Šta očekujemo od novih članova REM-a?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Generalni direktor Radio televizije Srbije Dragan Bujošević najavio je mogućnost da 2019. poskupi pretplata koju građani plaćaju za RTS.

Ova informacija je potvrđena kada je u skupštinsku proceduru stavljen Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis u kojem piše da taksa koju plaćamo za javni servis poskupljuje sa dosadašnjih 150 na 220 dinara u 2019. godini.

Javni medijski servis obuhvata Radio-televiziju Srbije (RTS) i Radio-televiziju Vojvodine (RTV).

Koliko je ovo poskupljenje opravdano?

 

Najveći problem javnog servisa je autocenzura

Nikola Tomić, medijski konsultant, u izjavi za Talas kaže da je „definisana uloga medijskog javnog servisa da informiše, edukuje i zabavlja. Tim redosledom. Kvalitetno. Najbolje moguće, s obzirom na ljudske, tehničke i finansijske resurse kojima raspolaže.“

 

 

Tomić dodaje da je, u delu informativne uloge RTS-a, manjak ovih resursa, uključujući novac, najmanji problem:

„Najveći problem je autocenzura – kukavičluk u odnosu prema vlastima i iz njega proistekao neprofesionalizam vodećih ljudi RTS-a, što se onda sliva, kao kroz kanalizaciju, preko urednika dnevnika i autora emisija do uličnih reportera.

Najnoviji drastični primeri, a imamo ih više puta svakog dana: učestvovanje bez ikakve kritičke distance u (još jednom) histerisanju predstavnika izvršne vlasti oko Kosova, kao i autocenzura u izveštavanju o brutalnom fizičkom napadu na opozicionare u Kruševcu“, kazao je Tomić.

„RTS, ovakav kakav je, posebno u informativnom programu, ne da ne zaslužuje poskupljenje pretplate, već ne zaslužuje ni da uopšte postoji“

„RTS, ovakav kakav je, posebno u informativnom programu, ne da ne zaslužuje poskupljenje pretplate, već ne zaslužuje ni da uopšte postoji“, zaključuje naš sagovornik.

 

RTS ne bi smele da budu samo domaće serije

Glavna i odgovorna urednica Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Milica Šarić kaže za Talas da će, ukoliko izmene Zakona prođu u Skupštini, država pokazati da ne odustaje od kontrole nad javnim servisom:

„Bez obzira koliki udeo u životu RTS-a dolazi iz pretplate, a koliki direktno iz budžeta, sve je to novac građana koji država kontroliše i kroz koji može da vrši pritisak na pokrajinski i republički javni servis.”

„Bez obzira koliki udeo u životu RTS-a dolazi iz pretplate, a koliki direktno iz budžeta, sve je to novac građana koji država kontroliše i kroz koji može da vrši pritisak na pokrajinski i republički javni servis.”

“Ne treba da zanemarimo da RTS ima nacionalnu frekvenciju, dakle ogromnu publiku i moć da kreira mišljenje velikog dela glasačkog tela”, dodaje naša sagovornica.

 

Foto: Vladimir Miloradović

 

Šarićeva ocenjuje da kvalitet javnog servisa varira u zavisnosti od toga da li govorimo o informativnom ili edukativnom sadržaju, te da se razlikuje Radio Beograd čiji je uticaj manji, ali program možda bolji od onog koji se plasira na televiziji.

„Na kraju, RTS se ne sme svesti na finansiranje domaćih serija, treba nam jak informativni program koji će prikazivati realnost i podstaći ljude da razmišljaju kritički“, zaključuje ona.

 

Krivudav put finansiranja javnog servisa u Srbiji

Prema Zakonu o javnim medijskim servisima, RTS i RTV se finansiraju iz:

  • “1) takse za javni medijski servis;
  • 2) iz sredstava budžeta;
  • 3) neto koristi od komercijalne eksploatacije sadržaja proizvedenog u okviru osnovne delatnosti;
  • 4) komercijalnih prihoda;
  • 5) ostalih prihoda.”

 

Podsećamo da je 2016. godine ponovo uvedeno plaćanje pretplate za medijski javni servis preko računa za struju, tj. uplatom na račun EPS-a.

Prethodno je ta taksa ukinuta, pa je javni servis između 2013. i 2016. finansiran direktno iz budžeta putem subvencija za kulturu.

Prethodne 2017. godine, nešto manje od 46% prihoda RTS-a dolazilo je od pretplate, dok je udeo budžetskog finansiranja bio oko 28%.

Subvencije za kulturu su Predlogom zakona o budžetu za 2019. godinu smanjene sa dosadašnje 4 milijarde na 3,2 milijarde dinara, ali će zato taksa biti povećana sa 150 na 220 dinara.

 

Niti je naše pravo, niti znamo sve

Čime se, najzad, pravda poskupljenje pretplate?

U novom Predlogu zakona stoji sledeće obrazloženje:

„Sredstva po osnovu takse za javni medijski servis i budžetska sredstva, njihov ukupan iznos i srazmera utvrđuju se u funkciji obezbeđenja stabilnog sistema finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti i institucionalne autonomije, istovremeno vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika.“

Na osnovu dosadašnjeg iskustva, nema nikakvog osnova da gajimo nadu da će javni servis u Srbiji imati bilo koju funkciju osim kanala putem kojeg vlast dominira medijskim prostorom.

Umesto što razmatramo način finansiranja, treba da postavimo pitanje – da li je uopšte opravdano da poreski obveznici iz svojih novčanika finansiraju dominantno prisustvo vladajuće koalicije na nacionalnoj frekvenciji?

„Naše pravo da znamo sve“ niti je naše pravo, niti obuhvata sve, niti bi, u krajnjoj liniji, trebalo da bude osnov za dodatno opterećivanje građana i građanki Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *