Šta možemo da uradimo da bismo ubrzali ekonomski rast Srbije?
Vreme čitanja: 3 minuta

Fiskalni savet je pre nekoliko dana objavio još jedan izveštaj o fiskalnim kretanjima u tekućoj i projekcijama za narednu godinu. Pored toga što je Fiskalni savet do sada uspeo da sačuva svoju nezavisnost u radu, njegove projekcije su takođe za sada bile prilično tačne, a njegovi članovi su svojim nastupima u javnostima i argumentovano kritički govorili o merama nekoliko prethodnih vlada.

 

Trenutne stope rasta su privremene – trend rasta je nizak

U najnovijem izveštaju Fiskalni savet govori o niskom ekonomskom rastu kao o pojedinačno najvećem problemu ekonomije Srbije. Javne finansije su sada održive, javni dug pada, kao i rashodi na kamate, nema deficita već budžet beleži suficit, zato je sada najvažnije posvetiti se tom problemu.

Iako se Srbija nalazi u vrhu zemalja po visini rasta u prvom polugođu, Fiskalni savet upozorava da je to posledica pre svega niske osnovice iz prethodne godine – koju su obeležile suša koja je oborila poljoprivrednu proizvodnju, ali i pad proizvodnje u EPS-u usled lošeg planiranja.

Njihova procena je da će rast usporavati, da bi dostigao oko 4,4% na kraju godine.

Međutim, kada se isključe svi kratkoročni činioci, ekonomski trend iznosi tek 3,5-4% rasta godišnje, što je lošije ili tek isto koliko i ekonomski trend zemalja Centralne i Istočne Evrope, koje su ekonomski razvijenije od Srbije.

Sa tako niskim stopama ekonomskog rasta, Srbija ne može da počne da ekonomski pristiže ni ove zemlje.

 

Trend ekonomskog rast; Izvor: Fiskalni savet

 

Mere za ubrzanje rasta: kako najbolje potrošiti oko 450 miliona evra

Da bi se nivo trenda ekonomskog rasta povećao, neophodno je na tome detaljno raditi. Preporuke Fiskalnog saveta su da se fiskalni prostor koji će se otvoriti povećanjem javnih prihoda usled privrednog rasta, te smanjivanjem rashoda za kamate (oko 450 miliona evra u narednoj godini) iskoristi tako da se potpomogne rast.

Pre svega, njihovi predlozi su sledeći:

1. Povećanje rashoda za javne investicije u putnu i železničku infrastrukturu (100 miliona evra + 100 miliona evra iz drugih izvora da bi udeo ovih investicija ostao nepromenjen rastom BDP-a)
2. Povećanje rashoda za javne investicije u oblasti zaštite životne sredine (100 miliona evra)
3. Smanjenje nameta na rad sa predviđenih 63% neto zarade na 60% (200 miliona evra)
4. Poboljšanje privrednog ambijenta

Povećanje rashoda za transportnu infrastrukturu trebalo bi da kratkoročno poveća nivo rasta, ali pre svega da poveća nivo infrastrukture koji je neophodan da bi se eliminisala uska grla i podržale strane i domaće investicije.

Od puteva, tu se pre svega misli na Koridor 11, obilaznicu oko Beograda, a od železničke infrastrukture na elektrifikaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, kao i na prugu ka Budimpešti.

Javne investicije u oblasti životne sredine bi trebalo prvo započeti izradom tehničke dokumentacije, a Fiskalni savet potom predlaže usmeravanje ove sume da bi se dovršili već započeti projekti iz oblasti upravljanja otpadom i prečišćavanja vazduha i vode.

 

Predviđeno smanjenje nameta na rad u iznosu od 200 miliona evra može da znači dve stvari:

Prva opcija jeste povećanje neoporezivog dela zarade sa sadašnjih 15.000 na 28.000 dinara. To znači da bi oporezivanje zarada bilo progresivnije – najveće rasterećenje osetili bi oni koji primaju najniže plate, a nešto manje oni koji primaju prosečne ili visoke plate.

Druga mogućnost je linearno smanjenje doprinosa koje plaća poslodavac sa 17,9 na 16% bruto zarade.

Glavni cilj ove politike bilo bi povećanje konkurentnosti privrede u inostranstvu i povećanje izvoza i otvaranje novih radnih mesta.

 

Loše poslovno okruženje i dalje veliki problem

Dugoročne mere tiču se oblasti vladavine prava i reforme javne administracije, za koje Fiskalni savet već godinama govori da su u veoma lošem stanju i značajno onemogućavaju privredni razvoj.

Fiskalni savet pored toga, iako pozitivno ocenjuje odluku o ukidanju privremene mere o smanjenju penzija (što su oni već ranije predlagali), daje vrlo negativnu ocenu izmenama Zakona o PIO kojim se uvodi do sada nepostojeći visoki nivo diskrecionih odluka vlasti o nivou penzija, umesto da se stanje vrati na prethodnu zakonsku indeksaciju koja bi uključivala stope inflacije i ekonomskog rasta.

Takođe, Fiskalni savet predlaže i ukidanje privremene mere o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, pošto je ukupan broj zaposlenih već manji, a to može da ima značaj uticaj na kvalitet pružanja javnih usluga.

Umesto toga, zalažu se (opet kao i prethodnih godina) za targetirane reforme javne administracije i reformu sistema zarada.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *