Foto: iStock
Počelo je prvo trgovanje akcijama kompanije koja je izvela prvu IPO na Beogradskoj berzi od 1940.
Prošle nedelje je na Beogradskoj berzi izvedena prva inicijalna javna ponuda (IPO) nakon 1940, nakon skoro 80 godina.
Inicijalna javna ponuda je emitovanje i prodaja akcija zarad skupljanja finansijskih sredstava za dotičnu kompaniju.
Preduzeće Fintel energija, koje se bavi izgradnjom vetroparkova, emitovalo je 1,5 milion akcija po nominalnoj vrednosti od 500 dinara, čime je sakupljeno preko 6,3 miliona evra sredstava za nove investicije. Ukupna kapitalizacija ove kompanije je oko 112 miliona evra.
Podsećamo da je Beogradska berza osnovana 1894. godine kao privatna institucija, da bi njen rad bio suspendovan okupacijom 1941, a ponovo je počela sa radom 1989. godine.
U najvećem broju slučajeva, kompanije u Srbiji do nedostajućih finansijskih sredstava dolaze putem bankarskih kredita.
Pored toga, postoji i mogućnost prodaje dužničkih hartija od vrednosti na berzi. U ovim slučajevima nastaje dug koje preduzeće potom otplaćuje. Emitovanje akcija se razlikuje po tome što ne nastaje dug, već njihovi kupci stiču udeo u vlasništvu nad kompanijom.
Važna vest za Srbiju – ne postoji bogata zemlja bez razvijene berze
Ova vest je važna za razvoj berze i korporativnog poslovanja uopšte u Srbiji. Možda nema siromašnih zemalja sa razvijenom berzom, ali nema ni bogatih zemalja bez razvijene berze.
Beogradska berza je, za razliku od recimo berzi u Pragu, Bratislavi ili Varšavi, imala nezgodnu poziciju jer nije došlo do vaučerske privatizacije koja je dovela do prisustva institucionalnih investitora koji su na njoj trgovali hartijama od vrednosti.
Na to se samo nakalemio raspad privrede usled rata i sankcija.
Prilikom privatizacije, Berza je imala daleko sporednu ulogu i uglavnom je služila za preuzimanje paketa akcija malih akcionara. Stoga je trenutno tržišna kapitalizacija (vrednost akcija kompanija koje su listirane na berzi) ispod prilično niskih 4,5 milijarde evra.
Ovo je još jedan važan korak ka osnaživanju Berze, koja bi mogla polako da preuzima ulogu instrumenta za generisanje i alokaciju kapitala, što nije nasuprot, već komplementarno sa poslovanjem banaka.
Time bi se stvorio još jedan kanal za razvoj domaće privrede, naročito imajući u vidu to da je pristup finansiranju jedan od najvećih problema privrede godinama unazad.
Prednosti IPO: nema duga, bolja reputacija
Pojedinačno najveća prednost je nepostojanje duga koje zahteva otplatu kamate i glavnice. Izlazak na berzu znači i bolju reputaciju kompanije što smanjuje buduće troškove zaduživanja, i dobija se tržišna procena vrednosti kompanije.
Mane: dugotrajan i skup proces
Da bi neka kompanija mogla da izvrši IPO, mora da se transformiše u kompaniju čije se akcije kotiraju na berzi. Ovo je prilično zahtevan proces, ne samo usled rigoroznih propisa, već i usled promena postojećih internih kompanijskih procedura.
Ovaj proces u proseku traje 6 – 9 meseci i sa sobom nosi prilične finansijske troškove. Pored toga, postoje i redovni troškovi zadržavanja listinga, kao što je poštovanje propisa za listirane kompanije.
Pored toga, gubi se delimična kontrola nad kompanijom (njihovi vlasnici u skladu sa udelom u kompaniji imaju i određeno pravo glasa), ali se i smanjuju prihodi od profita pošto se on sada deli na više akcija.
Kratak istorijat
- 1886. usvojen Zakon o javnim berzama
- 1894. održana Osnivačka skupština berze
- 1941. Berza prestala sa radom
- 1989. osnovano Jugoslovensko tržište kapitala
- 2002. otpočelo trgovanje državnim obveznicama
- 2004. pušten u rad sistem za daljinsko trgovanje
- 2005. objavljen indeks BELEX15 za akcije preduzeća kojima se kontinuinirano trguje
- 2007. objavljen novi indeks BELEXline
- 2012. prvo primarno trgovanje korporativnim obveznicama
- 2015. otpočela trgovina dugoročnim državnim obveznicama
- 2018. prva inicijalna IPO nakon 1940.