Ne, nova pesma Beogradskog sindikata nije cenzurisana
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Vikipedija

Beogradski sindikat (BS) je 6. oktobra objavio svoju novu numeru „Dogodine u Prizrenu“ u saradnji sa etno grupom „Trag“.

Dostupna na Jutjubu, trenutno ima nešto ispod milion pregleda. Ipak, u saopštenju BS za medije navodi se da su „bili žrtve perfidne cenzure od strane Jutjuba“, što su neki mediji i preneli:

Štaviše, list Večernje novosti u svojoj vesti od 10. oktobra navodi: „mada je “Jutjub” cenzurisao spot na zvaničnom kanalu BS, on se bez problema može videti na društvenim mrežama, ali i na onlajn video-platformi “Rutjubu”, ruskoj verziji “Jutjuba”.

Dakle, pre svega – spot nije zabranjen na Jutjubu:

 

 

U izjavi za Večernje novosti, Feđa Dimović iz BS detaljnije objašnjava da se cenzura ogleda u tome što su primili poruku od Jutjuba u kojoj piše da razmatraju da zabrane spot zbog uznemirujućeg sadržaja:

„Kao posledica toga momentalno smo uklonjeni sa trendinga, gde smo od nedelje uveče bili na poziciji broj 1 – kaže Feđa Dimović, jedan od članova BS“, pišu Novosti.

Inače, u momentu pisanja ovog teksta, pesma je ponovo “prva na trendingu

Šta se zapravo desilo?

 

Jutjub se u određenoj meri oslanja na prijave korisnika

Bojan Perkov iz SHARE fondacije objašnjava za Talas da se Jutjub, imajući u vidu količinu sadržaja koja se postavlja, u jednom delu moderacije sadržaja oslanja na prijave korisnika u vezi sa sadržajem koji po njihovom shvatanju krši pravila platforme, ili “Community Guidelines” u slučaju Jutjuba.

„Kao što je navedeno u prvoj poruci Jutjuba upućenoj BS-u, Jutjub ne dozvoljava postavljanje nasilnog sadržaja čiji je primarni cilj da bude “šokantan, senzacionalan ili takav da ukazuje nepoštovanje”, s tim da su izuzetak sadržaji postavljeni u obrazovnom, naučnom, umetničkom ili dokumentarnom kontekstu.

Ovaj slučaj nas vraća na opšte probleme sa upravljanjem sadržajem na onlajn platformama i netransparentnim postupkom moderacije, da li to rade ljudi ili algoritmi, ali nam istovremeno daje primer postupanja kako situacija ne bi eskalirala, npr. u komentarima ispod videa ili društvu uopšte u nekim ekstremnijim slučajevima.“

 

 

Perkov dodaje da je jedan od problema i razumevanje lokalnog konteksta jer je pitanje koliko Jutjub, odnosno njegov vlasnik Gugl, ima zaposlenih koji razumeju srpski jezik i poznaju društvenu situaciju, kao i koliko su ti ljudi obučeni da prepoznaju da li je nešto problematično.

„Imajući u vidu da je spot privukao dodatnu pažnju javnosti upravo zbog ovog slučaja, čini se da tradicionalne cenzorske metode ipak ne funkcionišu na internetu“, zaključuje naš sagovornik.

 

Nema reči o cenzuri kada je ne sprovodi država

Nikola Parun, politikolog i stručnjak za komunikacije, kaže da je način na koji BS komunicira sa javnošću problematičan:

„Netačno, histerično, nedoraslo. I namerno. Zreli ljudi ne kukaju zbog gluposti, a oni biraju da truju.“

 

Ako ovaj slučaj nazivamo cenzurom, kao što pojedini mediji rade, koju reč da iskoristimo kada do cenzure zaista dođe?

Foto: Medija centar Beograd

 

Parun ističe da je Jutjub firma koja ima svoja pravila, uslove i procedure:

„Kada ti dovoljno ljudi prijavi sporan sadržaj, oni ta pravila primenjuju.”

“Sve i da je direktorka YT lično uzela pare od Bedžeta Pacolija da “skine” video, opet nema govora o cenzuri kada je ne sprovodi država.“

Dodaje i da nije siguran zašto je ovo uopšte tema budući da je spot sve vreme dostupan.

„Spot je sve vreme online, vrti preglede i skuplja lajkove. Dakle, radi sve što zbog čega su ga heroji trendinga i napravili“, zaključuje.

 

Kada sve nazivamo cenzurom, relativizujemo taj pojam

Kao što se da zaključiti iz izjava naših sagovornika, ovde nije reč o cenzuri. Cenzura postoji kada je neki sadržaj zabranjen za emitovanje, što sada nije slučaj.

Korisnici društvenih mreža i platformi imaju mogućnost da sadržaj koji smatraju neprikladnim prijave – a na samoj kompaniji je da odluči kako će reagovati. Jutjub nije javni servis i nije dužan da bilo kome opravdava svoje odluke, mada je i to suvišno isticati budući da „Dogodine u Prizrenu“ i dalje možemo da gledamo na njihovoj platformi.

Ako ovaj slučaj nazivamo cenzurom, kao što pojedini mediji rade, koju reč da iskoristimo kada do cenzure zaista dođe?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *