Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Trenutno je u skupštinskoj proceduri Predlog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je 24. septembra usvojila Vlada Republike Srbije.

Organizacije Partneri Srbija i SHARE fondacija pripremile su zajednički tekst amandmana na član 40 Predloga Zakona.

Reč je o, kako kažu, rešenju koje je usvojila Vlada a koje je u koliziji sa članom 42 Ustava Srbije koji predviđa da se prikupljanje, držanje obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom.

„Pravno ograničenje kojim se policiji, obaveštajnim agencijama ili privatnim kompanijama omogućava da zadiru u privatnost građana samo kada je to propisano zakonom, izbrisano je iz Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je Vlada Srbije usvojila na sednici 24. septembra, a koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri“, navodi se u saopštenjima ovih organizacija.

Dodaju i da je ovakvo rešenje u suprotnosti sa stavom Ustavnog suda i mišljenjima i praksom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Gostujući na televiziji N1, Poverenik Rodoljub Šabić istakao je da je u Vladinom Predlogu „izbačena jedna reč na dva mesta, koja se zove – zakon, to znači da ono što je zakonom osigurano da ta ograničenja podrazumevaju, da se neće više utvrđivati zakonom nego – nekako, a nije najjasnije ni ko će to raditi.“

 

Kada se šteta po privatnost jednom napravi – posledice su nepovratne

Uroš Mišljenović iz organizacije Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) onjašnjava za Talas kakve su praktične posledice usvajanja ovakvog zakonskog predloga:

„U Srbiji postoji više od 300.000 subjekata, iz privatnog i javnog sektora, koji prikupljaju i dalje koriste naše lične podatke.

Ukoliko predloženi član zakona bude usvojen, biće upitno u kojoj meri će ovi subjekti moći adekvatno da u konkretnim slučajevima procene postojanje osnova za ograničenje prava građana iz Zakona.“

 

 

U organizaciji smatraju da ovako široko postavljene mogućnosti rukovalaca stvaraju prostor za diskreciju što, kako kaže, može rezultirati zloupotrebama ili greškama u radu subjekata koji imaju naše podatke.

„A kada se šteta po privatnost građana jednom napravi, tako što se podaci upotrebe na pogrešan način, posledice su nepovratne.“

Kada je reč o usvajanju njihovog amandmana, Mišljenović kaže da imaju potvrdu da će neko od narodnih poslanika biti formalni predlagač, što znači da će se otvoriti rasprava o amandmanu:

„Podršku inicijativi dalo je do sada više od 30 organizacija civilnog društva, dok je Poverenik izneo srodne kritike na isti član Predloga zakona. Ovo treba da bude motiv više da narodni poslanici sagledaju značaj problema koji može da nastane.

Nadamo se uspehu amandmana u Narodnoj skupštini jer je ovo pitanje od interesa za svakog građanina Srbije, uključujući i narodne poslanike iz pozicije i opozicije.“, zaključuje Mišljenović.

 

Država ne shvata značaj zaštite podataka i ne pristupa joj ozbiljno

Danilo Krivokapić iz SHARE fondacije ocenjuje za Talas da je odnos države prema zaštiti podataka takav da joj uopšte ne daje na značaju i da se to najbolje vidi na konkretnim primerima iz prakse:

„Imali smo, nažalost, više takvih primera – jedan je slučaj Agencije za privatizaciju na čijem sajtu su neovlašćeno objavljeni podaci 5 miliona građana. Taj prekršajni postupak je zastareo, a država je ugasila Agenciju.“

Krivokapić navodi i primer aplikacije Izabrani doktor gde je Poverenik zabranio obradu podataka što, kako kaže, retko radi:

„I šta je bio odgovor? Ministar zdravlja je rekao da se na ovakve primedbe ne treba obazirati.”

“Dakle to je odnos države prema ovom pitanju, a pitanje je vladavine prava.“

 

Danilo Krivokapić, sagovornik na portalu Talas,rs

 

Naš sagovornik objašnjava da jedan amandman neće popraviti Zakon jer nije to jedino što ne valja – ali da bi bio uspeh ukoliko bi se pokrenula rasprava među narodnim poslanicim o značaju privatnosti i zaštite podataka.

„O tome koliko je ovo pitanje važno nam govori slučaj Kembridž analitike i Marka Zakerberga – on je dva dana svedočio pred američkim Kongresom.”

“S druge strane, u Srbiji se ovo pitanje tretira kao samo jedna od kockica koje treba štiklirati na putu ka EU. Jedino čime se Ministarstvo pravde vodilo prilikom izrade ovog Zakona jeste usklašenost sa evropskom regulativom – nikoga ne interesuje kako će primena izgledati“, zaključuje Krivokapić.

 

Imajući u vidu alarmantne slučajeve ugrožavanja zaštite podataka o ličnosti, jasno je da je Srbiji preko potrebno razmatranje i raspravljanje o značaju ovih pitanja.

Reakcije poslanika na amandman organizacija civilnog društva pokazaće kolika je spremnost da se Narodna skupština pozabavi ovim pitanjem koje je ključno za vladavinu prava u Srbiji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *