Za koje zemlje nam trebaju vize i kakve promene nas čekaju na putu ka EU?
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Ako ne čitate vesti o viznoj politici Srbije, i prema Srbiji, to nije samo zato što ste zatrpani drugim vestima iz burnog političkog i društvenog života, već i zato što se malo toga uopšte i dešava na ovom polju.

U 2017. i 2018. su samo četiri zemlje ukinule turističke vize Srbiji – Kina, Katar, Kolumbija i Kirgizija, a loše pripremljeni obostrani bezvizni režim sa Iranom nije trajao ni godinu dana pre nego što je okončan usled očiglednih pritisaka iz Evropske unije.

Često novosti o vizama možete da ispratite jedino na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, a ponekad, kao u slučaju nedavnog stupanja na snagu bezviznog režima sa Kirgizijom, čak ni tamo. Ovaj tekst nije maštovito putovanje po svetu, nego skromno putovanje do granica zemalja za čiji prelazak je potrebno izdvojiti dodatni novac i vreme.

 

Za koliko zemalja nam nije potrebna viza?

Prema najčešće citiranim izvorima za rangiranje pasoša, Srbija ima slobodan pristup u 126 zemalja i teritorija sveta (Passport Index), odnosno u njih 130 (nešto poznatiji Henley Passport Index). Ove podatke ipak treba uzeti sa rezervom. Oba izvora u rangiranju prilično jednako tretiraju i bezvizni režim i vize koje se dobijaju po dolasku u zemlju odredišta. Razlika nije mala – kod bezviznog režima po pravilu ne plaćate ni ulaz ni izlaz, a u slučaju viza po dolasku, uglavnom plaćate.

Zato ako stvar posmatramo rigoroznije, vidimo da građani Srbije imaju bezvizni pristup grupi od osamdesetak zemalja i teritorija kao i to da građani nekih lošije rangiranih zemalja zapravo imaju bezvizni pristup većem broju teritorija. Vredi napomenuti i da ni jedan ni drugi pasoški indeks nije potpuno ažuran, pa tako npr. Passport Index nema sveže podatke za Srbiju naspram Irana i Kirgizije, a Henley nema podatke ni za Katar.

Iz perspektive putnika iz Srbije, možemo da vidimo najmanje tri grupe zanimljivih zemalja: Zemlje čijim državljanima Srbija ne traži vize, ali ih one traže građanima Srbije; zemlje prema kojima Srbija nema bezvizni režim, a trebalo bi da ga uspostavi u procesu pristupanja EU; i zemlje sa kojima imamo obostrani bezvizni režim koji članstvom u Uniji možemo da izgubimo.

 

Povlačenje priznanja Kosova kao jedan od razloga za ukidanje viza

Što se tiče prve grupe, Srbija ne traži vize putnicima iz nekih bogatih zemalja sa tradicionalno rigoroznim režimima među kojima su i Sjedinjene Američke Države, Kanada i druge. Ova grupa se širi i u poslednjih par godina je Vlada Srbije ukinula vize nizu zemalja, dok građani Srbije još uvek ne mogu da slobodno otputuju u te države.

Neke zemlje su dospele u ovu grupu zbog odnosa prema Kosovu, npr. odlukama o povlačenju/suspenziji priznanja nezavisnosti. Očigledni primeri su Surinam, Burundi i Gvineja Bisao, zemlje koje retko dobijaju liberalizaciju režima od bilo koga. Obrazloženje da su vize za državljane Gvineje Bisao ukinute „kako bi se turistima iz te države omogućio lakši ulazak u Srbiju i stvorio povoljniji poslovni ambijent za potencijalne investitore“ je fascinantno pošto je reč o jednoj od, u surovoj konkurenciji, najsiromašnijih zemalja sveta.

Vize su ukinute Boliviji, Jamajci, Bahamima, Barbadosu, Paragvaju, Antigvi i Barbudi, Azerbejdžanu, Omanu, Kuvajtu, Indiji itd, a građanima Srbije su potrebne vize za ove zemlje.

Zanimljiv je komentar ministra spoljnih poslova Dačića o tome da je Srbija ukinula vize građanima Indije, a „Indija je donela odluku o elektronskim vizama, što praktično znači da su i oni ukinuli vize za građane Srbije“.

Pre svega, u elektronsku vizu za Indiju je potrebno uložiti vreme i novac, ona dolazi sa raznim ograničenjima, i Srbija nije redak izuzetak već naprotiv – jedna od oko 160 zemalja sveta za koje važi ovakav režim. Konačno, takvu politiku je Indija primenjivala i pre nego što joj je Srbija ukinula vize.

Možda je teško očekivati liberalizaciju od strane Indije, ali Beograd bi mogao bar da se potrudi da Indija uvrsti Srbiju u kategoriju zemalja čiji državljani elektronske vize dobijaju besplatno, jer ta kategorija postoji i nije mala.

 

Šengen zona: Srbija da uvede bezvizni režim za 22 zemlje

U drugoj grupi zemalja su one prema kojima Srbija mora da se uskladi sa politikom Šengen zone ako želi da postane članica EU. Ovo su zemlje Aneksa II iz uredbi o građanima trećih zemalja koji prelaze granice Unije. Pored Srbije, trenutno je na ovom spisku još 61 država i teritorija, uključujući tu npr. i SAD i Kanadu iz prve grupe.

Među ovim zemljama su čak 22 čijim državljanima Srbija i dalje traži vize, što uglavnom znači da ni državljani Srbije ne mogu tamo da otputuju bez birokratije i plaćanja.

Rok za usklađivanje sa politikom Šengen zone je šest meseci pre pristupanja EU (vidi poglavlje 3 ovde). Pošto nema datuma za ulazak Srbije u EU (to nije ni 2025, a ni 2035. godina), nema ni zadatog roka za usklađivanje politike, što ne znači da na liberalizaciji režima sa preostalim zemljama iz Aneksa II ne treba kontinuirano raditi.

Na spisku od 22 države su brojna daleka pacifička i karipska ostrva sa kojima Srbija ni nema diplomatske odnose, što je i jedan od glavnih razloga zašto im vize nisu ukinute, ali tu su i Venecuela, Malezija, centralnoameričke države i Tajvan kojima će Srbija u nekom trenutku morati da posveti pažnju ako želi članstvo u EU.

Čak i ako liberalizacija sa ovim zemljama ne bude recipročna (međunarodnim sporazumom) nego jednostrana (odluka vlade u Beogradu), EU ima mogućnost da od ovih zemalja pridobije ukidanje viza za svoje članice, među kojima će, recimo, da bude i Srbija.

Iako će od liberalizacije sa pacifičkim ostrvima retko ko imati praktične koristi, Malezija je npr. čvorište jeftinih letova po Jugoistočnoj Aziji, i u interesu turista je da u tu zemlju mogu da uđu bez dodatnih troškova i gubljenja vremena. Ako pogledate mapu vizne politike Malezije, videćete da je ona vrlo liberalna i da je na putu od Srbije do Malezije geografski najbliža zemlja čijim građanima treba viza za Maleziju – Avganistan. Što se tiče zemalja Aneksa II kojima je Srbija već ukinula vize, članstvo u EU donosi i skoro automatski reciprocitet sa npr. Australijom, Novim Zelandom i Meksikom pa su pozitivne posledice članstva u EU u ovom smislu očigledne.

 

Ulazak u EU značiće vize za putovanje u Rusiju i Kinu

Treću zanimljivu grupu zemalja čine one sa kojima Srbija uživa bezvizni režim a koji će, sa članstvom u EU, morati da ukine.

U ovoj grupi su npr. Rusija, Kina, Belorusija, Kuba, Mongolija i još neke države.

To su zemlje koje neće imati bezvizni režim sa EU kada Srbija postane članica (ma koliko daleko to članstvo bilo). Uvođenje viza od strane Beograda će, nažalost, verovatno naići na recipročno postupanje kod ovih država. Posebno će nezgodno biti, npr. uvesti vize građanima Rusije ili ukinuti vize Tajvanu a istovremeno ih uvesti putnicima iz suprotstavljene Narodne Republike Kine. Sa druge strane, Tunis ili Turska verovatno neće drastično menjati režim prema Srbiji pa će se tamo putovati kao i danas.

 

Za jeftinija i slobodnija putovanja moramo da se strpimo – ili izborimo

Vizna politika Srbije je prilično spora i troma pa Srbija zaostaje za zemljama koje ulažu trud u slobodno putovanje svojih državljana. Ova politika tek povremeno donosi boljitak, a Srbija ponekad (kao u slučaju Irana) čak sebi proizvodi probleme. Sve su ovo, doduše, odlike i mnogih drugih oblasti u kojima Srbija deluje i ne treba očekivati velike promene u bliskoj budućnosti.

Moguće je da će Zelenortska Ostrva početkom 2019. sprovesti reformu koja će doneti bezvizni režim nizu evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. U prvoj polovini sledeće godine će na snagu verovatno da stupi i protokol kojim ni vize za Ujedinjene Arapske Emirate više neće biti potrebne, a neke zemlje Latinske Amerike i Kariba će na srednji rok recipročno liberalizovati režim prema Srbiji.

Ipak, ništa od ovoga nije garantovano pa ćemo za jeftinija i slobodnija putovanja morati da se strpimo – ili izborimo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *