Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Danas je objavljen najnoviji Indeks ekonomskih sloboda kanadskog instituta Fraser koji obuhvata 162 zemlje sveta.

Srbija se na ovoj listi nalazi na 84. mestu sa ukupnom ocenom 6,85 od 10.

Neke od najlošije ocenjenih oblasti kod nas su nezavisnost sudstva, izvršavanje ugovora i kontrola kretanja kapitala.

Hrvatska se, prema podacima ovog indeksa, nalazi na 75. mestu.

Centar za javne politike i ekonomske analize objavio je izveštaj o položaju Hrvatske u kojem se ističe da su ekonomske slobode u Hrvatskoj stagnirale do 2016, ali i da će naredni izveštaji tek zabeležiti napredak usled fiskalne konsolidacije i drugih mera sprovedenih od 2016. na ovamo.

Međutim, Fraser institut meri podatke dve godine unazad, što znači da se njihova analiza odnosi na period zaključno sa sredinom 2016. godine. 

Heritage fondacija, s druge strane, objavljuje ažurirane podatke za prethodnu godinu.

Prema njihovim podacima, Srbija se nalazi na 80. od ukupno 180 mesta (ocena 62.5), dok je Hrvatska, sa ocenom 61 od 100, na 92. mestu. Pad ocene zabeležen je u oblastima poput poreškog opterećenja, integriteta vlade i radnog zakonodavstva.

 

Hrvatska: dobra fiskalna konsolidacija, ali i dalje preveliko mešanje države

Davor Huić, predsednik udruženja Lipa i bivši savetnik premijera Republike Hrvatske (2016), kaže za Talas da je u Hrvatskoj najveći napredak ostvaren u konsolidaciji javnih finansija – javni dug pada, isto tako i udeo duga u BDP-u kao i udeo javnih rashoda, sprovedene su dve poreske reforme ili rasterećenja koja zajedno vrede oko 3,5 milijardi kuna što je 1% hrvatskog BDP-a.

 

Davor Huić, predsednik udruženja Lipa, sagovornik na protalu Talas.rs

 

„Drugo područje na kojem se vide pozitivni pomaci je smanjivanje barijera poslovanju, ukidanje brojnih parafiskalnih nameta (u vrednosti od 1 milijarde kuna), liberalizacija nekih tržišta i tako dalje.“

Huić dodaje da je u opticaju stotinak manjih mera od kojih su neke u toku a neke tek najavljene.

Kada je reč o negativnim merama, naglašava da je u Hrvatskoj još uvek pristuno mešanje države u ekonomiju – kroz subvencije, izdavanje garancija brodogradilištima, održavanje gubitaških preduzeća u životu, prevelikog državnog vlasništva u kompanijama, kao i stroga kontrola državnih firmi koje zadrđavaju monopolski položaj i ogrnaičavaju konkurenciju.

„Drugi negativan aspekt je sporo sprovođenje ključnih reformi poput reforme javne uprave, lokalne samouprave, pravosuđa, penzionog i zdravstvenog sistema, železnica i tako dalje. Tu nema nekog napretka.“

„Uopšteno se može reći da je ’čelični zagrljaj’ politike još uvek previše snažan“, zaključuje Huić, te dodaje da je to dugoročna prepreka liberalizaciji tržišnih odnosa i bržem ekonomskom rastu.

„Država je sklona arbitriranju, biranju pobednika na tržištu, rešavanju situacija poput velikih sistema na ivici bankrota. Bavi se kadriranjem po javnim kompanijama, a privatnim i javnim kompanijama osigurava povlašćenje pozicije.“

 

Srbija i Hrvatska – najveća razlika u nivou vladavine prava

Uporedili smo Srbiju i Hrvatsku na još nekoliko relevantnih svetskih indeksa:

 

1. International Property Right Index meri stanje zaštite prava svojine u 125 zemalja sveta.

Već smo pisali o pravu svojine u Srbiji koja je na ovom indeksu ocenjena kao 101. od 125 zemalja.

Hrvatska je najbolje kotirana u regionu i nalazi se na 73. mestu.

 

2. Transparency International je međunarodna organizacija koja prati stanje korupcije u svetu i koja na godišnjem nivou objavljuje indeks percepcije korupcije za pojedinačne države.

Na skali od 0 do 100, gde je nula najviši a 100 najniži nivo percipirane korupcije, Srbija je na kraju 2017. dobila ocenu 41. To je blagi pad u odnosu na 2016. kada je indeks bio 42, pa je na kraju 2017. bila 77. od ukupno 180 zemalja.

Hrvatska je i u pogledu percepcije korupcije ocenjena bolje od nas i nalazi se čak 20 mesta iznad – na 57. mestu.

Na tabeli možete da pogledate kako su zemlje širom sveta rangirane:

 

 

3. Global Innovation Index meri stanje inovacija u 126 zemalja sveta.

Srbija se nalazi na 55. mestu, dok je Hrvatska 14 mesta iznad – na 41.

 

4. World Press Freedom indeks organizacije Reporters without borders (Novinari bez granica) ocenjuje slobodu medija u 180 zemalja.

Hrvatska je i ovde kotirana bolje od Srbije i nalazi se na 69. mestu, dok smo mi 76. po procenjenom nivou slobode medija.

 

5. World Justice Project Rule of Law

Konačno, ovaj indeks meri sveukupno stanje vladavine prava u 113 zemalja sveta.

Na skali od o do 1, Srbija se nalazi tačno na sredini: sa ocenom 0,5 zauzima 76. mesto na listi.

Hrvatska je 35. sa ocenom 0,61 što predstavlja najveću razliku između naše dve zemlje.

Ovaj indeks je prilično sveobuhvatan i prati stanje u oblastima poput korupcije, krivičnog prava, slobode izražavanja i izvršavanja ugovora.

Srbija je najlošije ocenjena po pitanju korupcije u zakonodavstvu, prava na privatnost, istražnih postupaka, diskriminacije u krivičnim psotupcima i sankcionisanja nepropisnog ponašanja službenih lica.

 

Lekcije za Srbiju – kako da unapredimo položaj u svetu?

Ovih 7 indeksa su samo neki od mnogih koji prate stanje vladavine prava, ekonomskih sloboda, kvaliteta demokratije, slobode medija i sličnih relevantnih faktora širom sveta.

Budući da je uvid u njihovu metodologiju javno dostupan, moguće je pratiti pojedinačne faktore koji utiču na poziciju Srbije na svetskim listama.

Na primer, ukoliko želimo da utičemo na ekonomski rast putem ekonomskih sloboda, potrebne su nam reforme. To se pre svega odnosi na kritična područja na polju nezavisnog sudstva, državne potrošnje, zaštite prava svojine i sveprisutne korupcije.

Tek kada se fokusiramo na temeljne reforme problematičnih oblasti, moći ćemo da očekujemo napredak i poboljšanje položaja Srbije u svetu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *