Pacoli predlaže privrednu zonu na severu Kosova – evo kako bi to moglo da izgleda
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: First Deputy PM of Kosovo

Bedžet Pacoli, ministar spoljnih poslova Kosova, u intervjuu za Dojče Vele izneo je predlog za sever Kosova:

„Verujem u ekonomsko rešenje za koje obe strane imaju interesa. Šta bi to bilo? To govorim još od 2007, da na severu Kosova treba da bude velika privredna zona čiji će deo pripadati Srbiji, a deo Kosovu, a da tom privrednom zonom upravlja neko treći.“

Ovo je još jedno u nizu kreativnih rešenja o kojima se raspravlja – poput mirovne konferencije na kojoj bi se rešilo pitanje Kosova.

Kada je reč o Pacolijevom predlogu, postoji veliki broj primera na kojima možemo da vidimo kako bi to izgledalo. U nastavku su neke od uspešnih privrednih zona koje postoje širom sveta.

 

Industrijski region Kesong

U toku otopljavanja odnosa između Severne i Južne Koreje, 2002. godine je otvoren projekat Industrijskog regiona Kesong, da bi se ostvarila bolja saradnja između dve zemlje i njihove privrede približile. U okviru dogovora, na teritoriji Severne Koreje otvorena je specijalna industrijska zona koja posluje kao bescarinska zona sa liberalnom regulacijom poslovanja i podsticajima kompanijama da otvore proizvodnju u zoni.

Ova zona nalazi se pod vlašću Severne Koreje, ali njom upravljaju privatne kompanije iz Južne Koreje. Ideja je da Južna Koreja obezbeđuje kapital i tehnologiju, dok Severna Koreja obezbeđuje radnu snagu, koja je jeftinija nego u Južnoj.

Za uzvrat, Severna Koreja dobija priliv kapitala koji joj je neophodan i zaposlenje za svoje stanovništvo. Sva proizvedena roba izvozi se u Južnu Koreju, a u okviru projekta planirane su i druge privredne aktivnosti – otvaranje tržnih centara i objekata koji bi razvili mogućnosti za turizam.

Ova specijalna zona je 2016. privremeno zatvorena usled sukoba između dve zemlje, ali su se lideri dve Koreje složili da bi je trebalo ponovo otvoriti, što je planirano do kraja 2018. godine.

 

Dubai International Financial Centre

Specijalne ekonomske zone, odnosno zone slobodne trgovine su jedna od osnova ekonomskog rasta Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ideja je bila da se međunarodni biznis privuče raznim poreskim olakšicama i izuzećima od nekih zakona koji važe u Emiratima.

U Dubaiju postoje desetine zona slobodne trgovine gde se stranim investitorima garantuju poreske olakšice, efikasni pravni mehanizmi, pravo posedovanja imovine, pravo otvaranja kompanija bez lokalnih partnera, oslobađanje od carina i slično. Uz ovakve okvire i kvalitetnu infrastrukturu, Dubai, ali i neki drugi gradovi i Emirati, za svega nekoliko decenija uspeli su da u pustinji izgrade neke od najbogatijih gradova sveta i globalne finansijske i poslovne centre.

Dubai International Financial Centre ide i korak dalje.

Pored ostalih povlastica, u ovoj zoni ne važi pravo koje važi u ostatku Dubaija, već se primenjuje britansko pravo, sa jedinim izuzetkom krivičnog zakona i imigracionih regulacija.

Pored primene britanskog prava, Dubai je odlučio da dovede i britanske sudije da vode sudove u ovoj zoni. Ovo je moguće i prvi put u istoriji da je jedna zemlja odlučila da na svojoj teritoriji primenjuje pravo druge države u ovoj meri.

Specijalne ekonomske zone su se ispostavile dobrom idejom za Dubai. Grad je za svega nekoliko decenija postao svetski finansijski centar i jedno od najbogatijih mesta na planeti i regionalni i globalni transportni centar.

 

Honduras – ZEDE Specijalne ekonomske zone

Pre nekoliko godina Honduras je odlučio da izvrši eksperiment. Usled velikog siromaštva, jedne od najvećih stopa krivičnih dela u svetu i ekonomske stagnacije, država je odlučila da uspostavi specijalne ekonomske zone.

Koncept ZEDE (Zone Zapošljavanja i Ekonomskog Razvoja) podrazumeva definisanje određenih delova Hondurasa kao specijalnih zona.

Ove zone bi praktično predstavljale države u državi – osim ustava i krivičnog zakona Hondurasa, sva regulacija bila bi prepuštena privatnim kompanijama koje dobijaju licencu da upravljaju zonama.

Ovako bi, na primer, na delu Hondurasa moglo da važi britansko pravo koje reguliše finansijsko poslovanje, američko pravo koje reguliše privatnu svojinu, ili nemačke regulacije prava potrošača i trgovine. U drugim zonama, iste sfere bi mogla da regulišu pravila Norveške, Islanda ili Singapura. Pored toga, i bezbednost u slobodnim zonama bi bila obezbeđena od strane privatnih firmi dok bi vojsku obezbeđivao Honduras.

Cela ideja ZEDE zona je da bi ova vrsta fleksibilnosti bila privlačna stranim investitorima i da bi država mogla da se razvije po uzoru Emirata, Singapura, Kine ili karipskih ostrvskih država, i na neki način postane „Hong Kong“ centralne Amerike.

Projekat je još u začetku, tako da ostaje da se vidi koliko će biti uspešan.

 

Zanimljiva ideja – ali je vladavina prava nužan preduslov

Ideja Bedžeta Pacolija svakako je zanimljiva i predstavlja deo trenda u međunarodnoj praksi, gde se države odlučuju da otvore slobodne zone da bi ubrzale razvoj svoje privrede, a u slučaju korejskog sukoba i da bi interesnim povezivanjem došle bliže rešenju spora.

Ovaj predlog, da bi bio uspešno realizovan, međutim, zahteva nekoliko preduslova – potrebno je da u zemlji koja se odluči na ovakav projekat postoji jaka vladavina prava i odlučna politička volja da se to desi.

Pored ovoga, država, ili države koje garantuju za uspeh projekta moraju da budu spremne da jasno stanu iza pravila koja se odrede i budu sposobne da garantuju pravo svojine, bezbednost i sigurnost primene ugovora. Ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, može se pričati o projektu ove vrste, koji bi u teoriji jasno mogao da bude profitabilan za sve uključene strane.

Drugim rečima, ova ideja je podjednako blizu ili daleko od realizacije koliko i sposobnost vlasti na Kosovu da garantuju vladavinu prava, pravo svojine i bezbednost – u svakoj od ovih oblasti, Srbija uz sve nedostatke prednjači.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *