Novi budžet u znaku većih subvencija – ali i investicija
Vreme čitanja: 2 minuta

Foto: iStock

Predlog zakona o budžetu konačno se našao u skupštinskoj proceduri, pa smo dobili priliku da ga detaljnije pogledamo i izvučemo neke zaključke.

Evo šta sve može da se vidi u predlogu budžeta za 2019:

 

1. Najviše su povećane subvencije – još jače u pogrešnom pravcu

Kada je reč o rashodima, najveći rast predviđen je za subvencije: sa 750 na 840 miliona evra ili za 12%.

Podsećamo na štetnu politiku privlačenja stranih investitora davanjem subvencija – u tu svrhu je predviđeno čak 125 miliona evra.

I pre ovog povećanja smo davali ubedljivo najviše subvencija u regionu, a ako se pitate gde nas je to dovelo – pogledajte svoj novčanik.

 

2. Povećanje kapitalnih investicija – dobra mera novog budžeta

Predviđeno je pozamašno povećanje kapitalnih investicija – sa 1,2 na 1,37 milijardi evra.

Uz opravdanu sumnju oko realizovanja investicija, ova mera je svakako pozitivna jer bi poboljšala poziciju Srbije u odnosu na druge bivše zemlje u tranziciji za kojima zaostajemo.

Jedna od čestih zamerki kada je reč o investicijama u Srbiji odnosi se na nizak nivo investiranja u infrastrukturu. Kako bismo odmakli od trenutne pozicije, potrebno je da beležimo dobru praksu u dužem periodu, što bi se pozitivno odrazilo i na ekonomski rast.

 

3. Preko 370 miliona evra za usluge po ugovoru – ali ne znamo koje

Preko 370 miliona evra namenjeno je za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge.

Nije, međutim, jasno naznačeno o kojim uslugama je reč, tako da nije moguće oceniti da li je visina sredstava opravdana ili ne.

 

4. Prihodi od poreza su dobro procenjeni – ako ostvarimo predviđeni rast

Predviđeni poreski prihodi su realistični – u skladu sa prognoziranim realnim rastom od 3,5% što je u isto vreme i procena MMF-a.

Najveće povećanje prihoda očekuje se od PDV-a, dok će biti manje neporeskih prihoda usled ukidanja smanjenja zarada u javnom sektoru.

 

5. I pored dobrih mera – i dalje ne vidimo gde se i kako troši

Budžet ni ove godine nije dovoljno transparentan – pored pomenutih usluga po ugovoru, nedostaju i informacije o broju zaposlenih u budžetskim institucijama.

Takođe, i dalje se kasni sa budžetskim procesom, budući da je Predlog zakon o budžetu trebalo da bude usvojen još 1. novembra.

Kada je reč o subvencijama, naveden je spisak preduzeća kojima su namenjene strane direktne investicije, ali ne i koliko bi kome išlo. To je podatak koji bi bio od značaja za javnost, imajući u vidu dugogodišnju praksu subvencionisanja u Srbiji.

 

Sve u svemu – budžet za 2019. nije razvojni, ali nije ni socijalni.

Ostaje da vidimo u kojoj meri će kapitalne investicije biti realizovane, kao i da li će „istorijska mera rasterećenja“ biti podsticaj za dodatno rasterećenje zarada u budućnosti – ne mora da bude istorijsko, ali se nadamo da neće biti samo simbolično.

 

Detaljniju analizu Predloga zakona o budžetu možete pročitati ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *