Autorka

Politika,Vruće teme |
November 4, 2018
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Fabio Rodrigues Pozzebom/Agência Brasil

U eri Donalda Trampa postoji tendencija u zapadnim medijima da svakog novog političara koji se pojavi van SAD-a određuju u odnosu na Trampa. Žair Bolsonaro, za koga su zapadni mediji koristili frazu “brazilski Tramp“, poslednji je primer ovoga. Međutim, ovo kliše poređenje predstavlja veliku simplifikaciju dela i lika Boslonara čija pobeda na izborima zasigurno donosi velike posledice po brazilsko društvo.

 

Bolsonaro – oficir koji je možda prihvatio demokratiju

Prva dosta očigledna razlika između Trampa i Bolsonara jeste njihov staž u politici. Bolsonaro skoro 30 godina predstavlja Rio de Žaneiro u Kongresu, a član je Socijalno liberalne partije (PSL) koja pruža alternativu tradicionalnim političkim opcijama poput Radničke partije i Socijaldemokratske partije.

Vojna diktatura vladala je Brazilom sve do 1985. godine, a u to vreme Bolsonaro je bio oficir u brazilskoj vojsci. U prilog tome da je ovo iskustvo bilo formativno za njega  govori i intervju iz 1999. godine u kom poziva na ubistvo Fernanda Kardoza, tadašnjeg predsednika.

”Kroz glasanje ništa se neće promeniti u ovoj zemlji, apsolutno ništa. Promena će se desiti, nažalost, onog dana kada izbije civilni rat i uradi ono što vojni režim nije uradio. Ubiti nekih 30 hiljada, počevši sa Fernandom Kardozom, ne možemo njega izostaviti” izjavio je Bolsonaro.

On je povukao neke od svojih izjava o diktaturi, a potpisao je i izjavu kojom garantuje da će očuvati slobodu medija i izražavanja kada dođe na mesto predsednika.

 

Kompilacija uvredljivih i bizarnih izjava

Tokom godina Bolsonaro je imao pregršt uvredljivih i bizarnih izjava. U raspravi sa jednom ženom Bolsonaro je rekao da je ,,previše ružna da bi je ikada silovao“. Razgovor sa Stivenom Frajom postao je neprijatan kad je Bolsonaro izjavio da nijedan otac nije ponosan na svog gej sina, a jednom prilikom je rekao i da ako “vaš sin počne da se ponaša gej, samo ga udarite i on će promeniti ponašanje“.

Optužen je i za rasizam kada je za crnce u jednom naselju rekao da “svi imaju preko 100kg i niko ništa ne radi“.

Način na koji njegove pristalice ovo opravdavaju jeste da većina kontroverznih izjava potiče iz devedesetih i stoga ih treba tumačiti u duhu vremena. Interesantno je i da pored mizoginih izjava Bolsonaro ima veliku podršku žena.

 

 

Izvor: G1

 

U 2017. silovano je oko 165 žena dnevno

Opšta nesigurnost posebno se odražava na žene. U 2017 godini silovano je više od 60.000 žena, 1.133 je ubijeno usled zločina iz mržnje, dok je 606 slučaja porodičnog nasilja registrovano svakodnevno.

Indeks koji meri zastupljenost konzervativnih stavova u Brazilu upućuje da po svim ključnim indikatorima koje su pratili (istopolni brakovi, legalizacija abortusa, starosna granica za krivična dela, doživotni zatvor za teška ubistva izvršena na svirep način, usvajanje smrtne kazne) dolazi do izrazitog jačanja konzervativnih stavova. 

Druga relevantna istraživanja sa početka oktobra upućuju na to da se 88% ne oseća sigurno, 78% je zabrinuto za budućnost zemlje, a da je pesimizam više izražen kod žena, nego kod muškaraca.

 

 

Kada uzmemo u obzir njegove polarizujuće stavove, ostaje pitanje šta je privuklo glasače koji su ga izabrali nasuprot Federika Hadada, kandidata Radničke partije. Nekoliko faktora se mogu izdvojiti kao presudni za pobedu Bolsonara na izborima.

 

Rasprostranjenost nasilja u Brazilu

Bolsonaro predstavlja tipičnog “red i zakon“ političara koji se zalaže za nultu toleranciju prema kriminalcima, veće prisustvo policije na ulicama i za donošenje zakona kojim bi se olakšalo običnim građanima da poseduju i nose oružje.

Prošle godine u Brazilu dogodilo se 63 hiljada ubistava, što je skoro duplo više nego u Evropi i SAD, stoga nije teško videti zašto bi birači u Brazilu podržali neke od predloženih mera.

“Policajac koji ne ubija nije policajac“ – stav je Bolsonara koji najbolje opisuje njegovu viziju borbe protiv kriminala, ali je nejasno da li bi posledice ovih politika bile pozitivne.

Sigurnosne snage u Brazilu samo prošle godine su prosečno ubile 14 ljudi dnevno što predstavlja povećanje za 20% u odnosu na 2016. godinu, a žrtve su predominantno mladi muškarci iz siromašnih područja.

 

Korupcija koja je zaobišla Bolsonara

Veliko pitanje tokom izbora bilo je da li će Luli da Silvi, bivšem predsedniku i izrazito voljenoj figuri u Brazilu, biti dozvoljeno da se takmiči na izborima usled mnogobrojnih optužbi za korupciju.

Silva je završio u zatvoru, a protiv velikog broja članova Radničke partije vode se istrage za korupciju. Operacija “Perionica“ (Lava Jato) predstavlja jedan od najvećih skandala u istoriji Latinske Amerike koji uključuje sadašnjeg i 2 bivša brazilska predsednika, trećinu Kongresa i brojne biznismene. Kada se skandal razotkrio, mnogobrojne firme su bankrotirale, a radnici otpušteni.

Hadad je tokom predsedničke kampanje izjavio da suđenje protiv Silve i istraga protiv Dilme Ruisef, bivše predsednice, zapravo predstavljaju političku malverzaciju i da će raditi sve da oni budu oslobođeni od optužbi.

Ovo u zemlji u kojoj korupcija predstavlja ogroman problem deluje kao još jedan vid nepotizma i mešanja u nezavisnost pravosuđa.

S druge strane, Bolsonaro iza sebe nema poznate skandale sa korupcijom, a javno je podržao tužioca Serhija Moru koji je odgovoran za Operaciju “Perionica“.

 

Potrebne ekonomske promene

Tokom protekle 4 godine Brazil prolazi kroz ekonomsku krizu koja je započela tokom mandata Dilme Ruisef, a promene zakona o radu i privatizacija državnih preduzeća su samo neki od potrebnih koraka ka ekonomskom boljitku.

Iako je nekada bio protekcionista, Bolsonaro je uz svog  savetnika Paula Guedesa, ekonomiste sa Univerziteta u Čikagu, postao pristalica slobodnog tržišta.

Njegov ekonomski plan podrazumeva sprovođenje mera štednje, privatizaciju ili gašenje državnih preduzeća, smanjenje javne potrošnje i sklapanje međunarodnih trgovinskih ugovora. Bolsonaro je naglasio i značaj debirokratizacije državnog aparata. Ovo mu je donelo naklonost investitora i preduzetnika, ali ostaje pitanje da li će potrebne reforme biti izglasane u Kongresu i sprovedene.

Adre Miljore Freo, programski direktor organizacije Students for Liberty u izjavi za Talas iz Brazila smatra da ono što smo videli jeste ”CNN efekat vesti na birače”.

 

 

”U početku mediji su prvo ismevali Bolsonara, a završili su time što na kraju nisu razumeli kako je moguće da bude izabran za predsednika. Levica je takođe odustala od ozbiljne rasprave i ubeđivanja ljudi u njihovu argumentaciju.

U drugom krugu predsedničkih izbora intenzivirale su se optužbe po principu – ti si nacista, glasaš za nacistu.”

Naš sagovornik upozorava da je to išlo toliko daleko ”da je jedna devojka namerno samoj sebi napravila ožiljke u obliku svastike kao bi stvorila narativ na Fejsbuku i Tviteru kako su je napale pristalice Bolsonara.”

 

 

Najvažnije pitanje sa kojim se Brazil trenutno suočava po mišljenju našeg sagovornika jeste reforma penzionog fonda.

”Poređenja radi, u 2017. deficit budžeta bio je 118,4 milijarde dolara, dok je deficit penzionog sistema 268,8 milijardi. Ukoliko zadržimo isti model, samo ćemo gurati zemlju još dublje u rupu. Tako da će pristup ovoj reformi biti najveći politički izazov za Bolsonara u prve dve godine mandata.”

 

 

U svom pobedničkom govoru Bolsonaro je naglasio značaj demokratije i slobode, kao i da će se boriti za sve Brazilce.

“Ovo je zakletva. Sloboda će nas osloboditi. Sloboda će od nas napraviti veliku zemlju! Imaćemo konstitucionalnu i demokratsku vladu“, izjavio je Bolsonaro tokom pobedničkog govora.

Kao i Tramp, Bolsonaro je sasvim izvesno uspeo da duboko polarizuje brazilsko društvo, ali je istovremeno i ukazao na goruće probleme. Da li će se njegova retorika promeniti sa dolaskom na poziciju predsednika i dalje ostaje nejasno.