Foto: iStock
Juče je u Skupštini grada Beograda usvojen rebalans budžeta kojim je predviđeno uvećanje prihoda za 2 milijarde dinara: ukupno 105,8 u odnosu na prethodnih 103,7 milijardi.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić (budući da gradonačelnik Radojičić nije prisustvovao sednici) izjavio je da su prihodi veći usled poreza na zarade, većih doprinosa za građevinsko zemljište i dobiti gradskih preduzeća.
Peđa Mitrović, odbornik u Skupštini Beograda, objašnjava za Talas da su gradska preduzeća jedna od najproblematičnijih stavki ovog budžeta i rebalansa jer se radi ili o prikrivenom oporezivanju građana ili o prikrivenom zaduživanju:
„Javna komunalna preduzeća (JKP) su 2012. godine u budžet grada uplaćivala 50% svoje neto dobiti što je iznosilo 500 miliona dinara. U međuvremenu je aktuelna gradska vlast povećala obavezu uplate na 85% neto dobiti, ali su uplate skočile na 5.5 milijardi dinara ili 11 puta.“
Kako je ovo moguće?
Mogući profit javnih preduzeća košta svako domaćinstvo 75 evra godišnje
Mitrović kaže da je obrazloženje to da JKP danas posluju neuporedivo bolje nego pre, što je osnov za povećanje planiranih prihoda:
“Ako je ovo tačno, onda se ovde radi o prikrivenom oporezivanju građana koje svako domaćinstvo košta 75 evra godišnje, jer svrha JKP nije da prave profit i da od tog profita finansiraju Grad, nego da pružaju javne usluge građanima po pristupačnoj ceni i uz zadovoljavajući kvalitet.
Ako profit i postoji, onda znači da je cena usluge previsoka i treba da se smanji, jer ne zaboravimo da su ova preduzeća monopolisti i da konkurencije nema.“
Dodaje da se boji da je ipak reč o nečemu drugom – da je sva dobit samo knjigovodstvena i da se ta neto dobit podiže nerealnim revalorizacijama imovine i odloženim poreskim rashodima.
Samo poslovanje preduzeća je gore nego pre šest godina i to se nedvosmisleno vidi iz priložene tabele:
Iznosi u hiljada dinara; Izvor: APR
Stanje investicija u Beogradu je neodrživo
Kao najzanimljivije stavke rebalansa naš sagovornik izdvaja investicije jer je, kako kaže, stanje neodrživo:
„Gradska vlast planira svega 11,5% budžeta za investicije, odnosno 12,2 milijarde dinara, a sasvim je izvesno da će one do kraja godine biti i značajno manje jer je realizacija u prvih šest meseci katastrofalna – svega 2,5 milijardi RSD odnosno 14% plana.
Zabrinjavajuće je da ovaj trend traje od smene vlasti 2014. godine – cela štednja grada se, po starom pravilu, slomila na investicijama što je najgori način da štedite.“
„Politički vam čuva rejting jer se nikome ne zamerate, ali je neodrživo i neodgovorno, jer infrastruktura propada i u jednom trenutku će doći na naplatu.“
Javni prevoz je, kao i EPS, tempirana bomba
Mitrović naglašava i eksploziju rashoda za javni prevoz koja se desila u istom periodu.
„Kao što je Fiskalni savet i upozoravao, a vlast nije slušala: šta je EPS bio za republički budžet, to je javni prevoz postao za gradski – tempirana bomba.“
„Rebalansom trošimo 2,4 milijarde dinara više, odnosno ukupno preko 27 milijardi dinara samo ove godine na dotaciju javnih i privatnih firmi. Pre samo četiri godine, grad je javni prevoz dotirao sa 14 milijardi RSD.”
Kako kaže, za sada nema nikakvog rešenja na horizontu, uprkos “obećanjima gradskih čelnika da će problem rešiti nakon što ih za govornicom pritisnete ovim brojevima”.
Rebalans je u Srbiji izvor političke zloupotrebe
Vesić je u Skupštini Beograda izjavio da je osnovni budžet uvek niži od rebalansa, dok Mitrović ističe da nema pravila i da su moguća oba scenarija:
„Skupština na kraju godine usvaja budžet Grada za narednu godinu i planira prihode i rashode u skladu sa procenama o budućem kretanju.
S vremena na vreme može doći do toga da plan nije dobar jer su prihodi ili rashodi zbog nepredviđenih okolnosti veći ili manji od plana i tada mora da se izvrši korekcija budžeta u skladu sa novom realnom situacijom. I to se zove rebalans – dakle, nema pravila, moguća su oba scenarija.“
Ipak, zaključuje, rebalans je u Republici Srbiji izvor političke zloupotrebe:
„U tom međuvremenu od usvajanja budžeta do rebalansa, pravilo je da dolazi do probijanja tekućih rashoda poput subvencija i javnih nabavki i podbacivanja u realizaciji kapitalnih rashoda/investicija (što zbog loših planskih kapaciteta vlasti, što svesno), pa se rebalansom sredstva namenjena investiranju prebacuju u tekuću potrošnju koja je, verujem da svi to odlično znamo, izvor korupcije i političke kupovine glasova.“
Povećanje prihoda od poreza na zarade donosi 869 miliona dinara
Jedan od izvora povećanja prihoda jesu i porezi na zarade koji u rebalansu donose dodatnih 869 miliona dinara. Da li postoji osnov za smanjenje opterećenja zarada iznad najavljenih 0,75%?
Naš sagovornik veruje da postoji i da je samo potrebna politička volja da se smanje, ili bar ne povećaju, neki rashodi kako bi neto efekat na deficit bio nula, a time smanjenje finansijski održivo:
„Ako želimo privredni rast, moramo da rasteretimo privredu i finansijski, ali i sa propisima.“
Pohvalna stavka rebalansa: više sredstava za predškolske ustanove
Mitrović ističe da postoje i pozitivne mere i da je pohvalno to što gradska vlast izdvaja veća sredstva za smeštaj dece u privatne predškolske ustanove:
„Prema rebalansu, povećanje za ovu kategoriju rashoda je 1,1 milijarda RSD.
Kapaciteti obdaništa u Beogradu su jedan od najvećih problema, pa iako ovo nije trajno i sistemsko rešenje, dobro je da je bar interventno nešto urađeno“, zaključuje Peđa.