Foto: iStock
Iz budžeta Republike Srbije 2017. isplaćeno je 14 miliona evra aviokompaniji Air Serbia, piše KRIK – čitav iznos je planiran za pokrivanje gubitaka usled troškova letova na relaciji Beograd-Njujork, s tim što je na kraju u ovu svrhu potrošeno 11,7 miliona, a još 2,3 miliona evra za troškove goriva na drugim linijama.
Uprkos brojnim tvrdnjama da je Air Serbia profitabilna kompanija, te da joj se više neće davati novac iz državne kase, ispostavlja se da Air Serbia i dalje funkcioniše zahvaljujući subvencijama koje plaćamo svi mi iz naših novčanika. I saznajemo skoro godinu dana kasnije.
Svako od poreskih obveznika u Srbiji platio je deo nečijeg leta za Njujork. Da li smo mogli bolje da potrošimo te pare? Naravno.
Roditelji su mogli svim osnovcima u Srbiji da kupe gumene čizme, kad već putevi nisu prohodni
U Srbiji ima oko 500.000 učenika osnovne škole, prema podacima RZS. Ako iznos koji je uplaćen na račun kompanije Air Serbia podelimo sa tim brojem, dobijamo nekih 28 evra po učeniku.
Za 28 evra, pa i jeftinije, svaki roditelj u Srbiji je mogao da kupi svom detetu gumene čizme.
Da roditeljima ovaj novac nije izvučen iz novčanika bez njihovog znanja, kupovina čizama bi bila daleko bolja opcija.
Kad već ne možemo da računamo na komunalna preduzeća da očiste puteve, bilo bi lepo da roditelji taj novac potroše na svoju decu, umesto na nečije letove za Njujork.
15 magnetnih rezonanci
Liste čekanja su jedna od najvećih boljki državnog zdravstva u Srbiji, a pacijenti mesecima čekaju na preglede, uključujući magnetnu rezonancu.
Magnetna rezonanca koja je kupljena za dečiju bolnicu u Novom Sadu koštala je 100 miliona dinara, ili nešto ispod 850.000 evra.
Ako država već uzima novac poreskih obveznika bez njihovog znanja, bilo bi bolje da je za taj novac kupljeno 15 magnetnih rezonanci, nego što su pokriveni troškovi neprofitabilne Air Serbia.
Konačno, mogli smo da kupimo 14.000 karata za Njujork
Na kraju, ukupan iznos jednak je ceni 14.000 karata iz Beograda do Njujorka, po ceni od 1.000 evra.
Naravno, karte u različitim periodima mogu da budu skuplje ili jeftinije od toga.
Po ko zna koji put je iz naših novčanika uzet novac za troškove kompanija koje ne mogu da opstanu bez državne pomoći, i po ko zna koji put o tome nismo obavešteni.
Ovim slikovitim primerima želeli smo javnosti da približimo i sam iznos ovih troškova koji su upotrebljeni za pokrivanje gubitaka.
Da ste mogli da birate, da li biste pristali da se vaš novac ovako troši?