Foto: Prag, iStock
Do sada je, u nekoliko navrata, 11 bivših socijalističkih zemalja ušlo u Evropsku uniju.
Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Mađarska, Slovačka, Češka i Slovenija postale su članice EU 2004. godine, zatim Bugarska i Rumunija 2007. i konačno Hrvatska 2013. godine.
Evidentno je da ove zemlje ekonomski napreduju i da im je članstvo u EU donelo mnoge koristi, ali da li su ove zemlje uspele da napreduju ne samo u apsolutnom smislu, nego i u relativnom – u odnosu na razvijene evropske države? Da li uspevaju da smanje svoje zaostajanje za njima?
Bugarska je uspela da preskoči 50% dohotka proseka EU
Da bismo tačno videli kako situacija izgleda, treba da uporedimo kupovnu moć stanovnika ovih zemalja. Čisto poređenje iznosa BDP-a po stanovniku ovu razliku u cenama ne prikazuje, te stoga izgleda da postoji znatno velika razlika između bogatijih i siromašnijih zemalja.
Ova razlika je u praksi značajno manja kada se u obzir uzme to da se cene nerazmenjivih dobara (nekretnina i većine usluga) znatno razlikuju i da su više u razvijenijim zemljama. Zbog toga treba upoređivati BDP prema kupovnoj snazi po stanovniku.
BDP po glavi stanovnika odabranih zemalja, prema paritetu kupovne moći u odnosu na prosek EU, u međunarodnim dolarima iz 2011; Izvor: MMF
Podaci nam pokazuju da su sve bivše zemlje u tranzciji značajno napredovale u ekonomskom sustizanju starih članica EU.
Čak i najsiromašnija od njih, Bugarska, uspela je da preskoči 50% dohotka proseka EU 2017.
Neke zemlje su u ovom procesu bile uspešnije od drugih: Slovačka je uspela da stigne, a Češka da prestigne Sloveniju, iako je ona počela sa mnogo više pozicije, dok su isto tako Poljska i Estonija pristigle ili prestigle Mađarsku.
BDP po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU 2000. i 2017. godine, u procentima; Izvor: MMF
Kada uporedimo zemlje u tranziciji sa mediteranskim zemljama koje su stare članice EU (Italija, Španija, Portugal i Grčka), vidimo da se jaz između njih gotovo istopio.
Sve zemlje osim Hrvatske, Rumunije i Bugarske, koje imaju dohodak između 19.000 i 22.000 dolara, dostigle su ili prestigle siromašnije mediteranske zemlje poput Grčke i Portugala (čiji dohodak se kreće između 25 i 28.000 dolara).
Bogatije mediteranske zemlje, kao što su Italija i Španija (sa dohotkom od oko 35.000 dolara) i dalje izmiču, ali su im za petama uspešnije zemlje u tranziciji kao što su Češka, Slovenija i Slovačka sa dohotkom između 30 i 32.000 dolara.
BDP po glavi stanovnika odaranih zemalja, prema paritetu kupovne moći u međunarodnim dolarima iz 2011; Izvor: MMF
Zemlje u tranziciji na istoku Evropske unije značajno su ekonomski napredovale u prethodnoj deceniji, pa je razlika u dohotku u Evropi, koja je ranije bila izuzetno izražena, polako počela da se topi.
Uspešnije zemlje u tranziciji već su počele da dostižu ili prestižu mediteranske zemlje, stare članice EU, a ako se ovakvo stanje nastavi, sve zemlje u tranziciji će uskoro dostići njihov nivo dohotka. Stara podela na siromašni Istok i bogati Zapad u okviru EU polako se gubi.
Da li će doći do nove podele čija će osa u okviru EU biti Sever – Jug, umesto nekadašnje Istok – Zapad, ostaje da se vidi.
