Umesto da dođe do anarhije i haosa, kao što su mnogi predviđali, u Gruziji je došlo do eksplozije ekonomskog rasta.
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Gruzija je 2004. bila propala država. Posle dugotrajnog građanskog rata u kome su dva regiona bila de facto nezavisna, dok treći to nije bio samo na papiru, BDP je iznosio tek četvrtinu BDP-a pre raspada SSSR-a.

Autoritarna vlast je došla državnim udarom, institucije su bile potpuno urušene a korupcija sveprisutna, te nije baš izgledalo da će se stanje poboljšati u dogledno vreme.

Struje je, na primer, bilo samo 8 sati dnevno i to u prestonici Tbilisiju, dok je u unutrašnjosti bilo još gore.

Međutim, nakon talasa dubinskih reformi iz 2004. Gruzija sada izgleda kao potpuno druga zemlja – kako im je uspelo?

Nakon Revolucije ruža za predsednika je izabran Mihaiel Sakašvili, a njegova desna ruka bio je Kaka Bendukidze, po obrazovanju biolog. Krenuli su u čišćenje Augijevih štala, a trebalo je čistiti gde god da su pogledali.

 

Prva na udaru: korupcija

Endemska korupcija koja je prožimala sve javne službe bila je ozbiljan problem. Bez profesionalne javne uprave ne mogu da se sprovode javne politike i koliko god dobro bile napisane, ostaće mrtvo slovo na papiru.

Uz korupciju nema poverenja u državu i javne službe. Kako je i ovde problem bio ogroman, rešenje je moralo biti radikalno: u jednom danu otpušteni su gotovo svi saobraćajni policajci, njih oko 30.000. Nakon nekog vremena organizovana je nova saobraćajna policija u koju su primani uglavnom novi, mladi službenici.

Jedan od poteza bio je i simbolički: nova zgrada policije izgrađena je od providnog stakla, tako da se spolja vidi šta se dešava u kancelarijama.

Uz reforme koje su smanjile nivo poslovne regulacije i birokratije i uvele nove elektronske procese, nivo korupcije u Gruziji je značajno smanjen.

Gruzija je 2003. godine na Transparency International indeksu korupcije imala ocenu 1,8 i bila u društvu sa Angolom, Azerbejdžanom, Kamerunom i Tadžikistanom, da bi prošle 2017. godine podigla ocenu na 56 i pretekla Italiju, pa je sada u rangu zemalja poput Španije ili Češke.

 

Ekonomske reforme dovele do eksplozije ekonomskog rasta

Država se potpuno povukla iz privrede i gotovo sve je privatizovano: čak i luke, aerodromi, gasovodi, elektroprivreda i bolnice.

I pored rata sa Rusijom 2008, ruske investicije nisu otežavane. Uvedeno je privatno zdravstveno osiguranje, osim za one ispod granice siromaštva čije osiguranje se plaća iz poreza.

Umesto da dođe do anarhije i haosa, kao što su mnogi predviđali, pa čak i Svetska banka i MMF, došlo je do eksplozije ekonomskog rasta i to često u oblastima gde se tome niko nije nadao.

Iako su poreske stope smanjene, ukupni poreski prihodi su višestruko uvećani. Porez na dohodak od 20% i socijalni doprinosi od 33% su spojeni u jedan zajednički porez od 25% koji je kasnije dodatno smanjen na 20%.

Istovremeno, iznos naplaćenih poreza povećao se sa 14% BDP-a pre reforme u 2003. na 27%. u 2012. godini.

 

Gruzija izvozi automobile, ali nema fabriku automobila

Gruzija na godišnjem nivou izvozi automobile u vrednosti od oko 15 miliona američkih dolara što je preko 6% njihovog  izvoza. Međutim, u Gruziji ne postoje fabrike automobila. Kako je ovo moguće?

Kako je trgovina visoko liberalizovana pa je veoma lako i jeftino uvesti i izvesti robu iz Gruzije, ljudima je palo na pamet da uvoze polovne automobile iz Japana koji su tamo veoma jeftini i da ih reeksportuju tamo gde mogu da ih prodaju skuplje.

Problem leži u tome što se u Japanu vozi levom stranom puta, kao u Britaniji, pa je prvo neophodno prebaciti volan sa desne na levu stranu auta. Ovaj proces izvode desetine malih auto servisa širom zemlje, a prerađena vozila se izvoze mahom u Tursku i Rusiju.

 

Gruzija ima Zakon o ekonomskim slobodama

U Gruziji je usvojen jedinstven u svetu Zakon o ekonomskim slobodama.

Prema ovom zakonu, uvođenje novih poreza ili povećanje poreskih stopa, kao i uvođenje novih licenci ili regulatornih agencija, moguće je samo ako budu odobreni na referendumu.

Javna potrošnja ograničena je na maksimum 30% BDP-a, a deficit i javni dug na po 3% i 60% BDP-a.

 

Rezultat: spektakularan ekonomski rast

Ogromno povećanje ekonomskih sloboda koje je usledilo kao posledica reformi nakon 2004. jasno je vidljivo na Indeksu ekonomskih sloboda Frejzer instituta.

Gruzija se nalazi među ekonomski najslobodnijim zemljama sveta.

Ekonomski rast bio je spektakularan, sa oko 9% godišnje u periodu 2004-2007, da bi se rast nastavio i nakon krize.

 

Gruzija vs Moldavija: ekonomske slobode, BDP i rast

Najbolji primer za poređenje sa Gruzijom jeste Moldavija.

Moldavija je mala zemlja koja je takođe prošla kroz građanski rat i autoritarnu vlast, sa sličnim nivoom dohotka. Većina ostalih zemalja SSSR-a su bogate naftom i gasom, pa njih nije zahvalno porediti.

Posebno zgodno je to što su Moldavija i Gruzija imale gotovo identičan skor ekonomskih sloboda pre reformskog talasa 2004 – međutim, dok je Gruzija napredovala, Moldavija je u ovom pogledu tapkala u mestu.

Nivo ekonomskih sloboda, izvor: Fraser Institute

 

Ekonomski rast Gruzije i Moldavije, izvor: MMF

 

Obe zemlje su ekonomski napredovale, ali Gruzija znatno brže. Dok je od 2000. Moldavija udvostručila svoj BDP po stanovniku u realnim iznosima, Gruzija ga je utrostručila. Dok je na početku BDP per capita u Gruziji bio viši od moldavskog za samo oko 1.000 američkih dolara, sada je skoro duplo veći.

 

BDP izražen u međunarodnim dolarima iz 2011, izvor: MMF

 

Lekcija iz Gruzije: reforme, ekonomske slobode i tržišne institucije

Najvažnija stvar za rešavanje problema je priznati da imate problem i ozbiljno ga sagledati.

Ako imate ranu iz koje lipti krv, nije vam dovoljan hanzaplast, morate ići na ušivanje. Gruzija nam daje dobar primer kako, čak i u veoma lošim uslovima, može da se dođe do svetla na kraju tunela: reformama, uvođenjem ekonomskih sloboda i izgradnjom tržišnih institucija.

Stoga ne treba da slušamo izgovore da je situacija teška, već da prionemo na posao.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *