Singapur – od morske stene do metropole XXI veka
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Čudna istorija

Singapur je dugo bio kolonija Istočnoindijske kompanije, potom Velike Britanije. Bio je vrlo važan usled svoje geografske pozicije sa koje se mogao kontrolisati prevoz robe malajskim moreuzom, te praktično cela trgovina Istočne Azije u tom trenutku.

Singapur je najpre 1956. dobio samoupravu – Britanija je zadržala vođenje spoljne i bezbednosne politike, ali je sve ostalo ostavila lokalnim političarima. Nakon referenduma 1963. postao je jedna od članica Malajske federacije tj Malezije.

Zbog unutrašnjeg trvenja – malo netrpeljivost između kineskog i malajskog stanovništva, malo ograničavanja pristupa singapurske robe ostatku Malezije usled čega Singapur nije davao sredstva za razvojne kredite novim provincijama na Borneu – malezijski parlament je 1965. bez singapurskih predstavnika jednoglasno izglasao njihovo izbacivanje iz federacije.

Singapur je tako postao nezavisna država, ne svojom voljom, možda kao jedini slučaj u istoriji.

 

Šampion ekonomskih sloboda

Singapur je od samog početka dostigao, ali i zadržao visok nivo ekonomskih sloboda. Zapravo, uz Hong Kong bio je šampion ekonomskih sloboda, rangirajući se uvek pri vrhu liste, sa niskim porezima, jakom vladavinom prava, niskim barijerama u međunarodnoj trgovini, razumnoj poslovnoj regulaciji i stabilnom valutom.

 

Ekonomske slobode Singapura i zemalja Jugoistočne Azije; Izvor: Fraser Institute

 

Sve ovo doprinelo je visokoj stopi ekonomskog rasta u odnosu na zemlje okruženja, kao što su Malezija ili Indonezija, što se da videti i po iznosu BDP po stanovniku.

 

BDP Singapura i zemalja JIA, Izvor: MMF

 

Klima uređaji kao preduslov razvoja?

Bilo je svakako raznih politika i po koja subvencija za izvoz, ili po koja carina na neku uvoznu robu, ili po koje jako državno preduzeće, ali sve u svemu Singapur je od osnivanja bio šampion u visini ekonomskih sloboda.

Međutim, ljudi su često ovaj izuzetan razvoj singapurske ekonomije pripisivali raznim drugim razlozima. Veoma je zanimljivo viđenje  „oca ekonomskog čuda“, Li Kvan Jua, premijera Singapura tokom više od 3 decenije, koje, iako poznate po ekonomskim slobodama, nisu to bile i po političkim.

Kvan Ju je preminuo 2015. i u jednom od svojih poslednjih intervjua dao je čudan odgovor na pitanje šta je fundamentalni uzrok za ekonomski razvoj Singapura.

Dok su mnogi očekivali nekakve alhemičarske tajne, on je dao sasvim prozaičan odogovor:

Da je tajna u klima uređajima, jer bez njih nije bilo moguće raditi tokom dana budući da je bilo previše vruće u tim klimatskim uslovima.

 

Kolonija pretekla kolonizatora

Istovremeno, dok je već bivša kolonija eskerimentisala sa ekonomskim slobodama, dotle je matica Velika Britanija počela sa eksperimentisanjem u drugom pravcu, sa uvođenjem velikog broja socijalističkih politika – od širenja programa države blagostanja do nacionalizacije velikog broja industrijskih grana.

Rezultati su se uskoro pokazali: dok je Singapur 1960. imao BDP po stanovniku manji od 3.400 dolara (međunarodnih dolara iz 2011), a Britanija 13.900, situacija je danas obrnuta:

U Velikoj Britaniji BDP per capita 2017. bio je 42.500, a u Singapuru 55.200 dolara.

BDP Singapura i Ujedinjenog Kraljevstva, Svetska banka

 

Naravoučenija

Primer Singapura pokazuje kako je umesto razvojnih ekonomskih politika, gigantskih državnih preduzeća i aktivne monetarne i fiskalne politike, mnogo važnije izgraditi institucionalne fundamente da bi se došlo do ekonomskog razvoja.

To su pre svega vladavina prava i efikasna javna administracija, razumni zakoni koji se tiču poslovanja koji ohrabruju konkurenciju i investicije, kao i niski porezi. Sve ono što u Srbiji danas nemamo.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *