Ulazak u NATO bi Makedoniji doneo stabilnost – Intervju sa Ivanom Jordanovskom, doskorašnjom savetnicom Zorana Zaeva, Talas.rs
Miloš Nikolić

Glavni urednik Talasa.

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: iStock

U nedelju 30. septembra u Makedoniji se organizuje referendum o prihvatanju sporazuma sa Grčkom o promeni imena države i o uključivanju Makedonije u EU i NATO.

O uticaju ovog referenduma kako na Makedoniju, tako i na region, o prioritetima u odnosima između Srbije i Makedonije, o bojkotu nacionalnog izjašnjavanja, ruskom uticaju, stanju medija i prioritetima vlade razgovarali smo sa Ivanom Jordanovskom, doskorašnjom savetnicom premijera Makedonije Zorana Zaeva koja je kao Fulbrajtova stipendistkinja trenutno na master studijama međunarodnih odnosa u Sjedinjenim Američkim Državama.

 

 

Koje su, po vašem mišljenju, glavne koristi od mogućeg ulaska Makedonije u NATO kako za Makedoniju, tako i za ceo region?

„Za Makedoniju mogući ulazak u NATO predstavlja stabilnost, kao i dodatan podstrek da se reforme nastave u dobrom pravcu. Prvi preduslov za svako društvo koje teži prosperitetu jeste garancija sigurnosti i stabilnosti, a to svakako može da obezbedi članstvo u bez sumnje najuticajnijem vojnom saveza na svetu.

Uticaj toga osetiće građani, ali takođe i domaće i strane kompanije koje će time dobiti dodatne garancije da je vlada sposobna da obezbedi taj viši nivo zaštite.

Prijem u NATO, sa druge strane, zahteva i set reformi koje se sprovode kako tokom procesa priključivanja, tako i pošto država postane članica saveza. Modernizacija odbrambenih snaga je nešto što svakako prvo pada na pamet.

Ja bih, međutim, želela da naglasim i neophodnost reforme sektora bezbednosti. Na stranu neophodnost ovih reformi za prijem, ove reforme su svakako nešto što je od koristi svim običnim građanima.”

“Priključenje NATO-u, na kraju, omogućava potvrdu našeg jasnog usmerenja kuda želimo da idemo, a to je da učvršćujemo još bliže veze sa demokratskim Zapadom. Očekivanja od pomenutih reformi i ulazak u NATO poklapaju se sa očekivanjima i od Evropske Unije.”

“Veliki sam zagovornik teze da je region Balkana jak onoliko koliko je jak najslabiji član našeg regiona. Pre svega zbog svih istorijskih veza između naših naroda, ali i zbog neophodnosti oslanjanja jednih na druge, kako u ekonomskom tako i u svakom smislu.

Tako da će stabilna, produktivna i prosperitetna Makedonija imati pozitivne efekte na sve svoje komšije.“

 

Upravo u kontekstu regiona, da li i kako bi mogući ulazak Makedonije u NATO uticao na odnose između Kosova i Srbije?  

„Odnos između Kosova i Srbije jeste direktni rezultat političkih težnji elita sa obe strane. U tom smislu, smatram da samo članstvo Makedonije u NATO-u ne može da ima direktan efekat na te odnose.

Ono što, međutim, vidim da se dešava, jeste da se najduži bilateralni spor koji je jedna ex-jugoslovenska država imala (prigovor Grčke na naše ime) polako razrešava.”

“Uklanjanje ove teme sa dnevnog reda omogućiće Zapadu da ostvari novi pritisak na Beograd i Prištinu da krenu putem normalizacije odnosa.”

“Nadam se samo da ovaj pritisak neće biti upotrebljen na pogrešan način i da neće podsticati razmenu teritorija zato što ta ideja nosi nalepnicu na kojoj velikim slovima piše – katastrofa.“

 

Vratimo se malo na situaciju u samoj Makedoniji. Da li biste mogli da izdvojite konkretno tri najvažnije oblasti koje su, po vašem mišljenju, prioritetne za dalje reforme u vašoj zemlji?

„Vladavina prava je ključna. Moramo da povratimo poverenje u institucije, a najbolji način da to uradimo je da procesuiramo slučajeve korupcije na najvišem nivou. Sudska vlast mora da bude nepristrasna, a to s vremena na vremena mora da se dokaže na svim nivoima vlasti i prema svim građanima.

Druga oblast, po mom mišljenju, jeste reorganizacija javne uprave. Imamo birokratiju koja je prevelika u odnosu na veličinu naše privrede i suviše neefikasna u sprovođenju važnih reformi.

Na kraju, ali podjednako važno jeste opšta politička stabilnost. Ovo nije oblast koja bi po sebi trebalo da se reformiše, ali je oblast koja je ključna za reformu svakog aspekta života.

Nijedna vlada ne može iskreno da se nada uspešnom sprovođenju reformi ukoliko se izbori održavaju svake godine. Moramo da imamo vladu koja može da preživi ceo mandat od četiri godine kako bi uopšte postigla nešto.“

 

Prilikom posete Preševu početkom ovog meseca, premijer Zaev je naglasio značaj saradnje sa Srbijom na polju otvaranja objedinjenog graničnog prelaza. Predsednik Vučić je sa svoje strane naveo da je za Beograd dobra vest ukoliko Makedonija i Grčka reše svoje probleme. Šta su iz vašeg dosadašnjeg iskustva najvažnije stvari na kojima bi Makedonija i Srbija u perspektivi trebalo da rade?

 

Foto: Vlada Republike Makedonije

 

„Mislim da je objedinjeni granični prelaz korak u odličnom pravcu. Obe zemlje teže tome da postanu članice EU, tako da postoje mnoge oblasti u kojima možemo da eliminišemo opterećujuće procedure i učinimo život i rad građanima i kompanijama znatno lakšim.

Na primer, ideja zajedničke ekonomske zone je veoma uzbudljiva i obećavajuća zato što otvara tržišta za sve uključene strane. Imamo takođe memorandume o saradnji iz različitih oblasti koje nismo ni počeli da primenjujemo kao što je to slučaj sa poljoprivredom.

Ukoliko postoji pravna osnova i ukoliko se usaglasimo da je to na obostranu korist, trebalo bi da postoji i politička volja da se to sprovede.”

“Naravno ovo je sve zavisno od međusobnog poverenja što do sada baš i nije bila glavna odlika balkanskog mentaliteta.“

 

Vratimo se referendumu i napetosti koja postoji u vezi sa tim. Skoplje su u septembru posetili mnogi evropski zvaničnici i mogli smo da čujemo dosta jasne izjave. Posetu šefa Pentagona Džejmsa Matisa pratile su oštre izjave oko potencijalnog naglašenijeg ruskog uticaja na aktere u vezi sa referendumom. Premijer Zaev se ogradio da nije upoznat sa bilo kakvim uticajima i da Rusku federaciju doživljava kao državu prijateljski nastrojenu prema Makedoniji. Da li i na koji način mogu da se prepoznaju ovi uticaji? Kako je ovo u vezi sa bojkotom referenduma? Da li biste čitaocima iz Srbije mogli da približite koji su ključni razlozi koje protivnici referenduma navode za bojkot?

 

„Zahtevi za bojkotom imaju više slojeva. Jedan je svakako u različitom doživljaju prioriteta. Deo onih koji će bojkotovati referendum možemo opisati kao tvrde konzervativce koji se opiru promenama bez obzira na okolnosti.”

“Imajući u vidu da živimo na Balkanu ne mogu da kažem da ih ne razumem – poslednjih 30 godina je donelo toliko mnogo promena, a često te promene nisu bile na bolje. Tako da, strah igra ozbiljnu ulogu u oblikovanju njihovog uverenja.”

“Drugi važan sloj koji ste spomenuli jeste upravo ruski uticaj. Postoji dokaz o ruskom mešanju u ove procese, posebno na društvenim mrežama. Ovo mešanje se ogleda kroz promociju straha i govora mržnje.

Time su zahtevi za bojkotom značajno pojačani. Činjenica da tradicionalni politički prijatelji Kremlja iz našeg regiona takođe ohrabruju građane da bojkotuju referendum samo pojačava ove tvrdnje.“

 

Po istraživanju javnog mnjenja koje su organizovali Makedonski centar za međunarodnu saradnju i Institut za demokratiju Societas Civilis, 70% etničkih Albanaca podržava dogovor sa Grčkom i integraciju u EU i NATO. Kako tumačite ovako visoku podršku? Kakav je to signal za perspektivu međuetničkih odnosa kako u Makedoniji, tako i u našem regionu?

„Smatram da je ovaj nivo podrške krajnje racionalan. Prihvatanje sporazuma o imenu i posledično EU integracije podrazumevaju jasne ekonomske i politički koristi za sve građane. Naravno, Albanci nemaju isti nivo emotivne vezanosti za ime zemlje kao etnički Makedonci.

Ukoliko se bliže pogledaju glasački obrasci Albanaca u poslednja dva izborna ciklusa (lokalni i parlamentarni izbori), možemo videti da većina Albanaca podržava stabilnu ekonomsku politiku, vladavinu prava, transparentnost, medijske slobode i EU integracije. To samo upućuje na neophodnost daljeg razvijanja inkluzivnog i slobodnog društva jednakih mogućnosti u našim zemljama gde će svi građani osećati da su jednaki naspram države.

Nastavićemo da imamo međuetničke napetosti sve dok većinska pravila donose koristi samo većinama.“

Kada smo kod medijskih sloboda na primer, Freedom House je ocenio da je došlo do znatnog pomaka na polju slobode medija i izražavanja u Makedoniji. Kakvo je po vašem mišljenju stanje medijskih sloboda? Sa kojim najvećim izazovima se i dalje suočavaju mediji?  

 

„Postoji promena atmosfere i na tom polju. Sigurno je da mora još mnogo toga da se uradi. Građanski pokreti iz perioda od 2015. do 2016. godine imali su uticaj na to kako se politika danas odvija. Ovo se pre svega ogleda u snažnom građanskom nadzoru političkih procesa koji se odvija putem medija.”

“Na osnovu rada medija podižu se optužnice protiv različitih direktora zbog raznih prekršaja i zloupotreba. Ugovori se poništavaju usled sukoba interesa i slično.”

“Izazov sa kojim se kao društvo suočavamo jeste kako da rastemo demokratski, kako, između ostalog, da razlikujemo ispravne tvrdnje o nedoličnom ponašanju političara od onih tvrdnji koje su manjeg značaja.

Mediji će imati ključnu ulogu u ovome i moraće da se dokažu kao pouzdan akter imun na partijske pritiske u Makedoniji.“

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *