Talas saznaje: opozicija sutra objavljuje Sporazum sa narodom
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Medija centar Beograd

Najskuplja reč na slovo „b“ ovih dana bila je Barbara, iako bi možda trebalo da bude – bojkot, budući da su sve šanse da ćemo na proleće imati vanredne parlamentarne izbore.

Opozicija je izašla sa usaglašenim zahtevima za fer i poštene demokratske izbore koje vladajuća koalicija do sada nije prihvatila, pa se postavlja pitanje koji su sledeći koraci ukoliko uslovi ne budu ispoštovani.

Da li je bojkot izbora izvesna opcija?

Proteklog vikenda smo imali priliku da vidimo šta se dešava kada je opozicija prisutna na biračkom mestu, a šta kada nije – u prvom slučaju (Lučani) imamo dokumentovanje nepravilnosti koje su bile jačeg intenziteta nego ikada (i kulminirale privođenjem opozicionih aktivista), dok o bojkotovanim izborima (Doljevac) ne znamo gotovo ništa, ako izuzmemo predsednika Republike koji je na Pinku saopštio izborne rezultate i proglasio pobedu SNS-a od 83,4%.

Ukoliko opozicija odluči da bojkotuje parlamentarne izbore, to bi najverovatnije podrazumevalo zajednički nastup i pomeranje političke borbe u vaninstitucionalni prostor – na ulicama je već prisutna kroz građanske proteste, ali bismo verovatno mogli da očekujemo i aktivnije delovanje na lokalu.

Koji su argumenti za, a koji protiv bojkota? Šta možemo da očekujemo u narednom periodu?

Razgovarali smo sa Bojanom Klačarom, Cvjetinom Milivojevićem, Đorđem Pavićevićem i Dušanom Spasojevićem.

 

Više resursa je potrebno za bojkot nego za izlazak na izbore

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSIDa, kaže za Talas da je njegovo mišljenje da opozicija ne treba da bojkotuje izbore, iako je svestan toga da situacija nije crno-bela, te da postoji veliki broj argumenata u prilog bojkotu:

„Ipak sam sklon da verujem da opozicija ne treba da bojkotuje izbore.

Prvi razlog je to što bojkot kao strategija traži možda i više resursa, više strategije, kapaciteta, nego sam izlazak za izbore.

Dalje, taj bojkot bi trebalo da bude jedinstven i celovit što se neće desiti, određen broj opozicionih stranaka će sigurno izaći na izbore.

Treće, i najvažnije: opozicija treba da učestvuje u izborima da bi se na neki način ostalo u upravljanju političkim procesima, kroz jasan institucionalni aranžman – Narodnu skupštinu, lokalne parlamente i samouprave. Treba neposredno da učestvuju u institucijama.

Konačno: u ovom momentu, trenutna vlast ima vrlo jasnu podršku najvećeg dela, ili kompletne međunarodne zajednice. Nisam siguran da bojkot izbora može da izazove pritisak na međunarodnu zajednicu.“

 

Vladajuća stranka zloupotrebljava svu moguću državnu logistiku

Cvjetin Milivojević, politički analitičar, u izjavi za Talas naglašava da se već dugo zalaže za bojkot izbora:

„Pre nego što se Savez za Srbiju rodio, ja sam izjavio da vidim svrhu njegovog postojanja samo ukoliko se zalaže za dve stvari: najpre, regularne tj. ravnopravne izborne uslove, i drugo – a priori usaglašen bojkot izbora ukoliko oni ne budu organizovani po regularnim uslovima.

Moj stav je i dalje isti: treba da bojkotuju izbore.

Opozicija je zajedno tražila obezbeđivanje izbornih uslova, a vlast ništa nije ispunila.

Dapače, ovi poslednji lokalni izbori, najskoriji ali i oni pre njih, pokazuju da vladajuća stranka, dakle ne koalicija nego stranka, zloupotrebljava apsolutno svu moguću državnu logistiku.

I oni to ne rade zbog pobede, vrlo verovatno bi pobedili i u ravnopravnim uslovima. Ovoga puta, to je u cilju postizanja Ginisovih rekorda. Trenutno je lestvica postavljena na 85%, ako im je verovati za izborne rezultate u Doljevcu. U sledećoj fazi to mora biti svetski rekord. To inače drže Kim Džong Un, Kim Džong Il i Kim Il Sung – ako se ne vara, svetski rekord je 99,98%.“

 

Izbori u ovim uslovima nisu volja građana

Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević kaže za Talas da je njegovo mišljenje da opozicija treba da bojkotuje izbore jer oni „u ovakvim uslovima nisu izraz volje građana“:

„U trenutnim uslovima ne možemo da govorimo o demokratskim izborima, već je reč o lakrdiji.

Ako ti neko delegitimizuje izbore, obesmišljava ih, ti onda delegitimizuješ rezultate. To je tu jedina raspoloživa strategija jer nema šanse da dobiješ izbore ukoliko neko upregne sve državne resurse da na njima pobedi.“

 

Dilema „bojkot ili izbori“ samo potvrđuje u koliko smo lošoj situaciji

Docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević u izjavi za Talas kaže da ova dilema – bojkot ili izbori – samo potvrđuje u koliko smo lošoj situaciji, budući da obe opcije imaju ozbiljne nedostatke:

„Opozicija može da koristi pretnju bojkotom kao nešto što može da izazove pritisak međunarodne zajednice i da eventualno dovede do blage promene odnosa režima prema opoziciji.

Međutim, ako zaista dođe do bojkota, to jest ako pretnja ne uspe, otvaraju se brojni problemi.

Režim ima kapacitet da iskoristi izbore da dobije ono što želi. To znači da će biti dovoljno opozicionih aktera koji učestvuju u izborima. Budući da opozicija nema pristup medijima, neće moći da artikuliše i iskoristi bojkot u komunikaciji sa svojim biračima.

Postoji, dakle, velika šansa da bojkot neće naneti veliku štetu SNS-u.

S druge strane, jasno je zašto opozicija ne želi da učestvuje u procesu koji nije demokratski.

Ukoliko odluči da izađe na izbore, opozicija može da dobije jače prisustvo u parlamentu, i da dobije stanje koje odslikava sadašnje stanje opozicije. Ovo što sada imamo u Narodnoj skupštini je slika iz 2016. godine koja se u značajnoj meri promenila zbog nekonsolidovanih snaga opozicije.

Ako bude bojkota, treba ga spremiti kroz sadašnje institucije, pokazivanje zašto je parlament besmislen, i korišćenje svih dostupnih sredstava, koliko god ona bila mala.“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *