Foto: iStock
U javnosti često slušamo o merama štednje, pre svega o merama smanjenja penzija i plata u javnom sektoru.
Država jeste štedela ovim merama, ali postavlja se pitanje da li je mogla da uštedi na nekim drugim rashodima, što bi bilo svrsishodnije.
Oko 2 milijarde evra za javne nabavke svake godine od 2008.
Da bi država mogla da ispunjava neke od svojih zadataka, ona mora da troši neke resurse – na primer, bolnicama su neophodni lekovi, školama nastavni materijal, administraciji papir i internet itd.
Kako bismo videli da li je država štedela na ovim troškovima kupovine robe i usluga, moramo da pogledamo kako su se kretali ovi troškovi u periodu fiskalne krize od 2008. godine.
Ovi troškovi su svake godine od prelivanja krize na Srbiji iznosili oko 2 milijarde evra.
To znači da do smanjenja rashoda za javne nabavke nikada nije dolazilo – i pored programa ušteda, podizanja poreskih stopa (porez na dobit uvećan je sa 10% na 15%, potom PDV sa 18% na 20% i sa 8% na 10%) ili uvođenja novih poreza (akciza na struju), te na kraju i smanjenja plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija.
Troškovi javnih nabavki u milijardama evra; Izvor: Ministarstvo finansija
U 2016. i 2017. godini dolazi čak i do značajnog rasta rashoda za kupovinu roba i usluga, za po 180 i 250 miliona evra – ili 8,5% i 11%.
Do ovog rasta troškova došlo je već u situaciji u kojoj je smanjen pritisak na državne finansije usled poboljšanja ekonomskih prilika i povećanja javnih prihoda, ali gde su plate i penzije i dalje ostajale smanjene.
Dakle, umesto da se izađe iz ove privremene mere što je pre moguće, pre svega usled upitnosti ustavnosti odluke o smanjenju penzija, od toga se odustalo i zauzvrat su povećani rashodi za javne nabavke.
Javne nabavke su veliki izvor korupcije
Korupcija u javnim nabavkama postoji svuda, pa i u najrazvijenijim zemljama, ali je ona tamo prisutna u manjem obimu pošto su tužilaštvo i sudstvo pod manjim uticajem izvršne vlasti.
Stoga je veća verovatnoća da prekršioci budu pronađeni i kažnjeni, pa se manje njih upušta u takve rabote, od državih činovnika i političara do biznismena.
Dobar primer kako nezavisne institucije mogu da daju dobre rezultate u borbi protiv korupcije i na kratak rok je Laura Koveši iz Rumunije, specijalna tužiteljka za korupciju 2013-2018, koja je do sada pokrenula postupak i u najvećem broju i dovela do kazni za tuce gradonačelnika, nekoliko poslanika i ministara i čak bivšeg premijera.
Kako je kod nas situacija znatno lošija nego u Rumuniji, razvijene evropske zemlje da i ne pominjemo, slično je i sa stanjem u javnim nabavkama.
Vrednost kupljene robe se veštački naduvava, kupuje se roba koja nije potrebna ili se usled nekih nedostataka ne može ni koristiti, nekada je obim kupovine znatno veći nego što je to potrebno, a nabavke dobijaju unapred poznati snabdevači.
Čest je slučaj da postoji samo jedan ponuđač na javnom tenderu.
Partije na vlasti štede na drugima, a ne na sebi
Kao što smo videli, program ušteda usled fiskalne krize počivao je na smanjenju plata i penzija i povećanju prihoda, dok su javne nabavke ostavljene po strani.
Političke partije na vlasti bile su rešene da štede na drugima, a ne na sebi, dok su iskoristile prvu priliku da znatno povećaju ove rashode, umesto da se prvo izađe iz mere smanjenja penzija.
