Sledeće godine neće biti visokog ekonomskog rasta – možemo li da preokrenemo taj trend?
Vreme čitanja: 4 minuta

Iako nije bila jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, kako je predsednik Vučić tvrdio, Srbija je u prvoj polovini ove godine imala impresivan rast. Od nje su viši rast u Evropi imale samo Irska, Island, Turska, Malta i Poljska.

 

Ekonomski rast u prvoj polovini 2018, Izvor: Eurostat

 

Međutim, slika nije tako ružičasta kao što se čini na prvi pogled.

Ekonomski rast Srbije u ovoj godini, a naročito u prvom polugođu, posledica je vrlo niske osnovice iz prethodne godine, pošto je rast BDP-a u 2017. iznosio tek 2% (nakon revizije podataka o visini BDP-a koju je ove godine izradio RZS).

 

Ekonomski rast u 2017; Izvor: MMF

 

Na visok rast su posebno uticali poljoprivreda, građevina i rudarstvo i generisanje električne energije. Prošle 2017. bila je suša koja je imala jak negativan uticaj na nivo poljoprivredne proizvodnje.

Pored toga, u 2017. godini došlo je do neplaniranog pada proizvodnje struje usled lošeg planiranja u okviru EPS-a, dok je građevinarstvo tokom prethodne godine imalo neravnomeran raspored – visok rast u drugoj polovini godine, ali zato i pad tokom prve polovine.

Usled toga,  privredni rast u ovoj godini je nešto viši nego što je to očekivano jer je privredni rast u prethodnoj godini bio niži.

 

Šta kažu projekcije ekonomskog rasta za Srbiju?

U ovom polugodištu doći će do usporavanja rasta, čak i ako sve nastavi da ide dobro, pošto će se polako povećavati osnovica.

Stanje u EPS-u i proizvodnja struje su se oporavili i stabilizovali u drugoj polovini prošle godine, a kako je u tom polugođu došlo i do oporavka građevine, ova dva privremena uticaja na rast će se iscrpeti. Ostaje samo doprinos poljoprivrede jer su posledice suše bile tokom cele sezone.

Samim tim, ekonomski rast će usporiti u drugom polugodištu, gde su procene Fiskalnog saveta da će iznositi oko 4%. Time će ekonomski rast iznositi negde oko 4,4% na godišnjem nivou.

Projekcije rasta u 2019. godini pokazuju da će Srbija, i pored velikog zaostatka u dohotku po glavi stanovnika, opet imati ekonomski rast koji neće biti viši od proseka zemalja u tranziciji koje su postale članice EU.

To znači da Srbija ni naredne godine neće uspeti da smanji zaostatak ni za najmanje razvijenim od ovih zemalja, kao što su Bugarska ili Rumunija, a kamoli za uspešnijih zemljama poput Češke ili Slovačke.

 

Projekcije rasta za 2019; Izvor: MMF

 

Kada se odbiju svi ovi privremeni činioci koji kratkotrajno utiču na kretanje BDP-a, dobija se trend ekonomskog rasta.

On je u Srbiji procenjen na 3,5-4% na godišnjem nivou.

Imajući u vidu loše skorašnje rezultate, ovo ne deluje loše, ali zato treba da se poredimo sa drugim zemljama u tranziciji.

Fiskalni savet kao trend ekonomskog rasta procenjuje 4% za zemlje u tranziciji, a za Srbiju 3,5- 4%. Prema tome, videćemo da Srbija ni u tom slučaju ne napreduje u odnosu na zemlje u tranziciji koje su postale članice EU.

 

Trend ekonomskog rasta; Izvor: Fiskalni savet

 

Nivo trenda ekonomskog rasta u Srbiji u optimističnoj prognozi jednak je ekonomskom trendu 11 zemalja u tranziciji koje su postale članice EU.

Pesimistična prognoza kaže da Srbija zapravo ima čak i nešto niži nivo trenda ekonomskog rasta od ovih zemalja i pored toga što ima niži nivo dohotka, pa bi se moglo očekivati da njena privreda brže raste.

Ovo znači da Srbija ne napreduje dovoljno ekonomski brzo ni da bi u doglednoj budućnosti sustigla Bugarsku ili Rumuniju, a kamoli razvijenije bivše zemlje u tranziciji kao što su Češka ili Estonija, da ne spominjemo razvijene zemlje Evrope.

 

Neophodan nam je bolji privredni ambijent

Da bi srpska privreda zaista počela da se razvija i sustiže druge zemlje, neophodno je da na duži rok ima značajno više stope ekonomskog rasta, barem 1 – 2 procentna poena više nego sada.

Da bi se za to stvorili preduslovi, neophodno je da se napravi privredni ambijent koji bi to podržao: da se uvede efikasna vladavina prava (od nezavisnosti sudstva do efikasne javne administracije), uvede osnovna predvidljivost regulatornog okvira i smanje parafiskalni i nameti na rad, što bi srpsku privredu učinilo konkurentnijom u inostranstvu.

Ne postoji, dakle, jednostavno i brzo rešenje – potrebno je sistemski reformisati našu privredu kako bi mogla da, za početak, sustigne zemlje u tranziciji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *