Društvo,Vruće teme |
November 1, 2018
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Gage Skidmore

Džordana Pitersona, kliničkog psihologa i profesora psihologije sa Univerziteta u Torontu magazin New York Times nazvao je ”najuticajnijim javnim intelektualcem današnjice na Zapadu”. Gotovo svako njegovo javno pojavljivanje izaziva pažnju globalnih medija.

 

Vidimo se u Amsterdamu

Džordan Piterson izaziva različite reakcije svaki put kada se pojavi na određenom događaju. Miljenik alt-desnice i modernih boraca protiv političke korektnosti i „orvelizacije” društva sa jedne strane, i provokator predstavnika levice sa druge, etablirao je sebe kao svetskog govornika sa misijom da „otrezni“ populacije od nasilne invazije ideja sa ciljem da orobe različite sfere današnjeg života.

Putovanje koje je manje-više počelo intervjuom sa Keti Njuman za britanski Channel 4 lansiralo ga je u svet i dovelo u sredu 31. oktobra i do mog fakulteta Univerziteta u Amsterdamu. Događaj na koji je više hiljada označilo preko interneta da „dolazi“ izazvao je kontroverze od samog starta.

Naime, oko 80 profesora i nekoliko studentskih organizacija potpisali su peticijuu kojoj traže da ideje Džordana Pitersone ne treba biti prisutne na našem fakultetu. Ovo je prouzrokovalo Pitersonovu reakciju koji je u tekstu na svom blogu izneo odgovor, završivši ga listom imena i prezimena svih profesora iz peticije, i rečenicom na kraju: „See you in Amsterdam, you cowards, denouncers and totalitarian wannabes“. Kakav problem imaju ljudi sa Džordanom Pitersonom?

 

Kritičari

Ljudi koji ga kritikuju govore o njegovoj falsifikaciji naučne discipline i zalaženje u pseudonauku, gde svoje statistike kroji po principima koji idu ruku pod ruku sa argumentima koje želi da promoviše. To je, po njima, vrsta manipulacije narodnih masa u kojima on veoma pažljivo bira informacije koje dovode do određenih zaključaka, bez da sagleda druge ili suprotne interpretacije, automatski ih klasifikujući kao, uglavnom, kulturološko-marksističke zavere koje žele da pokore javnu debatu i stvore jednoumlje, ono protiv čega se on od početka navodno i bori.

Jako je teško konfrontirati ga baš zbog ovih razloga što je evidentno u svakoj debati u kojoj je imao protivnika. Falsifikacione tehnike je nemoguće pobediti jer na svaki kontraargument osoba je u mogućnosti da dodatno redefiniše šta je prethodno rekla i time izbegne napad.

Sa druge strane, postoji kritika Džordana Pitersona upućena publici koju njegove ideje stvaraju – iliti aktuelna alt-desnica koja je u porastu u svetu, najviše zbog njegovih govora o političkoj korektnosti koji koincidiraju sa pogledima Donalda Trampa i ostalih desničara. Ljudi često karakterišu njegove govore o feminizmu i odnosu žena i muškaraca kroz isticanje njegovog navodnog seksizma i mizoginijie.

Kao osoba koja se zalaže za jednakost mogućnosti, ali ne i jednakost ishoda, često je na meti feminističkih pokreta koji to interpretiraju to kao napad na ciljanu jednakost među polovima, i njegovu nesposobnost da prihvati konsenzus da su žene u stvari u inferiornom položaju u odnosu na muškarca.

 

Podržavaoci

Da nesumljivo ima više pristalica nego neistomišljenika u svetu govori i činjenica da je njegova knjiga „12 pravila za život“ prodata u preko 2 miliona primeraka što je gotovo nemoguće u akademskoj sferi iz koje dolazi.

Pored toga, milioni ljudi prate njegove intervjue, govore, a nedavno je po svetu rasprodao sale u kom god gradu da se nalazio. Iako sam donekle uspeo da ispratim njegov uspon, zanimalo me je da prisustvujem događaju uživo i osetim atmosferu koju njegova pojava stvara. Dolaskom na fakultet oko sat i po vremena pred početak zatekao sam prisustvo obezbeđenja i policije, dok je sama sala u kojoj se održavala diskusija već bila do pola puna. Kroz publiku su prolazili aktivisti sa raznim pamfletima između ostalog jedan je naslovljen „12 primedbi na Džordana Pitersona“, aludirajući na njegovu knjigu koja takođe ima 12 tačaka.

 

Predavanje

Izlaskom na scenu nastala je tišina. Uz povremene uzvike iz pozadine, ceo razgovor je protekao mirno i bez ikakvih incidenata. Ljudi koji su mu na kraju postavili pitanja delom su hteli da ga isprovociraju a drugi istinski želeli da nešto nauče. Izdvojio bih pitanje jedne devojke „Na koji način se treba boriti protiv radikalne muške agresivnosti“, na šta je Piterson odgovorio da nije siguran šta to zapravo znači, i da za mnoge debate uopšte ne postoje definicije izraza koji kroz njih prolaze, čime je nemoguće voditi debatu jer ona može otići u bilo kom pravcu interpretiranja.

Mišljenje koje sam stekao o njemu kao pojavi jeste da definitivno zna šta govori i kako se ponaša. Njegovo držanje je oblikovano tako da ima dozu agresivnosti u svojem govoru i pristupu, što ga čini nadmoćnim u odnosu na svoje sagovornike. Dikcija mu je gotovo savršena, svaku bitnu reč ili rečenicu ume dodatno da naznači tako da odzvanja u ušima slušalaca. Nema sumnje da je izuzetan govornik i da je sve što govori hiljadama puta prošlo i oblikovalo se kroz njegovu glavu. Nijednom nije zastao niti izgubio nit misli. Nakon samo sat vremena uspeo je da kupi celu salu i to jednim veoma lukavim, ali verovatno i iskrenim potezom.

 

Suze Džordana Pitersona

Kao neko ko često govori o potrebama muškaraca da plaču i da se ne stidi toga da i sam neretko ume da zaplače, upravo je to uradio pri kraju celog događaja. Naime, govoreći o tome da mu nakon što je izašao iz anonimnosti ljudi prilaze gde god se nalazio i otvaraju svoje duše baš njemu jer mu iz nekog razloga veruju, počeo je da plače.

Ovaj izraz emocije je kontradikcija njegove prezentacije kao jakog, predodređenog i gotovo nadmoćnog čoveka i ubrzo ga je pretvorila u osobu sa kojom se treba saosećati i koju treba sažaljevati. Nakon gromoglasnog aplauza podrške, uspeo je da „kupi“ celu salu. U tom trenutku mislim da nije bilo osobe koja u sebi nije pomislila: „pa i on je čovek na kraju krajeva“.

 

 

Granica između kritike i zabrane

Izuzetno je teško izbeći bilo kakav vid kritike u eri globalizovanog javnog prostora. Ljudska sposobnost artikulisanja misli u argumente se neminovno poklapa sa rizikom uvrede i bivanja uvređenim. Nije moguće stvarati nezavisna mišljenja u nedvosmisleno sve heterogenijem svetu u ideološkom smislu bez da ona u jednom trenutku ne naiđu na opoziciju i konflikt, jer hteli mi to ili ne, univerzalni moralni kodovi ne postoje kao ni singularnost ciljeva ka kojima društvo teži.

Sa tim u vezi, kritika Džordana Pitersona, kanadskog profesora koji je stekao svetsku popularnost u poslednje dve godine, kao i drugih javnih intelektualaca ne sme biti zasnovana na kategorizaciji i stereotipizaciji njih i njihovih ideja u kalupe već razvijenih spektara jer se time vrši destrukcija javne debate i homogenizacija ideološke sfere.

Oni koji se ne slažu sa njegovim pogledima na svet neretko traže njegovu zabranu i izolovanje iz javnog prostora čemu je konsekvenca jednoumlje i urušavanje baš onih demokratskih principa i sloboda za koje se dotični bore. Zbog toga smatram da svakoj ideji treba pristupiti sa oprezom, a da jedino ideje čija je direktna posledica ugrožavanje drugih treba zabraniti, što svakako nisu ideje Džordana Pitersona zbog čega je apsurdno ne dozvoliti mu da govori, slagali se mi ili ne sa njegovim stavovima.

 

Svet opasnih ideja današnjice

Živimo u svetu opasnih ideja. Ne, to ne znači da je borba protiv njih njihova zabrana, jer se uglavnom pokazalo da svaki pokušaj cenzure misli dovodi do dodatnog razdvajanja društava i izolovanja određenih segmenata populacije, što opet dodatno prouzrokuje stvaranje novih radikalnih ideja.

Takođe, to ne znači da ne treba da postoje zakoni koji civilizuju javnu scenu i određuju osnove ispravnog i pogrešnog, kao na primer zabrana fašističkih načela i organizovanja ljudi u mržnji prema drugima. Borba protiv opasnih ideja mora između ostalog biti kroz nuđenje alternativa koje su inteligentne, razumne i pre svega opipljive za obične građane koji određuju rezultate izbora i generalni konsenzus društava. Da li ideje Džordana Pitersona imaju za cilj da unaprede društvo ili pak da ga unište, ostaje na svakom od nas pojedinaca da zaključimo, da podržimo ili bezrezervno kritikujemo.

Zvanični sajt Džordana Pitersona: https://jordanbpeterson.com 

YouTube kanal: https://www.youtube.com/user/JordanPetersonVideos/featured  

Zvanični Tviter nalog: