Razglednica iz Hong Konga – od morske stene do razvijenog velegrada
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Kratka istorija

Hong Kong je skup ostrva sa dobrom prirodnom lukom koje je Britanija dobila (ili otela) nakon Prvog opijumskog rata 1842.

Nakon Drugog opijumskog rata 1860. godine, proširen je na obližnje Kaulun poluostrvo, da bi 1898. Britanija dobila pravo zakupa oblasti Novih teritorija na 99 godina.

Ovaj zakup je istekao 1997. i tada je celokupni Hong Kong vraćen na upravu NR Kini. Politički dogovor podrazumevao je rešenje „jedna zemlja – dva sistema“ tj. visoku ekonomsku i političku autonomiju od Kine u narednih 50 godina.

Od siromašnog ostrvceta sa nekoliko ribarskih sela, Hong Kong je danas jedan od najznačajnijih ekonomskih i finansijskih centara sveta, sa nešto većim brojem stanovnika nego Srbija.

 

Oduvek u vrhu visokih ekonomskih sloboda

Od kada se meri nivo ekonomskih sloboda, Hong Kong je rangiran na vrhu liste, često čak i prvi, a svakako daleko iznad proseka zemalja u okruženju. Za sada nećemo uzimati Kinu u obzir jer tek od 1990-ih možemo da pričamo o tržišnoj ekonomiji u Kini.

 

Ekonomske slobode u Hong Kongu; Izvor: Fraser Institute

 

Koje su to ekonomske slobode bile?

Odlična poslovna regulacija – ništa nije bilo zabranjeno od poslovnih aktivnosti, osim ako to nekome ne nanosi štetu.

Visok nivo vladavine prava – sudovi su slobodni da rade svoj posao bez mešanja izvršne vlasti i da u praksi primenjuju zakone.

Porezi su veoma niski jer nema velikih programa redistribucije dohotka – postoji samo porez na dohodak, sa progresivnim stopama u zavisnosti od visine prihoda, od 2% za najsiromašnije do 17% za najbogatije (i stopama od 7% i 12% između), kao i porez na imovinu i porez na dobit.

Grad je najveći vlasnik zemljišta pa dobija i prihode od zakupa za zemljište koje se izdaje na tenderima.

Nema poreza na dodatu vrednost, nema poreza na kapitalnu dobit, socijalnih doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje.

 

Nema više siromaštva, mada ima nejednakosti

Da bi ste bili smatrani za siromaha i time se kvalifikovali za neku državnu pomoć u Hong Kongu, morate da imate prihode niže od oko 4.000 hongkonških dolara ili oko 450 evra mesečno po članu domaćinstva, što je više od jedne prosečne plate u Srbiji.

Za četvoročlano domaćinstvo, na primer, ova granica iznosi skoro 1.800 evra.

Do ovoga je došlo usled vrlo visokih stopa ekonomskog rasta koje su prisutne već decenijama. BDP po stanovniku u Hong Kongu viši je nego u G7 ekonomijama koje se smatraju najrazvijenijim na svetu.

Sa nešto preko 3.000 dolara 1960. godine, sada iznosi oko 55.000.

 

BDP po glavi stanovnika u međunarodnim dolarima iz 2011; Izvor: MMF

 

Povratna sprega sa Kinom

Razvoj Hong Konga nije bio uslovljen razvojem Kine, iako to jeste bilo značajno. Hong Kong je beležio visoke stope rasta i pre kineskog otvaranja prema svetu pod vođstvom Denga Sjaopinga.

Kako su proticale decenije tako se menjala i privreda – dok su glavni izvozni artikal 1970-ih činile dečije igračke, od 1990-ih su to finansijske usluge.

Hong Kong je imao dosta koristi od kineskih reformi jer je on postao prva tačka za ulazak u Kinu ili izlazak iz nje – u pogledu transporta robe, ali i investicija.

Sa druge strane, Kina je imala velike koristi od Hong Konga jer je od njega mogla dosta da nauči o tome kako funkcionišu finansijska tržišta i savremena globalna ekonomija.

Stoga nije ni čudo što je prva kineska slobodna ekonomska zona bila otvorena u Guandongu, preko puta Hong Konga. Takođe, kada velike kineske kompanije imaju svoje inicijalne javne ponude, radije ih organizuju na berzi u Hong Kongu nego u Šangaju ili Pekingu, kao što je slučaj sa kompanijom Lenovo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *