Telekom, Kopernikus, TV Prva, O2 – da li se novac građana Srbije troši u stranačke svrhe?
Lana Avakumović

Urednica Talasa

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Libek

Srđan Milovanović potvrdio je za BIRN da je kupio medijsku grupaciju Antenna Group koja ima vlasništvo nad TV Prvom i 02.

Ova transakcija dolazi samo mesec dana nakon što je Telekom Srbija kupio udeo u „Kopernikus Technology“ od ofšor kompanije u vlasništvu Srđana Milovanovića, „Kopernikus Corporation Cyprus“, za 195 miliona evra.

Saopšteno je da je vrednost ugovora o kupovini Antena grupe 180 miliona evra, piše Raskrikavanje, a Milovanović u izjavi za ovaj portal tvrdi da dve transakcije nisu povezane.

O čemu se radi?

 

Prvo je Telekom preplatio Kopernikus, a sada Kopernikus preplaćuje Prvu i O2

Nakon sporne cene koju je Telekom platio za Kopernikus Technology, isto pitanje postavlja se i za kupovinu Prve i O2.

Peđa Mitrović, odbornik u Skupštini Beograda, objašnjava za Talas cene sličnih transakcija u regionu:

„United Grupa je kupila slovenačku POP TV koja ima gledanost 42% i hrvatsku Novu TV sa gledanošću 30% za 230 miliona evra ukupno za obe televizije.

Ako bismo to preveli na Srbiju koja ima veću populaciju od obe zemlje, da bismo bili uporedivi, to je kao da kupite televiziju sa gledanošću od 30% u Srbiji  za 230 miliona evra.

A kompanija Kopernikus je O2 i Prvu, koje imaju gledanost 16% u zbiru, platila 180 miliona evra!“

Podsećajući na nedavnu kupovinu Kopernikus Technology od strane Telekoma, Mitrović zaključuje:

„I sad treba biti pametan i ne povezati onih 200 miliona za kablovskog operatera sa ovom transakcijom.“

Podsećamo da je Telekom Srbija kupio Kopernikus Technology za 195 miliona evra, što je daleko iznad procenjene vrednosti zasnovane na međunarodnim standardima – bar duplo više.

 

Novac građana Srbije se troši u stranačke svrhe?

Budući da je Telekom Srbija u većinskom državnom vlasništvu, novac kojim raspolaže je delom novac građana Srbije. Da li znamo kako i zašto se troši?

U izjavi za Raskrikavanje, predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović rekao je da se radi o privatizaciji nacionalnih frekvencija:

„Jasno je da je država preko Telekoma kupila ove dve televizije da bi izbegli da ih direktno kupe. Radi se o trošenju državnih para u stranačke svrhe.“

Nije zanemarljiv ni podatak da je novi vlasnik Prve i O2 brat poverenika SNS-a u Nišu Zvezdana Milovanovića, o čemu su istraživački portali ranije pisali.

 

“Radi se o nameri države da što više medija stavi pod svoj uticaj”

Formalno se još uvek čeka da Komisija za zaštitu konkurentnosti i REM odobre kupovinu Antena Grupe, ali, kako kaže Milovanović za BIRN, reč je samo o formalnosti budući da AG ne prelazi 40% udela na tržištu.

Maja Divac, urednica PG Mreža, kaže za Talas da je očigledno da se radi o nameri države da što više medija stavi pod svoj uticaj:

“Pošto zakon zabranjuje da država, javna preduzeća ili političke partije budu vlasnici elektronskih medija, na ovaj zaobilazni način aktuelna vlast dobija mogućnost da vrši uticaj na grupu medija koji su do sada bili u vlasništvu Antena grupe.”

“Ukoliko se ova kupovina potvrdi, izvesno je da će vladajuća stranka, ukoliko to želi, sada moći da vrši uticaj na sve četiri privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom.”

Dodaje da u medijskom prostoru Srbije praktično ne postoji nacionalna privatna TV stanicu koja nije pod uticajem vladajuće politike:

“Slično je i u štampanim medijima, iz čega lako može da se zaključi da je Srbija poslednjih godina ozbiljno nazadovala po pitanju slobode izražavanja i informisanja i da se sve više udaljava od civilizacijskog standarda koji podrazumeva slobodu medija.”

Kada je reč o medijskom tržištu, ocenjuje da se ne mogu očekivati nove posledice koje već nisu nastupile, budući da novi vlasnik samo preuzima već postojeći medijski paket od grupe Antena koji je bio u okvirima zakona.

Naša sagovornica zaključuje, međutim, da postoji drugo pitanje: zašto je zakonski prag dozvoljene medijske koncentracije “viši nego što bi smelo” – odnosno, toliko visok da postoje slučajevima u kojima vlasnik poseduje veći broj medija koji emituju iste sadržaje, što se negativno odražava na zastupljenost raznovrsnih informacija i mišljenja u programima tih medija.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *