Šta nas čeka iz državne kase u 2019? Ministarstvo finansija objavilo uputstva
Vreme čitanja: 3 minuta

Ministarstvo finansija izdalo je bliža uputstva za pripremu budžeta za 2019. godinu.

U očekivanju izrade budžeta za narednu godinu, možemo da pogledamo ovaj dokument i da vidimo glavne konture fiskalne politike u narednoj godini.

 

Makroekonomske projekcije – usporavanje rasta

Kao što smo nedavno pisali, trenutni visok ekonomski rast Srbije posledica je niske osnovice iz prve polovine godine usled loše građevinske i poljoprivredne sezone loše godine.

Rast sada usporava, da bi do kraja godine bio na oko 4,2%.

Naredne godine nas očekuje još niža stopa rasta – oko 3,5%.

Ovome se ne treba čuditi, investicije i dalje ostaju znatno niže u odnosu na zemlje u okruženju sa kojima se možemo porediti.

Naročito su niske domaće investicije, dok su strane direktne investicije visoke pošto ih privlače visoke državne subvencije kao i preferencijalni tretman državnih činovnika.

Ovako dobar prijem ne važi za domaće male investitore, koji su i dalje osuđeni na neefikasnu javnu upravu, nepotizam, korupciju, birokratiju i odsustvo zaštite i vladavine prava. Zato domaće investicije i ostaju niske.

 

Ukida se smanjenje penzija i plata u javnom sektoru

Najveća novina tiče se ukidanja mera smanjenja penzija i zarada u javnom sektoru. Procena je da ukidanje smanjenja, te nakon toga i povećanje svih penzija, donosi sa sobom 40 milijardi dinara novih rashoda za budžet.

Ukidanje smanjenja zarada zaposlenima u indirektnim budžetskim korisnicima doneće smanjenje ovih neporeskih prihoda za 8,5 milijardi dinara.

Predviđeno je da povećanje kapitalnih rashoda na investicije u infrastrukturu iz budžeta iznosi 30 milijardi dinara. Time bi se kapitalne investicije približile nivou od 3% BDP-a na republičkom, uz još oko 1% na lokalnom nivou, što je najviši nivo poslednjih godina.

To bi nas približilo drugim uspešnijim zemljama regiona kada je reč o izdvajanju za infrastrukturu.

I dalje ostaje problem niske realizacije investicija, pa ostaje da vidimo da li će budžetirana sredstva zaista i da se potroše.

 

Istorijska mera rasterećenja privrede – ne baš istorijska

Najavljivano veliko poresko rasterećenje privrede izgleda smešno – ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca, nameti se smanjuju za oko 9 milijardi dinara na godišnjem nivou.

Planirano je i smanjenje parafiskalnih nameta u iznosu od 2 milijarde.

Za otpremnine zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju koja idu u privatizaciju ili stečaj odvojena je samo 1 milijarda dinara.

Imajući u vidu da je rešen tek manji deo ovog problema u poslednjih par godina, jer je u ovim preduzećima krajem 2016. i dalje bilo oko 45.000 zaposlenih, ovo znači da će nastavak ovog procesa biti veoma upitan i da će brojna preduzeća i dalje ostati kamen oko vrata.

 

Subvencije – sve po starom

Subvencije privredi planirane su u iznosu od 17,6 milijardi dinara tj. oko 150 miliona evra.

Za Železnice je odvojeno 14,65 milijardi dinara, s tim što se deo sredstava odnosi na investicije iz ruskog kredita, ali se knjiži kao subvencija.

Za javni servis RTS i RTV odvojeno je 4 milijarde dinara iz budžeta, a nastavak budžetskog finansiranja osigurava i nastavak političke kontrole nad radom RTS-a.

Ostaju i subvencije za JP Resavica, koje su prošle godine iznosile 2 milijarde dinara – ovo preduzeće ne uspeva od svojih poslovnih prihoda da pokrije ni plate svojim zaposlenima.

 

Krajnja ocena: dovoljan, dva

Povećanje rashoda za kapitalne investicije je dobra stvar, pod uslovom da se one zaista i realizuju.

To će unaprediti trenutnu infrastrukturu, na kratak rok povećati ekonomski rast ali i na dugi rok ohrabriti nove privatne investicije eliminacijom uskih infrastrukturnih grla i smanjenjem transportnih troškova.

Ukidanje mere smanjenja penzija takođe je dobra stvar – ova mera bila je privremena i trebalo je to uraditi još ranije, da bi se izbeglo kasnije moguće plaćanje penala zbog eventualne neustavnosti ove odluke o smanjenju.

Poresko rasterećenje privrede veoma je malo i neće imati značajne efekte na olakšavanje poslovanja u zemlji i povećanje investicija.

Subvencije ostaju i dalje nepotrebno visoke, a priča preduzeća u restrukturiranju se ne rešava do kraja, tako da se vidi da ova Vlada, kao i prethodne, nema nameru da poboljša privredni ambijent i izgradi jake tržišne institucije.

Umesto toga, spremna je da visokim subvencijama podmićuje inostrane investitore da bi ih dovukla u Srbiji da otvore radna mesta, i to u industrijama sa niskom dodatom vrednošću koje sa sobom nose i niske plate.

Drugim rečima, moglo je i gore, ali moglo je i mnogo bolje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *