Sužavanje prostora slobode i bezbednosti - Zaključci konferencije o slobodi medija
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Medija centar Beograd

Centar za antiautoritarne studije (CAAS) i fondacija Fridrih Nauman organizovali su proteklog vikenda konferenciju „Sloboda medija u Srbiji 2018″. Teme o kojima su govornici raspravljali ticale su se slobode medija, najboljih istraživačkih priča i novinarske bezbednosti u 2018. godini.

Vesna Mališić (NIN), Aleksandar Đorđević (BIRN), Dina Đorđević (CINS) i Ratko Nikolić (CAAS) podelili su najveće utiske razgovora o slobodi medija, kao i svoje viđenje stanja u kojem se mediji u Srbiji danas nalaze.

 

Mediji treba da čuvaju institucije i istinu, a ne vlast

Vesna Mališić, zamenica glavnog urednika NIN-a i jedna od govornica na konferenciji, kaže za Talas da je njen najveći utisak konferencije, ali i kada je reč o stanju medija u Srbiji, to što su novinari sve manje bezbedni i sve manje slobodni:

„Sužava se prostor sloboda, sužava se prostor bezbednosti novinara. A razlog takvom stanju stvari je izlazak politike izvan svojih institucionalnih i normalnih međa.“

„Kada politika, iz prostora koji joj pripada, preplavi celo društvo, a naročito kada stigne do medija, posebno elektronskih, kada svojim pipcima obuhvati ono što se zove tabloidi i kada drži pod kontrolom javne servise – imamo atmosferu u kojoj nema kritičke reči, debate, normalnog razgovora. Nemamo osnovne pretpostavke za funkcionisanje jednog demokratskog društva.“

Dodaje da mediji nisu stub demokratije da bi učvršćivali neku određenu vlast, već da bi čuvali institucije i istinu.

„Kada im to uskratite, pravo da se bave istinom, mediji ostaju samo puki čuvari vlasti, a to onda znači da i sami učestvuju u urušavanju demokratije.“

 

Foto: Sloboda medija u Srbiji 2018, Medija centar Beograd

 

Drugi Dnevnik RTS-a je najbolji pokazatelj stanja medija u Srbiji

Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a, u izjavi za Talas kaže da je na konferenciji prijatno iznenađen time što su studenti u velikoj meri dobro informisani i obavešteni:

„Mislio sam da nije tako, ali studenti sa kojima smo razgovarali su veoma upućeni u priče koje istraživački novinari u Srbiji objavljuju.“

Đorđević dodaje da je, za njega, najbolji pokazatelj stanja medija u Srbiji drugi Dnevnik RTS-a:

„Dnevnik koji se emituje na RTS-u od 19:30 je najbolja slika medija u Srbiji. Reporteri RTS-a uživo izveštavaju sa protesta u Francuskoj, dok 20.000 ljudi prolazi ispod njihovog prozora, a o tome nema ni pomena.“

Zaključuje da je uzrok ovakvog stanja direktan pritisak vladajuće strukture i SNS-a:

„Ipak, najveća odgovornost je na urednicima programa – ne na onima koji vrše politički pritisak, već onima koji tom pritisku podležu.“

 

Ne postoji konsenzus među različitim generacijama o tome šta su novinarske vrednosti

Dina Đorđević, novinarka CINS-a i učesnica panela „Najbolje istraživačke priče u 2018“ kaže za Talas da je njen najveći utisak sa konferencije postojanje zdrave konkurencije između istraživačkih centara:

„Često se pominje da su istraživački centri u različitim konkurentskim sukobima. Međutim, mi smo na ovoj konferenciji pričali baš o tome koliko je konkurencija zdrava.

BIRN, CINS i KRIK sarađuju na određenim nivoima, ali naš odnos je prvenstveno konkurentski i mislim da nas to čini boljim novinarima.“

Kada je reč o stanju medija u Srbiji, naša sagovornica misli da postoje međugeneracijski problemi u novinarstvu:

„Problemi medija nisu samo spoljašnji. Kao mlada novinarka, rekla bih da je situacija izuzetno loša – državne institucije i političari žele da sakriju informacije, često ne rade u javnom interesu, a naš posao jeste da te informacije otkrijemo.“

„Postoji, međutim, i unutrašnji problem novinarstva – međugeneracijski: kolege koje su ranije radile imaju drugačije vrednosti od mladih novinara danas.“

„Mi nemamo konsenzus unutar struke“, dodaje Đorđevićeva, i zaključuje da je to jedan od primarnih problema medija u Srbiji.

 

2018. je bila godina hrabre i obimne produkcije istraživačkih priča

„Uprkos povećanom broju napada i pritisaka na novinare, čini mi se da smo 2018. imali izuzetno hrabru i obimnu produkciju istraživačkih priča“, kaže direktor CAAS-a i organizator konferencije, Ratko Nikolić – „od tetke iz Kanade, preko trgovine oružjem od strane oca ministra Stefanovića, pa sve do mini hidroelektrana.“

Njegov zaključak je da je sloboda medija u Srbiji u padu što, kako kaže, potvrđuju i međunarodne monitoring agencije, ali i direktno iskustvo novinara i urednika koje su ugostili na konferenciji.

„Alarmantan je i pesimizam kojim sami novinari gledaju na budući tok slobode medija u Srbiji“, dodao je Nikolić.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *