Foto: iStock
Već neko vreme se u javnosti priča o visokoj ceni goriva – kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama.
Protekle nedelje je upravo cena goriva izvukla hiljade ljudi na protest u Sofiji. Kod nas se, međutim, od juna ove godine ništa ne dešava, iako su cene goriva objektivno previsoke.
Podsećamo da su najveći razlog za to upravo porezi koje plaćamo državi – kroz akcize i PDV.
Akcize su posebni dodatni porezi koji se naplaćuju na pojedine proizvode, u Srbiji su to konkretno naftni derivati, duvanski proizvodi, alkohol, kafa i struja.
Opravdanje za uvođenje akciza nalazi se u tome što ovi proizvodi imaju štetna dejstva (negativne eksternalije) koja nisu uračunate u cenu proizvoda – time je cena po kojoj se prodaju niža od društvenih troškova koje nanose. Akcize bi trebalo da smanje ili eliminišu ovaj disbalans.
Akcize u Srbiji su previsoke – možemo da ih smanjimo, ali bismo prvo morali da smanjimo ogromnu državnu potrošnju.
Čemu služe akcize – o kakvim štetnim dejstvima je reč?
U slučaju duvanskih proizvoda, kafe i alkohola radi se o štetnom uticaju na zdravlje. Konzumiranje ovih proizvoda je povezano sa većom mogućnošću pojave raznih bolesti – od hipertenzije do karcinoma. Kako kod nas postoji obavezno državno zdravstveno osiguranje, ovime se povećavaju troškovi zdravstvenog sistema a oni se prevaljuju na sve osiguranike, bez obzira da li oni ove štetne proizvode konzumiraju ili ne.
Usled toga, nepušači zapravo subvencionišu troškove lečenja pušača.
U slučaju akciza na naftne derivate i struju, u pitanju je isto negativan uticaj na zdravlje, ali svih stanovnik, a ne samo onih koji koriste ove proizvode, usled štetnih isparenja nastalih sagorevanjem.
Ali tu su i važni dodaci: u pitanju su i habanje puteva koje nastaje vožnjom automobila. te zagađenje životne sredine.
Bez akciza nestaje trećina budžeta
Uvođenje akciza u praksi znači prebacivanje ovih troškova na onog ko ih proizvodi. Usled akciza će gorivo biti skuplje, pa će od tih prihoda moći da se održavaju i grade putevi, i leče ljudi oboleli od bolesti izazvanih ovim proizvodima.
Međutim, prihodi od akciza značajno su veći nego potencijalni troškovi eksternalija.
U prethodnoj 2017. godini, ukupni prihodi od akciza iznosili su skoro 280 milijardi dinara, dok su ukupni troškovi za celokupni zdravstveni sistem i dva javna preduzeća koja se bave izgradnjom puteva (JP Putevi Srbije i Koridori Srbije) ispod 260 milijardi dinara.
Imajući u vidu da su troškovi štetnih dejstava usled pušenja i udisanja isparenja samo mali deo ukupnih troškova zdravstva, jasno je da su prihodi od akciza značajno preuveličani.
Prihodi od akciza čine celu jednu četvrtinu budžeta. Pored toga, one imaju uticaj i na prihode od PDV-a jer njihov iznos ulazi u osnovicu na koju se on naplaćuje – ovo prihode od PDV čini većim za oko 56 milijardi godišnje.
Drugim rečima, kada ne bi bilo akciza, nestala bi gotova trećina sredstava iz republičkog budžeta.
Struktura prihoda u budžetu Srbije; Izvor: Ministarstvo finansija
Prema tome, postojanje negativnih eksternalija samo je izgovor za postojeći nivo akciza. Pravi razlog za ovo ponašanje jeste nemogućnost da se neophodna sredstva sakupe putem drugih poreskih oblika.
Drugim rečima – ako nedostaje para za državne rashode, lakše je podići akcize nego druge poreske oblike, a itekako lakše nego skresati neproduktivnu javnu potrošnju u onim segmentima gde je štetna (subvencije, višak zaposlenih u javnim preduzećima ili javnoj upravi).
Prihodi od akciza stalno rastu
Prihodi od akciza ne samo da su preveliki, već i stalno rastu. U zadnjih desetak godina su nominalni prihodi od akciza u dinarima porasli gotovo 4 puta.
Prihodi od akciza u milionima dinara; Izvor: Ministarstvo finansija
Pored ovog nominalnog rasta, prihodi od akciza rasli su i u realnim iznosima – sa 4,1% BDP-a u 2005. na 6,2% u 2017.
Dakle, prihodi od akciza su danas upola viši u odnosu na BDP nego što je to bio slučaj pre desetak godina.
Da bismo smanjili akcize, moramo da smanjimo državnu potrošnju
Ako želimo niže akcize, moramo prvo da se suočimo sa neumerenom javnom potrošnjom.
Akcize su toliko važne za državni budžet da svako njihovo smanjenje, pod uslovom da rashodi budžeta ostanu isti, ne može da se nadoknadi, već ć značiti preveliku rupu u budžetu.
Srećom, mogućih stavki za racionalizaciju u okviru budžeta ima dovoljno da bi do značajnih ušteda koje bi omogućile smanjenje akciza moglo da dođe. Za tako nešto nedostaje međutim nešto mnogo važnije, a to je politička volja.