Foto: BSF 2017/ Aleksandar Anđić
Iako nismo čuli mnogo toga novog ili korisnog iz intervjua Ane Brnabić za Deutsche Welle, postoje ipak neke stvari koje su vredne osvrta.
Ana Brnabić ne samo da ne vodi nikakvu politiku, što smo svakako znali od njenog prvog radnog dana, već je zabrinjavajuće površna i bolno neubedljiva u promovisanju vodećih parola čak i za prosečnog portparola nekog manje važnijeg entiteta od vlade jedne države.
Nisam siguran da li postoji unapred dogovorena osnovna struktura, da ne kažem automatsko generisani bot odgovor na pitanje naših političara o EU, ali kada je premijerka objasnila šta je ”za nas EU” opravdano sam posumnjao da takva neka skripta ipak postoji.
Sa druge strane, moramo da imamo i razumevanja jer se lako ispada iz kondicije da se na bilo kakva smislena pitanja uopšte odgovara, pa onda svaki pravi intervju može da izgleda kao neko početničko batrganje. Ne znam šta je gore od ova dva
Jaka i stabilna mantra
Naime, taj automatski odgovor o EU uvek podrazumeva da postoje nekakva tri stuba (eksplicitno se koristi ta reč) u našem reformskom odnosu prema EU.
Manje-više to se svodi na to da je – prvi stub ”jaka i stabilna privreda” (pa premijerka ponavlja te prideve još jednom u istoj rečenici, za svaki slučaj, kao neku mantru), ”efikasna i transparentna javna uprava”, kao i, naravno na kraju, ”vladavina prava, jače, nezavisnije, ali i efikasnije i predvidljivije pravosuđe.”
Da postoji hijerarhija među stubovima, iako se to eksplicitno ne tvrdi, poznato je i iz nastupa predsednika Vučića od ranije koji je na isti način poređao ove stubove.
Nezamislivo je da treći stub, makar greškom, nekad postane prvi.
Evropska javnost još jednom je mogla da čuje da reforme na polju pristupanja EU što se tiče vladavine prava smeštamo na neki treći, periferni, više dekorativni stub. Domaća javnost to zna od ranije.
Efikasno kao mehanička uzrečica kada govorimo o EU
Jasno je, sa druge strane, da kada premijerka govori o efikasnosti ili transparentnosti (pridev efikasno koji je koristila za javnu upravu upotrebljava ponovo pri opisu trećeg stuba kada kaže ”ali i efikasnije i predvidljivije pravosuđe”), pre svega govori o jednom tehničkom, dinamičkom aspektu procesa
Efikasno se, inače, donose i zakoni u Narodnoj skupštini kad se brzinski, po hitnom postupku izglasavaju bez zadržavanja.
Efikasno se i izdaju građevinske dozvole po čemu smo i značajno napredovali, ali srušeni objekti u Savamali kao i nesrušeni objekat na Kopaoniku pokazatelji su da pored efikasnosti postoje i drugi poželjni faktori pri gradnji.
Pomenuta transparentnost je svakako imperativ. Može da deluje malo zbunjujuće što premijerka koja ovo izgovara u svojoj vladi ima ministre kojima transparentnost nije toliko visoko na listi prioriteta. Nekima je šira familija u prvom planu (konkretno tetka iz Kanade), a drugima osnovno stambeno pitanje (stanovi u Bugarskoj).
Da li mi stvarno mislimo da će na ovaj način bilo ko da nas doživi ozbiljno kad pričamo o stubovima za trpezarijski sto, a kamoli o stubovima na polju pristupanja EU?
Negiranje genocida u Srebrenici može samo da srozava ugled Srbije
Možemo da ignorišemo posledice realnosti koliko hoćemo, ali to neće promeniti samu realnost. Možemo da negiramo da se u Srebrenici dogodio genocid. To neće uticati na ono što se tamo stvarno desilo. Može samo da utiče na ugled Srbije u civilizovanom svetu.
Međunarodne institucije koje smo priznali kao legitimne i sa kojima smo sarađivali donele su svoje procene i presude. Negirajući da se u Srebrenici desio genocid, premijerka je pokazala kakav odnos ima prema tim institucijama.
Ovaj jeftin, demagoški i kukavički postupak kojim se iznad svega dodvorava vodećem uverenju u javnosti ima svoju reputacionu cenu
Premijerka je pokazala, što je zapravo i najgore, kakav odnos ima prema žrtvama, prema osuđenim zločincima, prema ugledu Srbije. Ugled Srbije na Zapadu, takav kakav je, dodatno se srozava ovakvim patetičnim nastupom i relativizacijom zločina.
Vlada Srbije nije spremna za EU – iskrenost za svaku pohvalu
Kada premijerka tvrdi da ”nismo spremni za EU”, svakako misli da Vlada Republike Srbije nije spremna za EU. Da je Vlada Srbije spremna, ne bi nas zamlaćivala stubovima, nego bi svim procesima na polju EU integracija pristupala podjednako odgovorno i posvećeno.
Posle odlaska Angele Merkel i nemačkog usredsređivanja na unutrašnje stvari, posle shvatanja da razgovori oko Kosova ipak neće dovesti do brzog razrešenja, odnosno da kosovski imunitet naglo opada, posle talasa novog, rekao bih neutemeljenog, optimizma Emanuela Makrona oko centralističkog vođenja Evrope, verujem da ćemo sve više imati prilike da čujemo ovakav tip pitanja i iz same EU.
Tačno je da EU više ne zna koje izgovore da smisli oko očuvanja krhkog EU entuzijazma u zemljama Zapadnog Balkana. Tačno je verovatno i to da veliki broj birača zemalja EU ima sve manje razumevanja i volje da tumači stavove Ana Brnabić kao stavove iskrene posvećenosti EU.
Više neće biti dovoljno da mi ponavljamo kao papagaji da iskreno težimo EU, a da EU birokrate, u pauzi između primanja dnevnica, na to samo klimaju glavom.
Biće potrebno da se dokaže da se stvarno borimo protiv korupcije i zloupotreba. Biće potrebni opipljivi dokazi, ne botovski odgovori, da bi nas uopšte doživeli kao ozbiljne kandidate za EU.
Odgovori na ta nova pitanja koja će pristizati više neće moći da budu takvi da samo zadovoljavaju domaću javnost, odnosno najširi sloj biračkog tela vladajućih stranaka. Oni će morati da budu određeni i jasni. Oni će morati da se odnose na ono što Srbija stvarno želi posvećeno da uradi, ne na ono što želi da izbegne ili odloži.
Vlada Srbije nije spremna za EU zato što nije spremna da prihvati odgovornost. Ukratko, dekriminalizacija politike mora da dođe pre digitalizacije uprave.
Svojim strogo kontrolisanim odgovorima premijerka je evropsku javnost samo dodatno upoznala sa tom nespremnošću.
Glavni urednik