Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Bild: Julian Nyča

Od ceremonije zatvaranja rada Haškog tribunala koja se dogodila krajem prošle godine traje debata o zaostavštini koju ova značajna institucija ostavlja iza sebe. Nakon 24 godina postojanja nije jednostavno  okarakterisati nasleđe Tribunala, ali izvesno je da je napredak mali i da budućnost suočavanja sa prošlošću u Srbiji nije svetla.

 

Šta je bio cilj osnivanja Haga?

„Nemoguće je dati jednoznačan odgovor na pitanje ocene rada Tribunala. Svako od nas prilikom pružanja odgovora nužno ,,bira“ određenu perspektivu – žrtava čiji su zločinci izvedeni pred Sud, žrtava čiji zločinci neće odgovarati, naroda kojem pripada, profesije koju obavlja i slično“ ističe za Talas Miloš Hrnjaz, profesor na Fakultetu političkih nauka.

On dodaje da je prema rezoluciji Saveta bezbednosti kojom je osnovan Tribunal njegov osnovni cilj bio obnova mira na prostoru bivše Jugoslavije, a s obzirom da su se neki od najgorih zločina dogodili nakon njegovog  osnivanja  1993. godine ovaj cilj zasigurno nije ispunjen. „Jedno od najkontroverznijih pitanja pred Sudom jeste upravo način donošenja odluke ko će se tačno naći pred njim“ poručio je Hrnjaz.

 

Dokumentovanje kao najveća prednost

„Najveća tekovina Haga je  građa koja je tokom istraga prikupljena, a koja će nekada biti iskorišćena jer se radi o zločinima koji ne zastarevaju“ istakao je na Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine Srbije na tribini „Pomirenje , suočavanje sa prošlošću i region- gde smo i kuda idemo?“ gde su pored njega govornici bili Nataša Kandić, direktora Fonda za humanitarno pravo i Denis Kif, britanski ambasador u Srbiji.

Vukčević je istakao da vidi čin osnivanja Haškog tribunala kao poruku i opomenu svim odgovornim u sukobu da će u nekom trenutku odgovarati za ono što rade.

Znamo činjenice, ali ne osuđujemo odgovorne

Haški tribunal je tokom svog rada sakupio impresivne količine dokaza i  svedočenja. Preko 4500 svedoka i 2.5 miliona stranica transkripta suđenja predstavljaju neiscrpnu građu za istraživače i istoričare. Na sajtu Haškog tribunala postoje brojna sveodočenja žrtva, ali i priznanja krivice. Međutim, to nije uticalo na opšti stav u zemljama bivše Jugoslavije, što je nedavno potvrdila i Ana Brnabić u intervjuu za DW kada je odbila da zločin u Srebrenici okarakteriše kao genocid.

Britanski ambasador Kif naglasio je kako u proteklih nekoliko godina svedočimo negativnim trendovima u čitavom regionu kroz negiranje zaključaka Tribunala. „Sa velikom zabrinutošću pratimo izjave pojedinih lidera koji direktno dovode u sumnju  presude Haškog tribunala. Važno je shvatiti da izvrgavanje ruglu  presuda Tribunala direktno utiče na slabljenje vladavine prava uopšte, što nije u interesu građana“ rekao je Kif.  On je istakao da ne možemo govoriti o stabilnom miru i budućnosti Zapadnog Balkana dok se procesi pred Haškim tribunalom ne prihvate u potpunosti.

 

Nedostatak volje pred domaćim sudstvom

Iako se često čini da je Haški tribunal jedini odgovoran za uspehe i neuspehe procesuiranja odgovornih, zaboravlja se ogromna uloga koja je poverena tužilaštvima u svakoj zemlji regiona. „Ovde se misli da se sa tranzicionom pravdom završava nakon Haga“ istakla je Nataša Kandić podsećajući na početni entuzijazam i dobru volja koji su postojali na početku rada Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji.

„Ono što vidimo danas ipak jeste da Tužilaštvo praktično ne radi, da su veliki broj predmeta zapravo mali predmeti  u kojima je optužena po 1 osoba i da je većina ustupljena od strane Tužilaštva BiH“ izjavila je Kandić.

Neki od najvećih slučajeva sa kojima je Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji započelo rad poput  onog za zločin na Ovčari traju izuzetno dugo bez ikakvog epiloga na vidiku. Pored toga, mesto tužioca za ratne zločine je bilo upražnjeno više od godinu dana, a kroz izjavu koju je bivši predsednik  Tomislav Nikolić uputio tužiocu (da „pazi šta kopa po Srbiji“) vidi se jasan stav vladajuće elite o procesuiranju odgovornih u Srbiji.

 

36% građana ocenjuje da su nedovoljno informisani o suđenjima za ratne zločine

Ako je sud građana mera uspeha Haškog tribunala ocena je veoma negativna. Prema istraživanju Demostata preko 45% ispitanika u Srbiji  misli da nema objektivnosti u radu Haškog tribunala, dok 18% misli da je objektivnost mala.  Kao najveće zamerke se izdvajaju  antisrpski karakter suda  i neobjektivnost.

Bitno je i da njih 45% ne smatra da je rad Haškog tribunala na bilo koji način doprineo saznavanju istine o ratnim zločinima. Istraživanje je ukazalo  i da 36% građana ocenjuje da su nedovoljno informisani o suđenjima za ratne zločine.

Ovakvi rezultati imaju korena u retorici političara u Srbiji, ali i u činjenici da Haški tribunal do svog kraja nije pronašao dobar način za upoznavanje javnosti sa svojim radom i činjenicama koje su utvrđene na suđenjima. Sudski procesi  su kompleksni i  traju dosta dugo, a bez intenzivnog napora da se informacije na pristupačan i razumljiv način prikažu sva saznanja  neće pomoći građanima da bliže razumeju činjenice koje je Haški tribunal utvrdio.

 

Šta dalje?

Rad Haškog tribunala, pored dokaza koji su prikupljeni, bio je od izrazitog značaja za razvoj međunarodnog humanitarnog prava.

Tribunal je prvi međunarodni krivični sud koji je izrekao osuđujuće presude za silovanje kao vid mučenja i za seksualno porobljavanje kao zločin protiv čovečnosti. On je kroz rad bliže definisao pojam komandne odgovornosti i utvrdio da zločini protiv kulturne baštine mogu biti zločini protiv čovečnosti.

Međutim, čini se da nekoliko kontroverznih presuda uz kombinaciju nespremnosti političara u regionu da se sa procesom tranzicione pravde ozbiljno pozabave utiču da nakon 24 godina rada ostane gorak ukus.

Hrnjaz smatra da je rešenje u razdvajanju procesa pred Haškim tribunalom od činjenica koje su utvrđene. „Od pravne kvalifikacije zločina mnogo je važnije da građani znaju šta se tačno desilo na određenim lokacijama“ istakao je on.

Možda je prvi korak upravo u borbi za širenje informacija utvrđenih radom Haškog tribunala, dok ubeđivanju da su određeni  pravni zaključci Tribunala ispravni treba pristupiti kasnije.

„Tribunal je učinio sve što je bilo u njegovoj moći kako bi utvrdio činjenice o ratnim sukobima. Utvrđivanje istine sada predajemo vama kako biste to iskoristili s ciljem pomirenja u regionu“ izjavio je Karmel Agius, predsednik Haškog tribunala. Ostaje nada da naš deo zadatka nećemo predati budućim generacijama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *