Miloš Nikolić

Glavni urednik

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Flickr, Gage Skidmore

Predsednik SAD-a Donald Tramp potpisao je tokom prethodnog vikenda zakon kojim se uspostavlja nova agencija za međunarodni razvoj.

Od Trampovih obećanja da će radikalno da promeni pristup po pitanju međunarodne razvojne pomoći koju Amerika obezbeđuje nerazvijenim državama, došli smo do toga da Tramp prihvati dvopartijski dogovor koji je Senat potvrdio velikom većinom početkom oktobra.

Nova agencija zvaće se Finansijska korporacija za  međunarodni razvoj ili skraćeno DFC (U.S. International Development Finance Corporation). Budžet u narednih 5 godina za ovu agenciju biće 60 milijardi dolara.

Poređenja radi, budžet USAID-a za narednu 2019. godinu je oko 40 milijardi dolara. Stručnjaci za međunarodni razvoj određuju formiranje ove nove agencije kao najveću promenu na polju američke razvojne pomoći u poslednjih 15 godina.

Promena je utoliko veća jer dolazi u vreme administracije Donalda Trampa za koju se očekivalo da će imati fiskalno znantno konzervativniji i ograničeniji pristup po pitanju plasiranja razvojnih dolara američkih poreskih obveznika širom planete.

Međutim, kao i mnoge druge stvari u vezi sa Trampom, i ovo predstavlja iznenađenje. Kao i mnoge stvari u vezi sa Trampom, takođe, i ova pojava ima veze sa Kinom.

 

Kineska diplomatija i javni dug država

Američki potpredsenik Majk Pens je, tokom svog govora u Hadson Institutu dan pošto je američki Senat izglasao formiranje pomenute agencije, opomenuo da Kina koristi “diplomatiju zanovanu na javnom dugu”, odnosno da zemlje Azije, Afrike, Evrope, pa i Južne Amerike, kao korisnici kineskih kredita za razvoj infrastrukture lako mogu da zapadnu u svojevsrsnu “zamku diplomatije zasnovanu na javnom dugu” (debt-trap diplomacy).

Ambicija Kine za izgradnjom tzv. novog puta svile podrazumeva uvećanje kapaciteta i unapređenje kvaliteta uglavnom transportne infrastrukture kako bi se Kina povezala sa novim tržištima kako u Evropi i Aziji, tako i u Africi.

Budući da Srbija povezuje Mediteran sa Srednjom Evropom, ona je važna tačka na Novom putu svile. 

Ovo samim tim znači da će i Srbija moći da računa na kreditno finansiranje infrastrukture od strane Kine. Izazov koji ovde postoji jeste pomenuta opasnost od naglog uvećanja javnog duga koji nastaje kao posledica kineskih zajmova.

Kao česti primeri navode se slučajevi Šri Lanke, Malezije i Mjanmara. Međutim, da li je ovo jedini izazov u vezi sa kineskim kreditima?

 

Korozivni kapital Kine – zašto kineski kapital može da bude opasan

Ovakvo globalno netransparentno ponašanje Kine jeste jedan od ključnih razloga zašto će administracija Donalda Trampa na predstojećem samitu G-20 koji će biti održan u novembru u Buenos Ajresu zahtevati usvajanje seta zajedničkih globalnhih pravila po pitanju međunarodnog kreditiranja i ulaganja u razvoj infrastrukture.

Ideja je da se, zahtevajući transparentnost i odgovornije finansijsko ponašanje, države potencijalni primaoci kineskih kredita upozore na opasnost od prezaduživanja, produbljivanja korupcije, klijentelizma odnosno privilegovanih interesa.

Istraživačka laboratorija AidData američkog univerziteta Vilijem i Meri objavila je javno dostupnu interaktivnu mapu 3.485 različitih projekata finansiranih od strane kineske vlade u 138 država.

Ova mapa predstavlja najsveobuhvatniji javni prikaz kineske razvojne pomoći različitog oblika u celom svetu.

Po klasifikaciji Svetske banke, Srbija ne pripada državama koje bi bili potencijalni primaoci pomoći nove američke agencije DFC. Države u Aziji koje su do sada već primile ozbiljnu podršku od Kine kao što su Pakistan, Tadžikistan, Kirgistan, Kambodža, Šri Lanka ili Mjanmar jesu primeri država koje zadovoljavaju kriterijume da postanu kandidati.

Kao i svake druge, i kineske investicije, posebno infrastukturne, jesu poželjne i dobrodošle. Međutim, uočeni trendovi po pitanju tajnih ugovora, korupcije, kao i lošeg finansijskog upravljanja, stvaraju opravdanu bojazan o nekim lošim sporednim efektima.

Na panelu Centra za međunarodno privatno preduzetništvo (CIPE) koji je održan krajem septembra, izvršni direktor organizacije Endrju Vilson plasirao je izraz “korozivni kapital” koji je korišćen u istraživanju ovog fenomena.

Naime, korozivni kapital je vrsta kapitalinog priliva koji dolazi od strane autoritarnih režima ka slabim i mladim demokratijama, a koji može da ima potencijano negativne efekte na određene demokratske političke strukture sistema.

Postoje naravno različite podvrste korozivnog kapitala i nisu svi pojavni oblici podjednako izazovni.

 

 

 

Da li je Srbija imuna na korozivni kapital?

Ukoliko se pogleda stanje demokratskih institucija u Srbriji, kao i nivo vladavine prava, jasno je da je Srbija takođe ranjiva na ovu vrstu izazova.

Osvrt na Indeks percepcije korupcije organizacije Transparency International upućuje da se Srbija nalazi na 77. mestu od 180 država kao i da je ta percepcija manja u državama kao što su Burkina Faso, Lesoto, pa i sama Kina.

Na indeksu vladavine prava organizacije World Justice Project, Srbija je na 76. mestu od 113 država, a ispred nas su Kolumbija, Gvajana, Vijetnam i Kina.

Srbija mora da bude otvorena za sve investicije iz celog sveta. Veće investicije znače ubrzanje privrednog rasta, a to je uslov za izgradnju prosperiteta našeg društva.

Međutim, glavni preduslov za sve ovo jeste izgradnja vladavine prava, transparentnost državnih ugovora sklopljenih sa investitorima, predvidljivi i jasni podsticaji za strane investicije, niska percepcija korupcije u javnoj upravi, nepristrasno sudstvo i efikasno tužilaštvo.

Bez takve osnove rast nije održiv, a društvo nije demokratsko.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *