Foto: iStock
Predlog zakona o budžetu konačno se našao u skupštinskoj proceduri, pa smo dobili priliku da ga detaljnije pogledamo i izvučemo neke zaključke.
Evo šta sve može da se vidi u predlogu budžeta za 2019:
1. Najviše su povećane subvencije – još jače u pogrešnom pravcu
Kada je reč o rashodima, najveći rast predviđen je za subvencije: sa 750 na 840 miliona evra ili za 12%.
Podsećamo na štetnu politiku privlačenja stranih investitora davanjem subvencija – u tu svrhu je predviđeno čak 125 miliona evra.
I pre ovog povećanja smo davali ubedljivo najviše subvencija u regionu, a ako se pitate gde nas je to dovelo – pogledajte svoj novčanik.
2. Povećanje kapitalnih investicija – dobra mera novog budžeta
Predviđeno je pozamašno povećanje kapitalnih investicija – sa 1,2 na 1,37 milijardi evra.
Uz opravdanu sumnju oko realizovanja investicija, ova mera je svakako pozitivna jer bi poboljšala poziciju Srbije u odnosu na druge bivše zemlje u tranziciji za kojima zaostajemo.
Jedna od čestih zamerki kada je reč o investicijama u Srbiji odnosi se na nizak nivo investiranja u infrastrukturu. Kako bismo odmakli od trenutne pozicije, potrebno je da beležimo dobru praksu u dužem periodu, što bi se pozitivno odrazilo i na ekonomski rast.
3. Preko 370 miliona evra za usluge po ugovoru – ali ne znamo koje
Preko 370 miliona evra namenjeno je za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge.
Nije, međutim, jasno naznačeno o kojim uslugama je reč, tako da nije moguće oceniti da li je visina sredstava opravdana ili ne.
4. Prihodi od poreza su dobro procenjeni – ako ostvarimo predviđeni rast
Predviđeni poreski prihodi su realistični – u skladu sa prognoziranim realnim rastom od 3,5% što je u isto vreme i procena MMF-a.
Najveće povećanje prihoda očekuje se od PDV-a, dok će biti manje neporeskih prihoda usled ukidanja smanjenja zarada u javnom sektoru.
5. I pored dobrih mera – i dalje ne vidimo gde se i kako troši
Budžet ni ove godine nije dovoljno transparentan – pored pomenutih usluga po ugovoru, nedostaju i informacije o broju zaposlenih u budžetskim institucijama.
Takođe, i dalje se kasni sa budžetskim procesom, budući da je Predlog zakon o budžetu trebalo da bude usvojen još 1. novembra.
Kada je reč o subvencijama, naveden je spisak preduzeća kojima su namenjene strane direktne investicije, ali ne i koliko bi kome išlo. To je podatak koji bi bio od značaja za javnost, imajući u vidu dugogodišnju praksu subvencionisanja u Srbiji.
Sve u svemu – budžet za 2019. nije razvojni, ali nije ni socijalni.
Ostaje da vidimo u kojoj meri će kapitalne investicije biti realizovane, kao i da li će „istorijska mera rasterećenja“ biti podsticaj za dodatno rasterećenje zarada u budućnosti – ne mora da bude istorijsko, ali se nadamo da neće biti samo simbolično.
Detaljniju analizu Predloga zakona o budžetu možete pročitati ovde.