.

 

 

3. Ni u najoptimističnijem scenariju Srbija ne sustiže Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju. 

U ovom scenariju Srbija ne napreduje u odnosu na zemlje iz regiona. Ekonomski rast je solidan za naše iskustvo, dohodak u Srbiji bi porastao 2,3 puta, ali to bi bilo nedovoljno da stignemo, a kamoli prestignemo Hrvatsku, Bugarsku ili Rumuniju. Srbija bi se i dalje nalazila na samom začelju evropskih zemalja po dohotku, samo bi malo smanjila jaz za razvijenim zemljama kao što su Austrija ili Nemačka.

 

 

Ove projekcije nam lepo govore o tome gde se nalazimo sada, i gde ćemo biti za dve decenije, kao i koji je trenutno najveći problem u Srbiji: nizak rast. Uz visok ekonomski rast, rastu plate u privatnom sektoru, a sa njima i poreski prihodi pa ima sredstava da rastu i plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije. Ekonomski rast se, kao ni kiša, ne razliva jednako na sve, ali do sada nije bilo slučaja da rast ne pogoduje i siromašnima i srednjoj klasi, a ne samo bogatima. Od rasta privrede dakle boljitak osećaju svi.

Zbog toga je neophodno da se omoguće preduslovi da ekonomski rast u Srbiji bude što viši. Ove projekcije nam pokazuju da je čak i optimističkom slučaju rast u Srbiji izrazito nizak – umesto da srpska privreda raste brže od zemalja regiona usled efekta nižeg dohotka, ona raste sporije. To znači da nešto fundamentalno nije u redu sa srpskom privredom i da mali potezi šminkanja nisu dovoljno da se situacija promeni na bolje i osnaži rast.

Najveću prepreku višoj stopi ekonomskog rasta predstavlja loše privredno okruženje, usled čega su domaće investicije izrazito niske. Bez visokog nivoa investicija, za šta je prvi preduslov vladavina prava i sigurnost imovine, nema rasta i razvoja. Stoga treba svi da se zamislimo oko ovog pitanja: bez snažnog rasta u naredne dve decenije Srbija će se bukvalno isprazniti. Poslednji je trenutak da stavimo prst na čelo i zamislimo se kakvu budućnost želimo. A da bi ona bila ružičastija, trebaju nam vladavina institucija, a ne političara, i vladavina prava, a ne ličnih veza.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *