Foto: Kremlin.ru
Jedan od čestih argumenata u prilog popularnosti Vladimira Putina jeste da je on uspeo da podigne na noge privredu Rusije nakon ekonomski slabog perioda tokom mandata Borisa Jeljcina.
Koliko je ovo tačno – kolika je zaista bila uloga Putinovih ekonomskih odluka i politika, a koliko je nafta bila značajan faktor?
„Pod Jeljcinom je Rusija klečala, a pod Putinom ustaje“
Podaci o ekonomskom rastu ovu tvrdnju naizgled i potrvđuju.
Nakon početka tranzicije, Rusija upada u spiralu recesije koja traje celu deceniju – BDP po stanovniku u Rusiji pada sve do 1999, kada polako počinje ponovo da raste. Ovo se uglavnom podudara sa trenutkom kada je na vlast došao Putin, nasledivši Jeljcina na mestu predsednika Ruske Federacije u januaru 2000. godine.
Nakon toga je rast ruske ekonomije bio značajan i kontinuiran – raste proizvodnja, rastu i realne zarade, pa i brojna roba iz inostranstva, nekada smatrana za luksuz, sada postaje dostupna širim slojevima stanovnika.
Rusi počinju i da putuju u inostranstvo, da idu na more itd. Tajkuni su naravno najvidljiviji, ali sada se prvi put pojavljuje srednja klasa – lekari, profesori, visoki činovnici, inženjeri. Rusija 2006.godine čak uspeva da dostigne svoj pređašnji nivo dohotka po stanovniku od pre tranzicije.
Nije Putin zaslužan za rast, već cena nafte
Ovakav ekonomski napredak Rusije deluje impresivno. Ali do njega nije došlo pomoću dobrih ekonomskih politika – već zbog rasta cene nafte.
Nafta i drugi energenti čine najveći deo ukupnog ruskog izvoza, u pojedinim godinama čak i značajno preko 50%, što i pokazuje Atlas ekonomske kompleksnosti (dostupan na linku.)
Tokom poslednje dve decenije jasna su dva trenda – veliki pad cena nafte 1990-1999, i potom konstantni rast cene sve do 2008. godine i izbijanja globalne finansisjke krize nakon čega cene ponovo padaju.
Na početku tranzicije, cena nafte pala je sa oko 40 dolara 1990, na tek ispod 19 dolara 1999. godine.Već 2003. je cena probila granicu od 50 dolara, u 2006. je dostigla 92 dolara, a pred početak krize skoro 162 dolara.
Ovako visoke cene nafte omogućile su ogroman priliv novca u državnu kasu – najveći javni prihodi bili su vezani za rudnu rentu i izvoznu taksu.
To je značilo da je preko noći bilo para da se vraćaju ranije podignuti dugovi u inostranstvu, da se povećaju plate u javnom sektoru i penzije, isplaćuje socijalna pomoć, ali i investira u obnavljanje infrastrukture – od škola i bolnica, do puteva i aerodroma.
Bilo je novca dovoljno i za subvencije neefikasnim državnim firmama koje i danas značajno učestvuju u u kreiranju ruskog BDP-a.
Kako se kretala cena barela nafte na svetskom tržištu – pogledajte ovde.
Na ruku mu je išao i odličan tajming
Vladimir Putin je iskoristio najbolji mogući trenutak da započne političku karijeru. Ne njegovom zaslugom, ruska ekonomija je snažno rasla, kao i dohodak stanovnika.
Međutim, ruska ekonomija ostala je zavisna od izvoza energenata. Sa velikom količinom novca koji je navirao, nije bilo potrebe da se reformiše državna administracija, iskoreni korupcija, ustanovi vladavina prava i osigura dobar preduzetnički ambijent.
Samim tim, vrlo malo stvari se u privredi promenilo na bolje – dok je trajala žurka, bilo je super, ali je došlo jutro i sa njim mamurluk. A žurka se završila kada se cena nafte sunovratila.
Sa preko 160 dolara u 2008, cena nafte pala je na tek 50 dolara u 2009. Nakon toga je polako rasla, dok nije opet dostigla 120 dolara 2011, ali je opet opala 2014, na 70 dolara, gde je sa fluktuacijama otprilike i danas.
Ruska privreda od tada beleži znatno lošije ekonomske rezultate.
BDP po stanovniku u međunarodnim dolarima u 2017. iznosio je malo preko 24.000, što je isti nivo kao i 2008. Dakle, cela jedna ekonomski izgubljena decenija.
Nije kriva samo kriza – da jeste, ni druge zemlje ne bi napredovale
Ali bila je kriza, zar to nije dovoljno da se kaže da je sve to usled krize, a ne loših fundamenata ruske privrede?
Problem leži u tome što su druge ekonomije koje se nisu bazirale na visokim prihodima od nafte, već na kreiranju dobrog privrednog ambijenta i tokom te decenije nastavile da napreduju. Poljska je tako sada bogatija od Rusije, mereno BDP po stanovniku.
Dok su na početku tranzicije Poljaci bili dva puta siromašniji od Rusa (20.000 naspram 10.000 dolara po stanovniku), sada se oni mogu pohvaliti sa BDP-om od 27.200 dolara, a Rusi tek 24.700.
Pročitajte još i Razglednica iz Poljske: nijedna godina bez ekonomskog rasta
